U koje doba dana je krvni pritisak najviši i zašto je to važno

Krvni pritisak tokom dana prolazi kroz određene promene, ali kada je najviši i šta uzrokuje njegove promene?

Krvni pritisak počinje da raste neposredno pre buđenja i dostižu vrhunac oko 10 sati ujutru. Ove promene su normalne i uglavnom njima upravlja cirkadijalni ritam. Preterani jutarnji skok krvnog pritiska, kao i neobični padovi ujutru, mogu dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih problema i drugih zdravstvenih komplikacija.

Šta uzrokuje fluktuacije krvnog pritiska

Brojni fiziološki i biohemijski procesi doprinose jutarnjem porastu krvnog pritiska. Pre svega, oni su vođeni unutrašnjim biološkim satom organizma, poznatim kao cirkadijalni ritam, koji reguliše ciklus spavanja i buđenja.

Cirkadijalni ritam uglavnom reaguje na promene svetlosti. Manjak svetlosti posle zalaska sunca pokreće oslobađanje hormona kao što je melatonin koji podstiče san, dok pojačana svetlost u vreme izlaska sunca signalizira oslobađanje kortizola koji podstiče da ste budni.

Brza detoksikacija za samo pet dana

Tokom ovog ciklusa, mozak menja dominaciju između dve grane autonomnog nervnog sistema, koji reguliše nesvesne funkcije kao što je krvni pritisak.

Šta utiče na promene

Drugi faktori takođe mogu doprineti ciklusnim promenama krvnog pritiska, uključujući i stepen porasta krvnog pritiska tokom jutra.

Ovo uključuje:

Starost: Stabilnost arterija i promene u autonomnom nervnom sistemu sa godinama mogu učiniti jutarnji porast izraženijim kod starijih osoba.

Hipertenzija: Postojeći visok krvni pritisak preterano aktivira deo nervnog sistema, što dovodi do naglog porasta pritiska.

Dijabetes: Loše kontrolisan šećer u krvi takođe preterano stimuliše nerve, dovodeći do višeg jutarnjeg pritiska.

Hronična bubrežna bolest: Smanjena funkcija bubrega izaziva zadržavanje tečnosti, što nezavisno povećava krvni pritisak.

Alkohol: Uticaj alkohola na jutarnji porast zavisi od doze - prekomerna konzumacija uveče dovodi do izraženijeg porasta krvnog pritiska.

Stres: Anksioznost, depresija i opšti psihološki stres pokreću oslobađanje kortizola kao deo telesnog stresnog odgovora.

Problemi sa snom: Nesanica, apneja u snu i poremećaj rada po smenama remete ritmove.

Temperatura okoline: Jutarnji porast ima tendenciju da bude izraženiji zimi, kada hladne temperature izazivaju sužavanje krvnih sudova, a slabiji leti, kada tople temperature izazivaju širenje krvnih sudova, piše Veri vel helt. 

Glas javnosti / R02S 

SKINI APLIKACIJU