Za čuvanje zdravlja dovoljno je 7.000 koraka dnevno
Autor: Glas javnosti
Svi ciljaju na 10.000 koraka, ali i manji broj može da smanji rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema poput raka, demencije i srčanih oboljenja, sugeriše studija.
Za poboljšanje moždanih funkcija i zaštitu od mnogih bolesti dovoljno je samo 7.000 koraka dnevno, ukazuje veliko istraživanje.
To je realniji cilj od 10.000 koraka dnevno, što se dugo smatralo idealnim brojem.
I manji broj koraka dnevno gotovo jednako doprinosi smanjenju rizika od ozbiljnih zdravstvenih problema, među kojima su rak, demencija i srčana oboljenja, navedeno je u istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet Public Health.
Ovi nalazi bi mogli da podstaknu više ljudi da prate broj koraka koje prave kao praktičan način za poboljšanje zdravlja, kažu istraživači.
„Postoji verovanje da treba da pravimo 10.000 koraka dnevno, ali to nije zasnovano na naučnim dokazima”, kaže vodeća autorka studije, dr Melodi Ding.
Cilj 10.000 koraka dnevno potiče iz marketinške kampanje u Japanu tokom 1960-ih.
Uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, predstavljen je pedometar (uređaj koji broji korake) nazvan manpo-kei, što u prevodu znači „merač 10.000 koraka”.
Dr Ding objašnjava da je ta brojka „izvučena iz konteksta” i da je vremenom postala nezvanična smernica, koju i danas preporučuju mnoge merači aktivnosti, aplikacije i sportski pametni satovi.
Nova studija analizirala je podatke o zdravlju i fizičkoj aktivnosti više od 160.000 odraslih širom sveta.
Utvrđeno je da je oko 7.000 koraka dnevno povezano sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (za 25 odsto), raka (šest odsto), demencije (38 odsto), i depresije (22 odsto).
Međutim, istraživači napominju da su neki od ovih nalaza zasnovani na malom broju studija i da još nije jasno koliko su tačni.
Njihova studija ukazuje da je čak i skromnih 4.000 koraka dnevno povezano sa boljim zdravljem u poređenju sa niskom aktivnošću od oko 2.000 koraka dnevno.
Kod većine zdravstvenih stanja, koristi od hodanja su se uglavnom ustalile posle 7.000 koraka, iako je nastavak šetnje donelo dodatne koristi za srce.
Trenutno, većina zvaničnih preporuka za svakodnevno vežbanje akcenat stavlja na broj minuta fizičke aktivnosti, a ne na broj koraka.
Na primer, preporuka Svetske zdravstvene organizacije za odrasle je najmanje 150 minuta umerenih aerobnih aktivnosti ili 75 minuta intenzivnih aerobnih aktivnosti nedeljno.
Dr Ding kaže da ljudima može da bude teško da mere aktivnosti prema postojećim smernicama, iako su one ipak važne.
„Neki ljudi plivaju, drugi voze bicikl ili imaju fizički invaliditet, pa ne mogu da broje korake”, objašnjava ona.
Ali smatra da bi preporuka o broju koraka dnevno mogla da se uvede kao „dodatak” koji bi „podstakao ljude da razmisle o raspoređivanju fizičkih aktivnosti tokom celog dana”.
Nova studija dovodi u pitanje „mit” da je neophodno napraviti 10.000 koraka dnevno, kaže dr Danijel Bejli, zdravstveni stručnjak sa Univerziteta Brunela u Londonu.
Iako je to pogodan cilj za fizički aktivnije ljude, Bejli smatra da bi za mnoge „realniji i dostižniji cilj” bio između 5.000 i 7.000 koraka dnevno.
Dr Endrju Skot, viši predavač kliničke fiziologije vežbanja na Univerziteta u Portsmuti, u Engleskoj, smatra da tačan broj koraka nije važan.
Kaže da je „više uvek bolje” i da ljudi ne bi trebalo previše da se opterećuju dostizanjem određenog cilja, posebno danima kada imaju manje mogućnosti za fizičku aktivnost.
Glas javnosti /B03S
SKINI APLIKACIJU
