Očekivani ljudski životni vek će se povećati za pet godina

Očekivani ljudski životni vek će se do 2050. godine povećati za skoro pet godina, objavio je list Lancet.

Predviđeno je da će se ukupni ljudski životni vek povećati sa 73,6 godina u 2022. na oko 78,1 godina u 2050. godini, što je povećanje od 4,5 godine.

Za muškarce će se povećati sa 71,1 godine na 76 godina, a za žene sa 76,2 godine na 80,5 godina.

Terali je da prodaje svoje telo: Teška priča žene (54) koja je pola života provela na ulici

Najveće povećanje će biti u zemljama u kojima je očekivani životni vek trenutno niži.

Trend je u velikoj meri rezultat mera javnog zdravlja koje su sprečile i poboljšale stope preživljavanja od kardiovaskularnih bolesti, Covid-19 i niza zaraznih bolesti, kao i bolesti majki, novorođenčadi i bolesti povezanih sa ishranom, kažu stručnjaci.

Iako se predviđa da će se očekivani životni vek širom sveta povećati do 2050. godine, napredak je sporiji nego u tri decenije koje su prethodile pandemiji Covid-19, pokazalo je istraživanje.

Studija pokazuje da će aktuelni trendovi u nezaraznim bolestima kao što su kardiovaskularne bolesti, rak i dijabetes, kao i izloženost faktorima rizika koji su povezani sa nezaraznim bolestima kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, nezdrava ishrana i pušenje, imati najveće uticaj na zdravstvene probleme naredne generacije.

Život u zdravlju

Produženje životnog veka nije praćeno produženjem života u zdravlju u istoj meri.

ATENTATORU PRETI DOŽIVOTNA ROBIJA: Cintula izveden iz pritvora, policija mu pretresla stan

Prosečan broj godina koje osoba može da očekuje da će provesti u dobrom zdravlju povećaće se sa 64,8 godina u 2022. na 67,4 godine u 2050. godini, što je povećanje od samo 2,6 godina.

To dalje implicira da iako se očekuje da će više ljudi živeti duže, od njih se takođe očekuje da će provesti više godina u lošem zdravlju.

Ukupan broj godina izgubljenih zbog lošeg zdravlja i rane smrti koji se mogu pripisati metaboličkim faktorima rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi i visok indeks telesne mase, mera gojaznosti, porastao je za skoro 50 odsto od 2000. godine, pokazalo je istraživanje.

Analiza je zasnovala svoje procene na 88 faktora rizika i njihovim povezanim zdravstvenim ishodima za 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2021. godine.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU