'SJEĆAŠ LI SE DOLI BEL' BROJI 40 GODINA OD PREMIJERE: Istinita priča pisana NA ZIDU pretočena u LEGENDARNO FILMSKO OSTVARENJE! (VIDEO)

Film čuvenog reditelja, Emira Kusturice, „Sjećaš li se Doli Bel“ premijerno je prikazan pre 40 godina, 2. februara 1981.

Iste te godine na ste na Venecijanskom filmskog festivalu dobio je “Zlatnog lava” i bio uvod u karijeru velikog režisera.

Ovaj film snimljen je po kultnom tekstu Abdulaha Sidrana, a radnja se dešava u Sarajevu, šezdesetih godina prošlog veka, igrali su Slavko Štimac, Slobodan Aligrudić, Ljiljana Blagojević, Mira Banjac, Pavle Vuisić…

Glavni lik, tinejdžer Dino, spoznaje svet i odrasta uz filmove koje gleda u lokalnom bioskopu i muziku koju sluša u omladinskom centru (između ostalih i "24 Mila Baci" Adrijana Ćelentana).

On intezivno proučava metode autosugestije i hipnoze, što se svakako kosi sa uverenjenjima njegovog autoritativnog oca Mahe (Slobodan Aligrudić), komunističkog idealiste koji političko i društveno uređenje države primjenjuje na i porodicu.

Dinova svakodnevnica se menja iz temelja kada u njegov život uđe nepoznata zanosna devojka Dolly Bell (Ljiljana Blagojević), koju lokalni kriminalac Braco Šintor (Mirsad Zulić), ostavi tinejdžeru na privremeno „čuvanje“ na njegovom tavanu. Ne shvatajući da je reč o prostitutki, Dino se postepeno zaljubljuje…

Emir Kusturica ispričao je u svom dnevniku kako je nastala ova priča.

-Krajem sedamdesetih sreo sam Sidrana u bifeu Televizije Sarajevo. Prepoznao sam isti pogled. Rekao mi je: "Ti nemoj da ideš kod nekog drugog da ti piše scenarije. Ja sam u tom poslu najbolji!"

-S mukom je ispisao priču Sjećaš li se Doli Bel. Od te zanimljive priče napisao sam tehnički scenarij. Svaka reč koju sam ja dodao na Sidranovih četrdesetak stranica za njega je bila uvreda. Posebno mu je smetalo uplitanje lika oca iz priče Otac je kuća koja se ruši. Otišao sam i ništa ga nisam poslušao. Napravio sam Doli Bel po vlastitoj mjeri - ispričao je Emir Kusturica, prenosi Iskra.

Kako je Sidran ispričao za BHT, svoje ideje u to vreme on je pisao na tapetama na zidu.

-Pamtim dobro, u jednoj sobi u kojoj sam živeo, zid je bio od tapeta. I ja sam po tim tapetama pisao kao da je papir. I taj celi zid bio je ispisan beleškama, nešto mi na um padne, nemam papira, ja pišem po zidu. A Emir je, lopuža, znao sesti na kauč pored tih tapeta i sve ono jedno po jedno čita šta sam ja to žvrljao. Nekad ja pijan nešto nažvrljam. I našao je tu jednom zapisanu reč "hipnoza". Pita me šta mi je to. Kažem mu kad sam bio mali, 10, 12 godina, ja i onaj moj akan vežbali smo da budemo hipnotizeri.

-On kaže to, to, to, to. I naredi mi da to što je bilo na zidu i na papirima ugradim u film, da radim od početka. U tom smislu, to je njegova zasluga - rekao je kroz smeh Sidran o temi hipnoze i autosugestije kojom je Dino opsednut u ovom filmu.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU