Fosil komarca starog 130 miliona godina ostavio naučnike u ŠOKU! Evo šta su otkrili
Autor: Glas javnosti
Stotine hiljada ljudi širom sveta svake godine se zarazi malarijom i drugim bolestima koje se prenose ujedom komaraca, insekata iz doba dinosaurusa, ali dok danas ujedaju samo ženke, otkriće najstarijeg fosila donosi iznenađenje.
Naučnici su otkrili najstarije fosile komaraca - dva mužjaka u komadu ćilibara starog 130 miliona godina iz perioda krede, pronađenom u blizini grada Hamana u Libanu. Na njihovo iznenađenje, mužjaci su imali izdužena usta koja su im omogućavala sisanje, što danas imaju samo komarci.
„Sasvim je jasno da su bili hematofagi“, što znači da su se hranili krvlju, kaže paleontolog Deni Azar sa Instituta za geologiju i paleontologiju Nandžing Kineske akademije nauka i Univerziteta u Libanu.
„Ovo je veliko otkriće u evolucionoj istoriji komaraca“, kaže Azar, vodeći autor studije.
Dva fosilizovana komarca, koji pripadaju istoj vrsti, po veličini i izgledu podsećaju na savremene komarce, iako su njihova usta koja sisaju krv kraća od onih današnjih kod ženki.
New publication from Azar et al. describes the earliest mosquito fossil from ~130 million years ago. It is male and likely fed on blood! @CurrentBiology https://t.co/lqxMXsGefv pic.twitter.com/3OHSynLpIT
— Trevor Sorrells (@trevor_sorrells) December 5, 2023
A research team of the Nanjing Institute of Geology and Palaeontology, Chinese Academy of Sciences, found a 130 million-old mosquito fossil trapped in Lebanese amber. pic.twitter.com/TYbyO5OkWC
— Global Times (@globaltimesnews) December 6, 2023
„Komarci su najpoznatije ljudske krvopije i prenose parazite i bolesti“, napominje Azar i objašnjava: „Samo oplođene ženke komaraca sisaju krv jer im je potreban protein za razvoj jaja. Mužjaci i neoplođene ženke se hrane nektarom nekih biljaka, a neki mužjaci se i ne hrane."
Neki leteći insekti - na primer muve cece, imaju mužjaka koji je hematofag. Ali ne i današnji komarci. „Otkriće muškog komarca koji je bio hematofag u periodu krede je zaista iznenađujuće“, kaže paleontolog i koautor studije Andre iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije u Parizu.
Fina anatomija dva mužjaka je briljantno očuvana u ćilibaru. Oba imaju izuzetno oštru trouglastu anatomiju glave i izduženu strukturu sa izbočinama sličnim zubima. Naučnici veruju da su komarci evoluirali od insekata koji ne sisaju krv. Njihova pretpostavka je da su usta prvobitno bila prilagođena za sisanje biljnog nektara.
Evolucija biljaka je verovatno igrala veoma bitnu ulogu u tome da se muški i ženski komarci danas razlikuju. U vreme kada su dva komarca ostala zamrznuta u smoli drveta, koja se na kraju pretvorila u ćilibar, cvetne biljke su tek počele da se pojavljuju u periodu krede.
„Smatramo da su svi insekti koji su postali hematofagi prešli na sisanje krvi pošto su prvobitno sisali biljke“, kaže Azar i dodaje da su tada krvlju počeli da se hrane i ženke i mužjaci. Prema njegovoj hipotezi, do promene je došlo pojavom cvetnica, što odgovara periodu ćilibara pronađenog kod fosila dva komaraca.
Mnoge životinje su se hranile krvlju: dinosaurusi, leteći gmizavci zvani pterosaurusi, drugi gmizavci, ptice i sisari.
Iako su fosili pronađeni u Libanu najstariji fosili komaraca, naučnici veruju da su se komarci pojavili pre više miliona godina. Molekularni dokazi sugerišu da su se komarci pojavili u periodu jure, pre 200 miliona do 145 miliona godina.
Glas javnosti/I01H
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
