REŠENJE DILEME: Da li je ZDRAVIJE jesti SIROVO ili PEČENO KOŠTUNJAVO VOĆE?

Koštunjavo voće je veoma zdravo a može da posluži i kao savršena užina "za poneti". Sve vrste ovog voća sadrže zdrave masti, vlakna i proteine i izvor su važnih nutritijenata i antioskidanasa. Konzumiranje koštunjavog voća dovodi do regulisanja holesterola, krvnog pritiska i smanjenja nivoa šećera u krvi. No, da li je zdravije da orahe, bademe, lešnike i ostlao voće jedemo sirovo ili pečeno?

Koštunjavo voće se peče ili prži da bi mu se poboljšao ukus. Može se peći sa ili bez ulja. 

Slične nutritivne vrednosti

Pečenje koštunjavog voća menja njihovu strukturu i hemijski sastav. Konkretno, menja njihovu boju i smanjuje sadržaj vlage, što dovodi do njihove hrskave strukture. 

Sirovi i suvo prženi orašasti plodovi imaju vrlo slične količine masti, ugljenohidrata i proteina.  Prženi orašasti plodovi imaju malo više masti i kalorija po gramu, ali razlika je minimalna.

Neke studije su pokazale da pečenje orašastih plodova ne menja ukupni sadržaj masti. Međutim, polizasićene masti u prženim orašastim plodovima postaju podložnije oksidaciji, jer se struktura koštunjavog voća menja.

Sadržaj proteina i ugljenih hidrata u sirovom i prženom koštunjavom voću vrlo je sličan. Ipak, obrađeni orašasti plodovi mogu imati malo više ili manje ovih nutritijenata, zavisno od  njihove vrste. 

Suprotno onome što biste mogli očekivati, orašasti plodovi prženi na ulju imaju samo malo više masti i kalorija od suvo prženih orašastih plodova. To je zato što su orašasti plodovi prirodno bogati mastima i ne mogu da apsorbuju dodane masti.

Pečenje i prženje mogu da oštete zdrave masti u koštunjavom voću

Kada su polinezasićene masti izložene toploti, kao što je slučaj s pečenjem, verovatnije je da će se oštetiti ili oksidirati. To može dovesti do stvaranja štetnih slobodnih radikala, koji mogu oštetiti vaše  ćelije. Srećom, možete smanjiti stvaranje ovih slobodnih radikala kontrolisanjem procesa prženja. Ključno je regulisati temperaturu i vreme kuvanja. Studije su pokazale da kada se orašasti plodovi prže na niskoj do srednjoj temperaturi, manja je verovatnoća da će se njihove masti pokvariti.

Oksidacija se može desiti prilikom skladištenja

Polinezasićene masti u koštunjavom voću takođe su ranjivije na oksidaciju tokom skladištenja. To je zato što se struktura orašastih plodova menja kada su prženi ili pečeni, omogućujući masti da lakše dođe u kontakt s kiseonikom i tako oksidira. Ovo smanjuje rok trajanja orašastih plodova. Dakle, obrađeni orašasti plodovi bi trebalo da se čuvaju kraće od sirovih. 

Neki nutritijenti se gube tokom termičke obrade

Stepen gubitka nutritijenata je povezan sa povećanjem temperature za obradu voća.

Pečenje i pržene koštunjavog voća može da razvije štetne hemikalije

Bogati okus, boja i aroma prženih orašastih plodova nastali su zbog spojeva koji nastaju u hemijskoj reakciji.

Sirovi orašasti plodovi mogu da sadrže štetne bakterije i gljivice

U sirovim orašastim plodovima mogu biti prisutne potencijalno štetne bakterije, poput salmonele i ešerihije koli. 

To je zato što se orašasti plodovi ponekad bacaju ili padaju na zemlju tokom berbe. Ako je tlo kontaminirano bakterijama, orašasti plodovi lako će doći u kontakt s bakterijama.

Kontaminirana voda može takođe uneti štetne bakterije, bilo tokom ili nakon berbe.

Koju vrstu je bolje jesti

Odgovor je kratak - obe. Uvrstite i sirovo i termički obrađeno koštunjavo voće da biste poboljšali svoje zdravlje.

(Glas javnosti/Healthline)

SKINI APLIKACIJU