Vojnik rezervista Saša Komatović dao je život za otadžbinu tokom bitke na Košarama 6. maja 1999. godine sa svojim drugom Vladanom Stanojevićem. Porodica je njegove posmrtne ostatke sahranila tri godine kasnije.
Sestra Dušica otkriva za Kurir da je porodica bila žrtva mnogih prevara.
– Ni danas ne znamo kako je Saša poginuo. Postoje dve verzije. Prema jednoj je ranjen, pogođen snajperom. Druga je da su Saša i Vladan naleteli na minsko polje i sa sobom u smrt odveli 28 pripadnika terorističke OVK. Porodica nema zvaničnu informaciju kako je poginuo. Sve to se desilo na Đurđevdan pre 18 godina. Saša i Vladan su krenuli da izvuku svog kolegu Mandića, koji je bio ranjen. Tom prilikom kreće stravična ofanziva terorista i njima se gubi svaki trag – priča Dušica Komatović.
Porodica je slučajno saznala sa Sašin nestanak i pogibiju tako što je njegov otac sreo njegove saborce u Kragujevcu. Tada počinje potraga.
– Prvo su nam rekli da je Saša ranjen u glavu, a Stanojević u ruku i da ne znaju gde su. Do nas dolaze informacije da su primljeni u bolnicu u Đakovici, ali da je ona bombardovana. U Beogradu smo pretraživali bolnice i mrtvačnice. Obilazili svaki konvoj.
– Počinju da nas zovu neki ljudi i traže nam otkup za Sašu. Govore nam da je živ i da se nalazi u zarobljeništvu u Makedoniji. Ukupno smo dali oko 35.000 maraka (17.500 evra). Jedan advokat iz Kragujevca, preziva se Žigić, koji je napustio zemlju, prevario je mnogo porodica na isti zlokoban način. Za jedno pismo tražili su nam 5.000 maraka, a za telefonski poziv 10.000 maraka. Pristali smo, a razgovori su bili snimani. Jednu kasetu je uzela Državna bezbednost, dok je drugu zadržao advokat. Hteli smo da se čujemo sa Sašom, ali nam je advokat rekao da su oni odustali i da je Saša rekao da mu spakujemo bele starke, farmerke i majicu, da mu pošaljemo, te da će se primopredaja izvršiti u Mađarskoj. I obavezno da ponesemo 35.000 maraka.
Ucena
Na kraju, porodica je pristala na ucenu.
– Ostavili smo 17.000 maraka na ugovorenom mestu, u tom hotelu u Mađarskoj, našli smo i pismo. Stric je čekao dva dana i na kraju se vratio, svestan da je u pitanju velika prevara – kaže Dušica.
Tužna sudbina: Ubili ga zbog organa
Sestra Dušica veruje da se bratu dogodilo ono što se desilo mnogim Srbima tih godina – da je ubijen zbog trgovine organima.
– Tragedija se desila na granici s Albanijom. Pretpostavljam da su mu uzeli organe. Bio je zdrav momak, sportista… Svi znamo šta se tamo nalazilo. Mislim na „žutu kuću“ – smatra Dušica.
Izvor: Hronograf / Kurir