Ljubiša Ristić o Ateljeu 212: Pozorište nije mesto gde se prave revolucije
Autor: Glas javnosti
Na čelo pozorišta došao sam na Grada Beograda, kaže on.
Posle gotovo tri decenije od kada je poslednji put bio na čelu velike pozorišne institucije, reditelj Ljubiša Ristić ponovo je u centru pažnje. Njegovo imenovanje za vršioca dužnosti direktora Ateljea 212 izazvalo je burne reakcije dela javnosti, ali Ristić tvrdi da u pozorište ne dolazi da bi vodio političke bitke, već da bi zaštitio jednu od najvažnijih kulturnih institucija u zemlji.
Ristić je rekao da je na čelo Ateljea 212 došao na poziv osnivača – Grada Beograda. Kaže da su mu se obratili i predložili da pomogne u rešavanju problema koje imaju beogradska pozorišta.
"Atelje 212 je važno mesto koje zaslužuje da se svi njime pozabavimo“, rekao je Ristić.
Foto: Printscreen/ RTS
Njegov povratak dolazi u godini kada Atelje 212 obeležava sedam decenija postojanja. Za čoveka koji je režirao više od pola veka, osnovao KPGT i učestvovao u stvaranju brojnih pozorišnih festivala širom nekadašnje Jugoslavije, ovo predstavlja još jedno poglavlje u dugoj i često kontroverznoj karijeri.
Na pitanje šta zapravo želi da promeni u instituciji koja iza sebe ima uspešnu sezonu i brojne nagrade, Ristić odgovara da problem ne vidi u umetničkim rezultatima, već u položaju javnih kulturnih ustanova.
Ozbiljni izazovi
Prema njegovim rečima, pozorišta, kao i fakulteti, danas se nalaze pred ozbiljnim izazovima, a država mora da sačuva institucije koje je osnovala i finansira. „Ne mogu se praviti privatna pozorišta za državne pare“, dodao je Ristić.
Zato, kako kaže, njegov zadatak nije da „disciplinuje“ zaposlene.
„Ma kakvi. Došao sam da disciplinujem vlast“, odgovorio je reditelj na pitanje da li je njegov dolazak pokušaj da uvede red u Atelje.
Tokom razgovora više puta je naglasio da nema lične ambicije da ostane na rukovodećim funkcijama.
„Nemam potrebu da budem na bilo kakvom čelu. Sve što sam želeo u karijeri odavno sam ostvario. Ako mogu da pomognem – pomoći ću. Ako ne mogu, skloniću se.“
Duboke podele
Iako ga decenijama smatraju jednim od začetnika političkog teatra na ovim prostorima, on tvrdi da postoji velika razlika između toga da politika bude tema predstave i da pozorište postane sredstvo političkog aktivizma.
„Politika može da bude tema pozorišta, ali nije njegov cilj. Pozorište nije mesto gde se prave revolucije.“
Posebno se osvrnuo na praksu da glumci nakon predstava javno iskazuju političke stavove, ocenjujući da publika dolazi zbog umetnosti, a ne da bi joj neko nametao sopstvena politička uverenja.
„Pozorište postoji zbog publike. Ne zbog glumaca, reditelja ili pisaca. Ljudi dolaze u pozorište da budu zajedno, a predstava je povod njihovog okupljanja.“
Ristić smatra da je današnje društvo opterećeno dubokim političkim podelama koje se, kako ocenjuje, prelivaju i na kulturne institucije.
Budućnost pozorišta
Po njegovom mišljenju, umetnici imaju pravo na lične političke stavove, ali javne ustanove ne bi smele da postanu prostor u kojem jedna grupa nameće svoje poglede drugoj.
Govorio je i o iskustvima iz devedesetih godina, podsećajući na međunarodne kulturne sankcije zbog kojih su brojne predstave ostajale bez gostovanja, ali i na, kako tvrdi, pokušaje da se kulturne manifestacije zaustave iz političkih razloga.
„Predstava mora da se igra. Nema razloga zbog kojeg pozorište sme da stane.“
Ristić nije želeo da odgovara na kritike pojedinih glumaca Ateljea 212 povodom njegovog imenovanja, navodeći da ih razume i da mnogi od njih ne poznaju njegov dosadašnji rad.
Umesto toga, poručio je da ga zanimaju isključivo budućnost pozorišta i očuvanje njegovog ugleda.
Glas javnosti/R05S
SKINI APLIKACIJU
.png)
