NAUČNICI TVRDE: Mozak je ključan u razvoju gojaznosti
Autor: Glas javnosti
Broj ekstremno gojaznih osoba značajno je skočio u poslednjim decenijama, što predstavlja značajnu poteškoću i za one koji su gojazni, za one koji im pružaju zdravstvenu pomoć, kao i za celokupan zdravstveni sistem. Hormon insulin ima ključnu ulogu u razvoju gojaznosti, saopštio je Nemački centar za istraživanje dijabetesa (DZD).
Do skoro je bilo mnogo znakova da insulin izaziva neurodegenerativne i metaboličke poremećaje, posebno u mozgu. Studija Univerzitetske bolnice u Tibingenu, Nemačkog centra za istraživanje dijabetesa i Centra Helmholc u Minhenu nudi intrigantan novi pogled na poreklo dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, kao i uticaj mozga u kritičnom "kontrolnom centru".
A short-term, high-caloric diet has prolonged effects on brain insulin action in menhttps://t.co/RCpL9kPo58 pic.twitter.com/Ejj00zZ4K4
— Agingdoc⭐David Barzilai????MD PhD MS MBA DipABLM???? (@agingdoc1) March 3, 2025
Međutim, mehanizmi u telu koji vode do gojaznosti i izazivaju bolest su mnogo kompleksniji.
Nezdrava distribucija masnoće u telu i hronično gojenje povezani su sa osetljivošću tela na insulin. Koje specijalne funkcije insulin obavlja u mozgu i kako utiče na pojedince normalne težine?
U svojoj studiji, objavljenoj u Nature Metabolism, dr Stefani Kulman, profesora Univerziteta u Tibingenu, i njene kolege otkrili su odgovor tokom ispitivanja.
- Naša otkrića demonstriraju prvi put da čak i kratkotrajan unos industrijskih prerađevina i nezdrave hrane, poput čokolade i čipsa, dovode do značajnih promena u mozgu zdravih pojedinaca, što može da dovede do gojaznosti i dijabetesa tipa 2 – rekla je Kulmanova, glavna autorka studije.
Međutim, kod ljudi koji su ekstremno gojazni, insulin više ne reguliše želju za hranom, što dovodi do insulinske rezistencije.
- Zanimljivo je što su u našoj studiji zdravi ispitanici imali sličan skok u senzitivnosti na insulin posle kratkog unosa velike količine kalorija kao i gojazni ljudi. Ovaj efekat je primećen i nedelju dana nakon povratka na uravnoteženu ishranu – rekla je Kulmanova.
- Pretpostavljamo da se odgovor mozga na insulin adaptira na kratkotrajne promene u ishrani pre bilo kakvog dobijanja kilograma, a onda promoviše razvoj gojaznosti i drugih sekundarnih bolesti – rekao je dr Andreas Birkenfeld iz DZD.
Kako naglašava, potrebno je još istraživanja o tome kako mozak utiče na razvoj gojaznosti i drugih metaboličkih poremećaja.
Glas javnosti T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
