Zašto astronauti jače stežu predmete nego što treba?

Tim naučnika sa Univerziteta UCLouvain otkrio je nove detalje o tome kako se ljudski mozak prilagođava kontroli pokreta u uslovima bestežinskog stanja.

Čak i kada se čovek nalazi u uslovima nulte gravitacije, ljudski mozak ostaje "programiran" prema pravilima Zemljine gravitacije. Ovo je zaključak studije koju je predvodio Filip Lefevr, profesor na Politehničkoj školi Univerziteta UCLouvain, a koja je objavljena u časopisu The Journal of Neuroscience.

Analizirajući pokrete astronauta tokom njihovog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), istraživači su otkrili da mozak i nakon nekoliko meseci provedenih u svemiru nastavlja da koristi pravila gravitacije prilikom upravljanja pokretima tela.

Zbog toga astronauti imaju tendenciju da predmete drže jače nego što je potrebno - kao da njihov mozak i dalje očekuje da će objekti pasti zbog Zemljine gravitacije. Studija, sprovedena u okviru instituta ICTEAM i IoNS Univerziteta UCLouvain, pokazala je i da mozak prilagođava snagu stiska u zavisnosti od mogućih posledica greške. Što je predmet teži ili što se brže pomera, to se automatski povećava sila kojom ga osoba drži.

Drugim rečima, ljudski nervni sistem unapred procenjuje rizik i prilagođava pokrete kako bi sprečio potencijalni gubitak kontrole nad predmetom.

Po povratku na Zemlju, astronautima je potrebno određeno vreme da ponovo nauče kako da svoje pokrete prilagode okruženju u kojem postoji gravitacija.

Ova sposobnost mozga da zadrži "trag" gravitacije pokazuje koliko duboko Zemljino okruženje oblikuje način na koji ljudi kontrolišu svoje telo i pokrete.

Osim značaja za istraživanja svemira, ovi rezultati mogu otvoriti nove mogućnosti za razumevanje ljudske motorike, uz potencijalnu primenu u oblastima kao što su neurološka rehabilitacija, robotika i razvoj inteligentnih proteza.

Glas javnosti /B01S 

SKINI APLIKACIJU