Tužna vest za ljubitelje književnosti: Preminuo Brana Šćepanović, autor srpskog klasika USTA PUNA ZEMLJE

Danas je u Domu za stare na Bežaniji preminuo Brana Šćepanović (1937), jedan od najprevođenijih srpskih i jugoslovenskih pisaca - objavio je na društvenim mrežama pisac i izdavač Zoran Živković. Njegov roman "Usta puna zemlje" u nas je odavno prevazišao tiraž od 100 000 primeraka, dok je na francuskom doživeo čak 23 izdanja.

Novela "Smrt gospodina Goluže" ušla je u više svetskih antologija, a 2008. godine u izdanju Nolita objavljena su i Izabrana dela Branimira Šćepanovića.

Šćepanovićeve pripovetke štampane su kao knjige na francuskom, grčkom, mađarskom, slovenačkom i bugarskom, a pojedinačno (u listovima i časopisima) i na mnogim drugim jezicima. Uvršćene su osamnaest antologija kod nas i u inostranstvu. 

Nagrađen je: Prvom nagradom za pripovetku na Beogradskom festivalu mladih pisaca Jugoslavije 1956. godine, Prvom nagradom za pripovetku na konkursu Književnih novina 1964. godine i Oktobarskom nagradom grada Beograda za roman Usta puna zemlje 1974. godine. Dobitnik je i dve Zlatne arene za filmski scenario (Bitka za Sutjesku) na festivalima u Puli (1963. i 1973).

Šćepanovićeva "Usta puna zemlje" našla su se među 700 knjiga svih vremena, u antologiji svetske književnosti koju je objavila Francuska enciklopedija pod naslovom "Idealna biblioteka". Ovaj roman preveden je na 20 jezika, i samo na francuskom zabeležio 23 izdanja. Novela "Smrt gospodina Goluže", po kojoj je Živko Nikolić snimio istoimeni film, uvrštena je u antologiju "Moderne evropske novele" u Danskoj, u antologije "svetskih priča" i "slovenskih književnosti" u Americi. Po "Goluži" je 1997. snimljen i američki film "Džulijan Po".

"Ipak, ostali smo još dugo budni, iako za to nije postojao nikakav stvarni razlog; nismo bili ni uzbuđeni ni zabrinuti; ništa nas nije ni mučilo niti držalo u iščekivanju. Naprotiv, u ovom divljem kraju, gde smo poslednjih godina svakog leta provodili po nekoliko dana, uvek smo uspevali da lako zaboravimo svoje brige i obaveze, svoj sviknuti, jednolični život, sveden na kuću, kancelariju i kafanu, i da se tako, na izvestan način udaljeni i od samih sebe, prepustimo jednom gotovo neobjašnjivom spokojstvu. I sada, bez sumnje, nije moglo biti drukčije. Posle dugog putovanja vozom i višečasovnog pešačenja po bespuću, najzad smo bili na cilju, u tom pustom i nenastanjenom predelu, sami i već preplavljeni, kao modrim bešumnim talasom, onim osećanjem potpune smirenosti koja je toliko poistovećivala naše misli i naša raspoloženja da smo obojica, u svakom trenutku, mogli lako prozreti i želju i nameru jedan drugom. Zato smo valjda sad i ćutali.", odlomak je kultnog srpskog romana Usta puna zemlje koji nije na odmet još jednom pročitati...

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU