Prema tim podacima, svetski okeani pretrpeli su najtopliji jun u istoriji merenja. Proteklog meseca, prosečna temperatura okeana, sa izuzetkom polarnih oblasti, dostigla je 21 °C, obarajući prethodne rekorde iz juna 2023. i 2024. godine.
Od početka ove, 2026. godine, temperature na površini mora su konstantno povišene, uz rasprostranjene morske toplotne talase koji su se odrazili na 82 odsto okeana na globalnom nivou. Uz prosečnu temperaturu od 20,94 °C, računajući i junski rekord, bila je to druga najtoplija prva polovina godine za svetske okeane.
Pored centralnih delova severnog Atlantika i ekvatorijalnog Pacifika, kao jedno od žarišta istaklo se Sredozemno more.
„Ovi regionalni signali pružaju jasnu sliku okeana koji se nalazi pod neprekidnim toplotnim stresom”, ocenio je Sajmon Van Genip, vodeći okeanograf u pomorskoj službi Kopernikus.
S obzirom na to da će antropogene klimatske promene i prirodni El Ninjo dodatno zagrejati mora, u nadolazećim mesecima moglo bi da bude oboreno još rekorda.
Prema merenjima Zavoda za hidrometeorologiju u Crnoj Gori, temperature mora u sredu, 1. jula, iznosile su 25 °C u Herceg Novom, Baru i Ulcinju.
More u Hrvatskoj je nešto toplije, pokazuju podaci Državnog hidrometeorološkog zavoda, a najveće usijanje zabeleženo je na Mljetu, gde je Malo jezero dostiglo ekstremnih 29,7 °C, dok se na otvorenom moru merilo 28,2 °C.
Severni Jadran takođe se opasno približio cifri od 29 stepeni, sa temperaturama u Puli i Crikvenici od 28,8 °C.
S druge strane, najprijatnije za kupanje trenutno je na jugu i udaljenim ostrvima, pa je u Dubrovniku i Komiži izmereno znatno svežijih 24,1 °C, odnosno 24 °C. Na Hvaru i u Opatiji, Zadru i Šibeniku, temperature mora kreću se između 26 i 27 °C.
Nekada je na površini Jadranskog mora bilo oko 25 °C, danas prelazi i 29 °C, prenosi Klima101.
Kako je za ovaj portal pisala dr Natalija Dunić sa Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu, od sredine 20. veka do danas zabeležen je porast temperature od 0,5 do 1,5 °C, zavisno od lokacije i dubine. Iako se promene primećuju tokom čitave godine, najizraženije su upravo leti.
Ono što posebno zabrinjava je činjenica da se u poslednjih dvadesetak godina trend zagrevanja ubrzao: nekada su letnje temperature na površini mora bile oko 25 °C, dok danas često prelaze 27 °C, a sve češće dosežu vrednosti veće od 29 °C u plićim područjima.
U doba klimatskih promena, Mediteran je jedan od najbrže zagrevajućih morskih basena na svetu. Jadran je pritom posebno osetljiv jer je plitak, poluzatvoren i pod jakim uticajem rečnih donosa i kopnene klime.
Glas javnosti/D01S
Toplotni talas ugrejao more: Jadran i Mediteran topliji za pet i više stepeni od proseka
Vesti
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Skok od blizu šest stepeni beleži se u zapadnom delu Sredozemnog mora.
Žestoke vrućine koje su pogodile zapadnu i centralnu Evropu krajem juna dodatno su zagrejale okolna mora, pa je voda je na površini za viđe 5 stepeni toplija nego što je inače slučaj u ovo doba godine.
To pokazuju podaci pomorske službe Kopernikus na čijoj je mapi Jadran jedno od područja koja su u crvenoj nijansi to govori o višim temperaturama.
Kopernikus navodi da se, najveća odstupanja, od blizu šest stepeni s beleže se u zapadnom delu Sredozemnog mora, posebno u Lionskom zalivu nadomak južne Francuske, kao i u Ligurskom i Tirenskom moru duž zapadne obale Italije.
Voda je znatno toplija i u južnim delovima Severnog mora i u Baltičkom moru, prenosi Klima101.
Prema tim podacima, svetski okeani pretrpeli su najtopliji jun u istoriji merenja. Proteklog meseca, prosečna temperatura okeana, sa izuzetkom polarnih oblasti, dostigla je 21 °C, obarajući prethodne rekorde iz juna 2023. i 2024. godine.
Od početka ove, 2026. godine, temperature na površini mora su konstantno povišene, uz rasprostranjene morske toplotne talase koji su se odrazili na 82 odsto okeana na globalnom nivou. Uz prosečnu temperaturu od 20,94 °C, računajući i junski rekord, bila je to druga najtoplija prva polovina godine za svetske okeane.
Pored centralnih delova severnog Atlantika i ekvatorijalnog Pacifika, kao jedno od žarišta istaklo se Sredozemno more.
„Ovi regionalni signali pružaju jasnu sliku okeana koji se nalazi pod neprekidnim toplotnim stresom”, ocenio je Sajmon Van Genip, vodeći okeanograf u pomorskoj službi Kopernikus.
S obzirom na to da će antropogene klimatske promene i prirodni El Ninjo dodatno zagrejati mora, u nadolazećim mesecima moglo bi da bude oboreno još rekorda.
Prema merenjima Zavoda za hidrometeorologiju u Crnoj Gori, temperature mora u sredu, 1. jula, iznosile su 25 °C u Herceg Novom, Baru i Ulcinju.
More u Hrvatskoj je nešto toplije, pokazuju podaci Državnog hidrometeorološkog zavoda, a najveće usijanje zabeleženo je na Mljetu, gde je Malo jezero dostiglo ekstremnih 29,7 °C, dok se na otvorenom moru merilo 28,2 °C.
Severni Jadran takođe se opasno približio cifri od 29 stepeni, sa temperaturama u Puli i Crikvenici od 28,8 °C.
S druge strane, najprijatnije za kupanje trenutno je na jugu i udaljenim ostrvima, pa je u Dubrovniku i Komiži izmereno znatno svežijih 24,1 °C, odnosno 24 °C. Na Hvaru i u Opatiji, Zadru i Šibeniku, temperature mora kreću se između 26 i 27 °C.
Nekada je na površini Jadranskog mora bilo oko 25 °C, danas prelazi i 29 °C, prenosi Klima101.
Kako je za ovaj portal pisala dr Natalija Dunić sa Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu, od sredine 20. veka do danas zabeležen je porast temperature od 0,5 do 1,5 °C, zavisno od lokacije i dubine. Iako se promene primećuju tokom čitave godine, najizraženije su upravo leti.
Ono što posebno zabrinjava je činjenica da se u poslednjih dvadesetak godina trend zagrevanja ubrzao: nekada su letnje temperature na površini mora bile oko 25 °C, dok danas često prelaze 27 °C, a sve češće dosežu vrednosti veće od 29 °C u plićim područjima.
U doba klimatskih promena, Mediteran je jedan od najbrže zagrevajućih morskih basena na svetu. Jadran je pritom posebno osetljiv jer je plitak, poluzatvoren i pod jakim uticajem rečnih donosa i kopnene klime.
Glas javnosti/D01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
