Hronični umor se javlja iz nekoliko razloga

Budite se iscrpljeni i teško izdržavate dan bez dodatne kafe? Nekoliko čestih uzroka umora lako prolazi ispod radara

Možete da legnete na vreme, provedete osam sati u krevetu i ipak se probudite kao da niste ni spavali. Ako vam se to događa često, problem možda nije samo u količini sna.

Umor je jedan od najčešćih simptoma i može imati brojne uzroke, od svakodnevnih navika i nekvalitetnog sna do nedostatka gvožđa ili problema sa štitnom žlezdom. Stručnjaci zato upozoravaju da upornu iscrpljenost ne treba automatski pripisivati napornom danu.

Osam sati sna nije uvek osam sati odmora

Za odrasle osobe preporučuje se najmanje sedam sati sna, ali nije važna samo njegova dužina već i kvalitet. Česta buđenja tokom noći mogu da poremete odmor čak i kada ih se ujutru ne sećamo.

Jedan od mogućih uzroka je apneja u snu, kod koje dolazi do prekida i ponovnog uspostavljanja disanja. Američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv (NHLBI) među simptomima navodi glasno hrkanje, hvatanje vazduha tokom sna, dnevni umor i pospanost, probleme sa koncentracijom, suva usta i jutarnje glavobolje.

Proverite gvožđe i štitnu žlezdu

Stalan nedostatak energije može da bude povezan i sa nedostatkom gvožđa. Kod anemije izazvane nedostatkom gvožđa, pored umora, mogu da se jave bledilo, vrtoglavica, hladne šake i stopala i otežano disanje.

Bitkoin i dalje u padu

Još jedan mogući uzrok je usporen rad štitne žlezde, odnosno hipotireoza. Tada organizam ne proizvodi dovoljno hormona štitne žlezde, zbog čega se brojne telesne funkcije usporavaju. Uz umor se mogu pojaviti dobijanje na težini, osetljivost na hladnoću, suva koža, bolovi u mišićima i zglobovima i usporen rad srca.

Krivac može da bude i terapija

Neke lekove ljudi gotovo nikada ne povezuju sa iscrpljenošću. Prema podacima medicinskog portala MedlinePlus, umor ili pospanost mogu da budu povezani sa pojedinim antihistaminicima, lekovima za krvni pritisak, sredstvima za spavanje i određenim antidepresivima.

To, međutim, nije razlog da se propisana terapija samoinicijativno prekida. Ukoliko sumnjate da neki lek izaziva umor, potrebno je konsultovati se sa lekarom.

Kafa ponekad dodatno komplikuje stvar

Kada smo iscrpljeni, često posežemo za još jednom kafom, ali veće količine kofeina mogu da utiču na kvalitet sna i tako stvore začarani krug – umorni smo pa pijemo više kafe, a zatim zbog lošijeg sna sledećeg dana ponovo osećamo iscrpljenost.

Na nivo energije mogu da utiču i stres, alkohol, nedovoljno kretanja, ali i preterana fizička aktivnost.

Kada bi trebalo otići kod lekara?

Povremeni umor nakon napornog dana nije neuobičajen. Međutim, NHS savetuje da se obratite lekaru ako iscrpljenost traje nekoliko nedelja bez jasnog razloga, utiče na svakodnevni život ili je prate drugi simptomi.

Posebnu pažnju treba obratiti ako se uz umor javljaju neobjašnjiv gubitak težine, promene raspoloženja, izražena žeđ i često mokrenje, kao i glasno hrkanje ili prekidi disanja tokom spavanja.

Uporan umor nije bolest sam po sebi, već simptom, a njegovo poreklo može biti veoma različito. Zato, ako ni dovoljno sna i odmora ne vraća energiju, vredi potražiti razlog umesto samo dolivati još jednu šoljicu kafe.

Glas javnosti/ A03S 

SKINI APLIKACIJU