ZAŠTO PONOVO GLAS JAVNOSTI

Prvog jula 1874. godine u Kragujevcu je doneta odluka da se pokrene list "Glas javnosti“ pod uredništvom g. Steve Milićevića, a prvi broj je izašao iz štampe 12. jula 1874. godine. Tada se pokazalo da ne postoji jedna ličnost kod nas, koja se bori sa ovdašnjom zvaničnom inteligencijom, već se pokazao priličan broj pobornika, koje ne mogu zastrašiti slobodoumnu patriotski orijentisanu inteligenciju i sprečiti ih da iznesu uzroke našeg propadanja, i da kritički proprate rad naše birokratije, koja je učila narod da se pokorava njenim "rešenjima", "paragrafima", "naredbama" i "raspisima" i koja se pored toga o narodu očinski brinula i usredsredila ga sa ustrojstvom raznih "nadležatelstva“.

Tako je bilo pre skoro vek i po. A pre dve decenije, aprila 1998. godine Radisav Rodić ponovo pokreĆe “Glas“ sa skoro istom idejom – ne plašiti se „birokratije“, vlasti uopšte, razotkrivati sve njene gluposti i marifetluke, a sve samo u jednom cilju, za dobrobit građana. Kao što ni jedna vlast ne voli mnogo da sluša šta javnost govori, a naročito ako kritikuje, tako su i novom „Glasu“ od samog osnivanje podmetani klipovi, izmišljene milionske kazne, slane brojne inspekcije, nezakonito otimanje imovine osnivača, pa i progon policije. Osnovan u vreme Miloševića, beskompromisno se borio za istinu, iako je stalno bio suočavan sa pretnjama progonom i smicalicama režima. I u “demokratsko“ vreme, posle 5. oktobra, nastavljena je ista priča – jer vlast ne podnosi da joj iko diše za vratom, a kamoli skače po istom. Pritisci i izmišljeno finansijsko iznurivanje su postali sve veći, pa čak ni žilavi “Glas“ to nasilno ekonomsko urušavanje nije više mogao da podnese i posle decenije se ugasio. Časno i dignute glave. Ugasili su ga oni zbog kojih su ga u Miloševićevo doba terorisali u periodu od 1999-2000. godine, a to je DEMOKRATSKA STRANKA.

Sada, deceniju posle gašenja, “Glas javnosti” se kao Feniks vraća. Vraća ga i pokreće isti čovek iz prostog razloga jer je kao takav potreban čitalačkoj publici. Mediji, sa časnim izuzecima, su nalik jedni drugima kao jaje jajetu, isti hvalospevi vlastima, ista prenošenja neproverenih informacija koja pokazuju kako u Srbiji teče samo med i mleko, ista naručena pitanja koja se postavljaju vlastima...

Medijski prostor prosto vapi za objektivnom, oštrom i angažovanom medijskom kućom, sa hrabrom i sposobnom ekipom novinara koji će profesionalno raditi svoj posao – ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga jedinoga. Dosta više guranja glave u pesak, dosta apatije i ravnoduŠnosti, borićemo se za istinu i činjenice i za dobro svih nas. A sve uz vašu neophodnu pomoć, poštovani čitaoci.

POSEBNI RAZLOZI OBNOVE GLASA JAVNOSTI

Krajem 20. i početkom 21. veka Srbija prolazi kroz ogromna iskušenja: raspad Jugoslavije, građanski ratovi, stotine hiljada izbeglica, teške ekonomske sankcije, agresija NATO, otimanje teritorije Kosova i Metohije, raspad zajednice sa Crnom Gorom, katastrofalnu privatizaciju, odlazak desetina hiljada mladih van zemlje... Posledica toga su milioni osiromašenih i osramoćenih ljudi. Satanizovani, proglašeni isključivim krivcima za sve, optuženi za ratne zločine... oni sve više gube veru u budućnost i boljitak, osećaj nacionalne pripadnosti i zajedništva. To je poraz.

Nepriznavanje očiglednog i samoobmanjivanje nas sprečava da prestanemo da se teturamo i posrćemo. Nepriznavanje realnosti nas tera da se ponašamo irealno i pravimo se kao da je sve u redu. Veliki broj ljudi bira pasivnost, apolitičnost i polako se navikava na beznađe jer im se čini kako ništa više ne vredi.

Mi mislimo da vredi. Mi biramo da se borimo. I uspećemo, jer ne kažu ljudi bez razloga - treća sreća.