Biblioteka grada Beograda otkupila je knjige samo šest izdavača
Autor: Glas javnosti
Na spisku knjiga upravo završenog otkupa koji je sprovela Biblioteka grada Beograda putem javnih nabavki, našli su se naslovi samo šest izdavača. Zašto i po kom kriterijumu - nema ko da odgovori
Biblioteka grada Beograda oglasila je na Portalu javnih nabavki 12. avgusta da potražuje bibliotečku građu, knjige kojim će upotpuniti svoj fond. Rok za podnošenje prijava bio je 12. septembar.
U godini kad Ministarstvo kulture još uvek nije objavilo rezultate konkursa za otkup knjiga od izdavača kako bi ih prosledilo bibliotekama, i kad je Gradski sekretarijat za kulturu povukao sve svoje konkurse, ova javna nabavka Biblioteke grada delovala je kao lepa vest po izdavače.
229 knjiga
Na Portalu, u rubrici Osnovni podaci o nabavci, piše da je procenjena vrednost 4.545.454,00, a u rubrici Stavka plana na osnovu koje je nabavka pokrenuta, piše da je procenjena vrednost 36.363.636,00, da je nabavka pokrenuta u prvom kvartalu.
Dalje, stavka Količina i opis dobara otkriva da je nabavka klasifikovana u 6 partija, i da se potražuje 229 knjiga – navedeni su njihovi autori i naslovi. Tu se vidi i broj naručenih primeraka: samo po jedna knjiga je naručena u dva, šest, osam, odnosno 11 primeraka, a od ostalih je većinom otkupljeno po 15 i 30 primeraka. Za njih desetak je traženo po 45 primerka, Književni svijet Branislava Nušića Gorana Maksimovića svrstana u partiju „Kulturno blago“ je otkupljena u 60 primeraka, dok je knjiga za decu uzrasta od tri do pet godina Kad se kuća podeli Marine Agire tražena u najviše primeraka – 70.
Ono što se ne vidi na Portalu javnih nabavki, su izdavači ovih 229 knjiga.
Šest izdavača
Naime, Biblioteka grada Beograda je ovom nabavkom želela da svoj knjižni fond obogati samo izdanjima šest izdavača! To su: Agora, Vulkan, Laguna, Pravoslavna reč, Prometej, i Pčelica. Za svakog izdavača po jedna partija nabavke.
U Biblioteci grada nam nisu odgovorili na upit kojim smo tražili odgovore u vezi ove nabavke. Rekli su da u Biblioteci niko nije ovlašćen da priča o tome, a i da nemaju direktora koji bi eventualno mogao da pojasni šta nas zanima. Jasmina Ninkov, njihova višegodišnja direktorka, polovinom jula postala je v.d. direktorka Narodne biblioteke Srbije, a Ministarstvo kulture još nikog nije postavilo na njeno mesto. U Biblioteci kažu da kontaktiraju sa Ministarstvom zbog toga, ali se ništa ne dešava.
Bez odgovora
Zato sada u Biblioteci grada niko nije nadležan da nam između ostalog pojasni po kojim kriterijuma su od svih izdavača u Srbiji izdvojena baš tih šest, i da li je moguće da su čitaocima Biblioteke grada bile potrebne baš knjige koje su tražili, pored mnogo više vrednijih i zaslužnijih.
Naravno da nema knjige koja nije vredna i koja nije nekome potrebna. Ali odokativnim pregledom spiska tih 229 naslova moguće je izdvojiti tek manji broj onih koje će preživeti do iduće godine.
Treba primetiti da među traženim naslovima ima i onih koji su objavljeni latinicom, i to je pozitivno u ovom otkupu. Jer to znači da Biblioteka grada nije podlegla odluci Ministarstva kulture da biblioteke Srbije treba da imaju samo ćirilične knjige.
Izdavači su ovaj otkup Biblioteke grada osnovano izjednačili sa pozivnim konkursom.
Glas javnosti/V06S
SKINI APLIKACIJU
