Lepa Violeta je rođena bez ruku: Ne prihvata sažaljenja i pravi je sportista

Violeta Todorov (27), iz Jarkovca u opštini Sečanj, kod Zrenjanina, nastavila je da pomera granice svojih dostignuća i na nedavno održanom državnom prvenstvu Srbije u parataekvondu osvojila je prvu zlatnu medalju i okitila se titulom šampiona.

A život joj je na samom početku postavio velike prepreke i postavio je pred mnoge izazove koje je hrabrošću i upornošću uspela da savlada.
Rođena je bez obe šake i stopala, ali to je nije sprečilo da sjajno slika, vozi automobil, obavlja sve poslove na radnom mestu u opštini Sečanj, da bude uspešna kao taekvondo majstor i poznata je po tome što nijedan trening ne propušta.

Bije za zlato!

- Veliki je ovo sportski uspeh za mene i potvrda da se upornost i želja isplate i da donose radost - kaže Violeta.

Na nisku uspeha nanizala je još jednu medalju, ovaj put najvredniju, zlatnu.

- Bavim se tekvondom od 2017. Trebalo je tada da upišem fakultet, ali sam iz nekih razloga zakasnila na upis i u toj pauzi rodila se ideja da počnem da treniram. Sada, sedam godina kasnije, reprezentativka sam Srbije. Pronašla sam se u ovom sportu, obožavam breme izazova i trudim se svim silama, a često nije nimalo lako, da sve zacrtano ostvarim. Ne skrivam ni da mi je želja da zlato osvojim i na nekom evropskom i svetskom takmičenju u parataekvondu - ističe ona.

"Nema predaje!

Vlasnica mnogobrojnih priznanja sa svetskih i evropskih takmičenja ne skriva oduševljenje zbog osvojenog zlata.
- Ne poznajem reč "sažaljenje". Trudim se i da ne obraćam pažnju na one koji me čudno gledaju. Živim svoj život i uživam u njemu, putujem po svetu, slikam prirodu, ljude, portrete..., družim se - dodaje Violeta. - Životni moto mi je: "Nema predaje". Uvek postoji rešenje za sve nedaće i probleme, samo treba verovati.

Na platnu su uvek emocije

U VITRINI uspomena za ceo život, pored medalja i pehara, Violeta koja uživa u maksimalnoj podršci svojih roditelja, sestre i brata, ima i dve samostalne izložbe svojih likovnih radova, na koje je posebno ponosna.

- Kad mi je teško, uhvatim se kista i na platno pokušavam da prenesem emociju. Nekada je to tuga, nekada radost - iskrena je Violeta Todorov.



Glas javnosti/B06S