Zanimljive stvari koje možda niste znali o Simpsonovima

Trideset činjenica o popularnoj seriji koje možda niste znali

• Sve je počelo 1987. godine kada se porodica Simpson prvi put pojavila u seriji kratkih animiranih filmova u okviru emisije The Tracey Ullman Show. Tvorac Met Grejning odbio je početnu ponudu da animira svoje stripove Life in Hell i, prema sopstvenim rečima, na brzinu je skicirao porodicu dok je čekao sastanak.
• Grejning je likove nazvao po članovima sopstvene porodice, a jedino je svoje ime zamenio Bartom. Ime Bart je anagram engleske reči „brat“ (derište).
• Kratki filmovi postali su toliko popularni da je producent Džejms L. Bruks shvatio da zaslužuju sopstvenu seriju. U pregovorima sa Foxom uspeo je da obezbedi klauzulu u ugovoru koja je mreži zabranjivala bilo kakvo mešanje u sadržaj serije.
• Porodica je žuta jer je Grejning želeo nešto što će gledaocima odmah upasti u oči dok prebacuju kanale. Za BBC je rekao: „Animatorka je došla na ideju… žute boje i čim mi ju je pokazala, rekao sam: ‘To je odgovor!’ Kada prebacujete kanale daljinskim upravljačem i bljesak žute boje prođe, znaćete da gledate Simpsone.“
• Prva producirana celovečernja epizoda, Some Enchanted Evening, emitovana je tek u maju 1990. godine kao finale prve sezone zbog problema s animacijom koji su odložili premijeru serije.
• Grejning je svakog člana porodice Simpson dizajnirao tako da bude prepoznatljiv samo po silueti, što je rezultiralo njihovim jedinstvenim frizurama i oblicima glave.
• Grejning je zamolio kompozitora Denija Elfmana, frontmena benda Oingo Boingo, da napravi uvodnu špicu u „retro stilu“. Kultna muzička tema, za koju se veruje da je najpopularnija u Elfmanovoj karijeri, nastala je za samo dva dana.
• Duga uvodna špica osmišljena je kako bi se smanjila količina animacije potrebna za svaku epizodu, ali tri elementa se uvek menjaju: Bartova poruka na školskoj tabli, Lisin solo na saksofonu i završna scena na kauču, čija dužina zavisi od potreba epizode.
• Grejning je radnju smestio u Springfild zato što je to veoma često ime grada u Americi. Iako je 2012. za Smithsonian Magazine otkrio da je grad nazvan po Springfildu u Oregonu, namerno je godinama krio u kojoj se saveznoj državi nalazi izmišljeni grad. „U iščekivanju uspeha serije pomislio sam: ‘Ovo će biti sjajno; svi će misliti da je to njihov Springfild’“, rekao je. „I misle.“
• Porodica Buš nije bila nimalo oduševljena serijom. U oktobru 1990. tadašnja prva dama Barbara Buš nazvala je seriju „najglupljom stvari koju je ikada videla“, na šta su scenaristi odgovorili pismom Mardž Simpson. Prva dama se kasnije izvinila. Početkom 1992. tadašnji predsednik Džordž H. V. Buš rekao je u govoru: „Nastavićemo da pokušavamo da ojačamo američku porodicu, kako bi američke porodice bile mnogo više poput Voltonovih, a mnogo manje poput Simpsonovih.“ Scenaristi su odgovorili tako što je Bart u sledećoj epizodi poručio: „Hej, mi smo baš kao Voltonovi. I mi se molimo za kraj depresije.“
• Iako su nedeljom bili standard, početni uspeh podstakao je mrežu da seriju premesti na četvrtak, direktno protiv The Cosby Showa, tada najgledanije serije u Americi. Tamo je ostala do šeste sezone, kada je vraćena na nedelju.
• Jirdli Smit, koja daje glas Lisi, jedina je glavna članica glumačke postave koja redovno pozajmljuje glas samo jednom liku.
• Sve do 17. epizode druge sezone Fox je krio koji glumci daju glasove kojim likovima. Međutim, sa epizodom Old Money producenti su odlučili da glumci zaslužuju priznanje za svoj rad i otkrili njihove uloge.
• Do 1998. godine šest glavnih glumaca zarađivalo je 30.000 dolara po epizodi. Nakon spora oko plate, iznos je povećan na 125.000 dolara. Posle štrajka 2004. godine njihove plate porasle su na između 250.000 i 360.000 dolara.
• Godine 2011. Fox je zapretio ukidanjem serije ukoliko se ne smanje troškovi produkcije, zbog čega su glumci pristali na smanjenje plate od 30 odsto sa tadašnjih 400.000 dolara po epizodi. Danas zarađuju nešto više od 300.000 dolara po epizodi.
• „Glas“ koji stoji iza Maginog sisanja dude je sam Met Grejning. Kada je večna beba izgovorila svoju prvu reč („Tata!“) 1992. godine, glas joj je pozajmila legendarna Elizabet Tejlor.
• Kada je 1990. objavljen album The Simpsons Sing the Blues, verovalo se da je hit Do the Bartman napisao Majkl Džekson. Iako je kao autor zvanično naveden Brajan Loren, Grejning je 1998. priznao da je Kralj popa bio koautor i koproducent, ali zbog ugovornih obaveza nije mogao da dobije zasluge. Džekson je kasnije gostovao u seriji pod pseudonimom Džon Džej Smit.
• Džekson nije jedini koristio pseudonim. U drugoj sezoni Dastin Hofman pozajmio je glas Lisinom zamenskom učitelju, gospodinu Bergstromu, a u odjavnoj špici bio je potpisan kao Sem Etik, što je igra reči na „semitski“.
• Razlog zašto klovn Krasti i Homer toliko liče? „Satirična zamisao koju sam tada želeo da postignem bila je da su Simpsoni o detetu koje ne poštuje svog oca, ali obožava klovna koji izgleda potpuno isto kao njegov otac“, objasnio je Grejning. Prvobitna ideja da je Homer zapravo Krasti odbačena je kao previše komplikovana.
• Epizoda iz 2003. godine otkrila je da je Homerova imejl-adresa ChunkyLover53@aol.com. Scenarista Met Selman unapred je registrovao adresu, a u roku od jednog minuta nakon emitovanja sanduče je bilo zatrpano porukama.
• Iako je Homerovo „D’oh!“ ušlo u Oksfordski rečnik, u scenarijima se taj izraz navodi jednostavno kao „iznervirano gunđanje“. Glumac Den Kastelaneta zasnovao je zvuk na uzviku Džimija Finlejsona iz filmova o Lorelu i Hardiju.
• Skoro svi likovi u Simpsonima imaju četiri prsta. Jedini lik sa pet prstiju je Bog.
• Serija je poznata po svojim „proročanstvima“. U epizodi iz 2000. godine pomenuto je da je Donald Tramp u jednom trenutku bio predsednik i ostavio zemlju u bankrotu. U epizodi iz 1998. 20th Century Fox prikazan je kao odeljenje kompanije Walt Disney, što se i dogodilo 19 godina kasnije.
• Godine 1992. Trejsi Ulman tužila je Fox, tvrdeći da njena emisija zaslužuje deo profita od Simpsona. Tužba je odbačena.