Idealno vreme za prvu cigaretu?
Autor: Glas javnosti
Za mnoge pušače jutro ima prilično precizan redosled - otvore se oči, kafa, cigareta. Nekome je cigareta prvi potez čim ustane iz kreveta, a drugi i mogu da izdrže do posla, doručka ili prve pauze.
Tu se nameće pitanje da li je bolje zapaliti odmah nakon buđenja ili sačekati?
Stručnjaci zapravo ne govore o "idealnom" vremenu za prvu cigaretu. Umesto toga, već godinama prate jednu mnogo zanimljiviju stvar - koliko minuta prođe od buđenja do prve cigarete. Taj podatak koristi se kao jedan od pokazatelja nikotinske zavisnosti.
Pet minuta, pola sata ili sat?
U poznatom Fagerströmovom testu zavisnosti od nikotina pitanje glasi upravo tako - koliko brzo nakon buđenja zapalite prvu cigaretu?
Odgovori su podeljeni u četiri grupe:
- u prvih 5 minuta,
- 6 do 30 minuta,
- 31 do 60 minuta,
- posle više od 60 minuta.
Što je vreme kraće, rezultat na ovom delu testa je viši, odnosno ranije paljenje cigarete može biti znak jače zavisnosti od nikotina. Prva jutarnja cigareta ima posebno mesto i u samom testu, pa osobe koje kažu da bi najteže ostavile baš nju dobijaju dodatni bod.
Drugim rečima, pitanje nije samo "kada pušite", već i koliko vam je teško da sačekate.
Šta se dešava ako cigaretu palite odmah?
Jedna studija objavljena u časopisu Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention pratila je 252 odrasla pušača i gledala nivo kotinina u krvi i urinu. Kotinin je jedan od glavnih biomarkera koji se koristi za procenu izloženosti nikotinu.
Rezultat je bio prilično jasan. Kod osoba koje su prvu cigaretu palile u prvih pet minuta nakon buđenja prosečan nivo kotinina bio je viši nego kod onih koji su čekali duže. Učesnici koji su čekali više od sat vremena imali su niže vrednosti.
To ne znači da će neko ko čeka sat vremena "poništiti" štetu od cigarete. Vreme do prve cigarete više govori o obrascu zavisnosti i unosu nikotina nego što predstavlja neku magičnu granicu između bezbednog i opasnog pušenja.
Šta ako se čeka sat vremena?
Tu dolazimo do dela koji je verovatno najzanimljiviji za svakog ko pokušava da pomeri jutarnju cigaretu.
Istraživanja uglavnom ne daju odgovor u stilu: "Sačekajte tačno 63 minuta i cigareta će biti manje štetna." Takva granica ne postoji.
Podaci, međutim, ukazuju da je duži period između buđenja i prve cigarete povezan sa manjom nikotinskom izloženošću i slabijom izraženošću nikotinske zavisnosti.
Velika studija objavljena 2024. godine u Journal of Public Health analizirala je podatke 32.519 pušača iz UK Biobank baze. U poređenju sa ljudima koji su prvu cigaretu palili tek posle više od 120 minuta, oni koji su palili ranije imali su veći rizik od smrtnosti tokom praćenja. Kod osoba koje su pušile u prvih pet minuta zabeležena je najviša povezanost među posmatranim grupama.
Važno je kako se ovaj rezultat čita. Studija pokazuje povezanost, ne dokazuje da rano paljenje cigarete samo po sebi izaziva povećanje rizika. Ljudi koji pale cigaretu čim otvore oči mogu se razlikovati od onih koji čekaju i po količini popušenih cigareta, stepenu zavisnosti i drugim karakteristikama.
Slična priča pojavila se i u istraživanju raka pluća. U studiji sa 3.249 osoba koje su nekada pušile, oni koji su prvu cigaretu palili u prvih pet minuta nakon buđenja imali su veće izglede da budu u grupi obolelih od raka pluća nego oni koji su čekali više od sat vremena. Autori su vreme do prve cigarete posmatrali kao pokazatelj nikotinske zavisnosti.
Znači li to da je 60 minuta "zdravo vreme"?
Ne.
Sat vremena nije zaštitna granica. Ako neko popije kafu, doručkuje, prošeta do posla i tek tada zapali cigaretu, nije time napravio zdravstveno bezbednu verziju pušenja.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da su svi oblici upotrebe duvana štetni i da ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanu.
Zato bi bilo pogrešno iz istraživanja izvući naslov tipa "Najzdravije je zapaliti cigaretu sat vremena nakon buđenja". Nauka to ne kaže.
Ono što istraživanja zaista pokazuju jeste nešto drugo. Naime, što vam je cigareta potrebna ranije nakon buđenja, to je to češće znak izraženije zavisnosti i veće nikotinske izloženosti.
Zašto je baš jutarnja cigareta toliko važna?
Odgovor je zapravo prilično jednostavan. Tokom noći nema pušenja, pa jutro donosi prvi prekid tog perioda bez nikotina. Kod osobe koja je razvila zavisnost, želja za cigaretom može biti veoma jaka upravo tada.
Zbog toga se vreme do prve cigarete koristi u medicini i istraživanjima kao jednostavan način da se proceni koliko je pušenje "uhvatilo" čoveka. Nije potreban laboratorijski test, dovoljno je pitanje koliko brzo nakon buđenja palite.
Postoje, naravno, i drugi pokazatelji zavisnosti - broj cigareta dnevno, koliko je teško izdržati bez pušenja, da li se puši i kada je osoba bolesna i slično. Vreme do prve cigarete je samo jedan deo slike.
Šta onda raditi sa jutarnjom cigaretom?
Ako neko već puši, pomeranje prve cigarete kasnije može biti znak da je zavisnost slabija ili da osoba uspeva da je drži pod većom kontrolom. To ipak nije isto što i smanjenje zdravstvenog rizika na nivo nepušača.
Praktično gledano, razlika između "palim čim otvorim oči" i "mogu da izdržim nekoliko sati" jeste podatak koji vredi primetiti. Ako vam je prva cigareta gotovo obavezna u prvih pet minuta svakog jutra, to je više informacija o odnosu prema nikotinu nego o tome da ste pronašli pravi trenutak za cigaretu.
Ne postoji idealan sat za prvu cigaretu. Postoji samo manje rano i više rano. Istraživanja su prilično dosledna u tome da je vrlo rano jutarnje pušenje povezano sa većom nikotinskom zavisnošću i većom izloženošću nikotinu. Nijedno vreme, međutim, ne pretvara cigaretu u bezbednu naviku.
Glas javnosti T02S
SKINI APLIKACIJU
