O tome kada je pravi trenutak da sin preuzme slavlje krsne slave, govorio je za portal „Ona“ diplomirani teolog i psiholog Darko Nikolić, koji ističe da je to česta nedoumica među vernicima.

Kada sin postaje domaćin slave

Na osnovu odluke Svetog arhijerejskog sabora SPC donete 15. maja 1985. godine, krsna slava se smatra praznikom „male crkve“, odnosno porodice.

Prema toj odluci:

„Kada se sin odvoji u posebno domaćinstvo, naročito kada se oženi, dužan je da proslavlja krsno ime, bez obzira na to što ga otac i dalje slavi u starom domu. Uz poštovanje roditelja, sin treba da zatraži očev blagoslov za osnivanje doma i samostalno slavljenje slave. Ako otac odbije, sin može zatražiti savet i blagoslov od sveštenika u mestu gde živi.“

Drugim rečima, sin može i treba da počne da slavi čim se odvoji od porodičnog doma, ali ukoliko redovno dolazi na slavlje kod roditelja, nije neophodno da sam organizuje slavlje.

Kada sin ne može da prisustvuje porodičnoj slavi

U slučajevima kada sin živi u inostranstvu ili daleko od roditelja, a nije u mogućnosti da prisustvuje slavlju, treba da počne da proslavlja svetitelja u svom domu, uz blagoslov oca. Jednom kada počne, slavlje treba da se nastavi svake godine — bez prekida.

Ako sin i dalje posećuje porodični dom, može nastaviti da slavi zajedno s roditeljima sve do trenutka kada formira svoju porodicu i postane domaćin u sopstvenom ognjištu. Tada uz suprugu i decu nastavlja tradiciju, jer je krsna slava zaštitnik doma i blagoslov za sve ukućane.

Kako se prenosi slavski kolač

Običaj nalaže da otac predaje deo slavskog kolača sinu. Prve godine, kada sin formira svoje domaćinstvo, dolazi kod roditelja na slavu. Kada se kolač preseče, otac iz svoje desne ruke daje sinu jedan deo, uz čestitke, želje i blagoslov.

Sin potom tu četvrtinu slavskog kolača nosi svojoj kući, deli je sa porodicom, a naredne godine priprema sopstveni kolač i slavi zaštitnika u svom domu.

Blagosiljanje slavskog kolača najčešće obavlja sveštenik — u crkvi ili u domu slavara — ali blagoslov oca je ono što označava prenos domaćinske dužnosti.

Šta ako sin ne želi da nasledi slavu

Krsna slava je najdublja i najdugovečnija tradicija srpskog naroda — opstala je vekovima, u ratu i miru, u siromaštvu i blagostanju. Ipak, može se dogoditi da sin, iz ličnih razloga ili uverenja, ne želi da nastavi tradiciju.

Darko Nikolić ističe: „Najveći dar koji nam je Bog dao jeste sloboda izbora — da živimo sa NJim ili bez NJega. Ko ima želju da nastavi slavljenje slave svojih predaka, treba to da čini u zajedništvu sa porodicom, kao što su to činili naši preci.“

Kada porodica ima više sinova

Ako u porodici ima više naslednika, svaki sin koji formira svoje domaćinstvo može, uz blagoslov oca, da nastavi slavljenje porodične slave. Nije pravilo da to mora biti najstariji sin — svaki od njih može da preuzme obavezu i čast slavljenja krsnog imena.

Da li ćerka može da nastavi slavljenje porodične slave

Tradicionalno, ćerka udajom počinje da slavi muževljevu slavu, jer se sa prezimenom prenosila i svetkovina. Ipak, ako porodica nema muških naslednika, žena može da nastavi slavljenje porodične slave sve do udaje — a i kasnije, ukoliko oseća duhovnu potrebu da očuva sećanje na dom u kome je odrasla.

„Ako nema muških potomaka, ćerka neće pogrešiti ako odluči da obeleži slavu svojih roditelja. Uz sveću, kolač i žito, u krugu porodice i prijatelja, može da se pomoli zaštitniku doma u kojem je odrasla,“ zaključuje Nikolić.

Glas javnosti /N014S