Vukašin Wolf Minić, agent FIA iz Londona o švercu duvana: "Sačekuša za Srbiju" Zorana Mijatovića (109. nastavak)

Negde, 2002. godine pojavila se nova, druga, knjiga Zorana Mijatovića, bivšeg zamenika šefa RDB-a "Sačekuša za Srbiju", koja je, u jednom delu, čini se, razgnevila Vukašina Wolfa Minića nekadašnjeg direktora za specijalne operacije Agencije FIA iz Londona. Pošto se u ovoj zemlji Srbiji, slabo pamti, a još brže zaboravlja, da se, načas, podsetimo - ko to beše Vukašin Wolf Minić?

U ovoj zemlji Srbiji, svedoci smo, da je sve više onih koji pišu, nego onih što čitaju - knjige!

Ali ima i takvih.

Negde, 2002. godine pojavila se nova, druga, knjiga Zorana Mijatovića, bivšeg zamenika šefa RDB-a "Sačekuša za Srbiju", koja je, u jednom delu, čini se, razgnevila Vukašina Wolfa Minića nekadašnjeg direktora za specijalne operacije Agencije FIA iz Londona. Pošto se u ovoj zemlji Srbiji, slabo pamti, a još brže zaboravlja, da se, načas, podsetimo - ko to beše Vukašin Wolf Minić?

On je u naše život ušao nenadano: negde s početka 2001. godine kao jedan od šefova akcije "potera za navodno iznetim parama Slobodana Miloševića i njegovog režima", o čemu smo pisali u prethlodnom nastavku feljtona Glasa javnosti...Pare, istina, ni tad, ni sad, još nisu pronađene, a kad će ne zna se...

                                    *********

Onda se gospodin Vukašin Wolf Minić, kao važan čovek JTI (Japan Tobaco International) pojavio kao istraživač puteva švercovanih cigareta iz belog i po belom svetu, da bi jednog dana, čini se iz čista mira, ali dosta spektakularno, usred Beograda, pred kamerama "slučajno zatečenih TV ekipa" bio - uhapšen, a čovek je upravo krenuo u hotel "Moskva" da potpiše jedan veoma važan ugovor?!

Izašao je iz pritvora, vraćene su mu pare od kaucije, i jednostavno - "nestao".

Pa dobro, kakve veze imaju knjiga "Sačekuša za Srbiju" Zorana Mijatovića i  Vukašin Wolf Minić?

- Knjiga nema veze, ali pominje me čovek i tu ne bih imao ništa protiv, da Mijatović jednostavno, činjenice ne pakuje kako njemu odgovaraju, a ne kakve stvarne jeste. Pokušava Mijatović da se predstavi u lepšem svetlu, da malo propere svoju biografiju iz doba Slobodana Miloševića, a ko zna možda još i iz doba druga Tita. I tu nema problema, ali ima što je odeljak knjige : Kako je Dinkić tragao za Miloševićevim parama" - posvećen mojoj malenkosti, u kojoj me je opisao pogrdnim rečima...I što je najsmešnije, čovek jednostavno izmišlja. Ali, nije samo njegova knjiga ovde izmišljotina, kaže Vukađin Wolf Minić. 

Svedok: Dobro, pre neki dan se pojavila knjiga "SAČEKUŠA ZA SRBIJU", Zorana Mijatovića, bivšeg zamenika šefa Resora državne bezbednosti Srbije, gde on, ne baš biranim rečima o Vama piše sve najgore, i oprostite, smatra da ste običan hohštapler...?

V.W.M: - Prvo da razjasnim, jednom za svagda, sve detalje vezane za preuzimanje tog posla za Narodnu banku Jugoslavije, i da se prekine dovođenje u vezu engleskog ambasadora Čarlsa Kraforda s tom pričom. U to vreme Kraford nije bio umešan, on dolazi u Srbiju marta meseca, a mi smo dobili posao i ugovor u januaru.  MI, iz FIA nismo bilo koja agencija, to je jedna od najcenjenijih agencija tog tipa u svetu, na čijem je kormilu lord Armstrong, vrlo ugledan čovek... Zapad je pomogao petooktobarsku revoluciju u Srbiji, to je i tad i sad nadam se jasno, jer je bio došao kraj jednom režimu. I Zapad i cela Evropa imali su nameru da pomogne u demokratizaciji Srbije. Bilo je potrebno prekinuti sa bivšim starim navikama i režimom, da Srbija počne da funkcioniše kao normalna pravna država. Jedan od uslova je bio prekid sa korupciom koja je cvetala u doba Miloševića, kao i korupcionaškim načinom života i zato je bilo neophodno, da se nešto uradi.

S: Pa ko Vas je "preporučio"?

Poteza za "Slobinim novcem"...

V.W.M: - Na tome nije insistirala ni FIA, ni Čarsl Kraford, već EZ...Želja je bila da se krene u poteru za "Miloševićevim novcem". Tu se naravno misli figurativno, ne samo o njegovom ličnom novcu, već i o novcu koji je sklonjen posredstvom poverljivih ljudi Miloševoćevog režima...Dinkić nije čovek koji je pokrenuo potragu za novcem, već je to učinio Zoran Đinđić još 10. oktobra 2000 godine. Tada je odlučio i da postavi Mlađana Dinkića kao nosioca toig posla.

S: Imali ste, dakle dogovor s Đinđićem?

V.W.M: Sa Đinđićem smo se našli oktobra i dogovorili se da ćemo taj posao raditi zajedno...Čekalo se formiranje vlade da bi se ušlo u posao. Sam Đinđić je tada imao dosta problema da se u taj posao uđe, tako da mu je bila pomoć iz EZ neophodna...

S: OK. Ali vratimo se - šta piše za Vas u knjizi..A tamo Mijatović, u glavi "Kako je Dinkić tragao za Miloševićevim novcem" između ostalog piše:

"Priča o kompromitujućem materijalu za Miloševića i njegove najbliže saradnike nije nova, ali se intenzivirala nakon Dejtona i koristi se u svakoj prilici kad na Miloševića treba vršiti pritisak da bi se, tu i tamo, izvukla neka politička korist. Uglavnom se govorilo o transferima u inostranstvo ogromnih količina novca, ne samo njegovog, nego i njegovih saradnika. Kaže se da su tu piramidu, na čijem je vrhu bio Milošević, činili njegovi najbliži partijski saradnici, prijatelji iz vlasti i ljudi koji su se nalazili na čelnim funkcijama ju vojsci i politici. Takođe, posebno se apostrofira tadašnji ambasador u Grčkoj Milan Milutinović, kasnije predsednik Srbije, koji je potom, kao osumnjičeni za ratne zločine, boravio u Haškom tribunalu. Jedno vreme se šaputalo, a kasnije sve glasnije govorilo da dobro profitiraju i oni koji taj novac u prepunim torbama, za račun porodice Milošević, iznose u inostranstvo. A ko su ti ljudi? Lepeza je široka. Od zaposlenih u našim ambasadama, biznismena, do ljudi koji su već ogrezli u kriminalu. Pre osvajanja vlasti, u predizbornim kampanjama, lideri DOS obećavaju da će otkriti tajne račune Miloševića i njegovih saradnika u inostranstvu i izneti novac vratiti u zemlju.

 Ma pusti, Dinkić sve to vodi...

U proleće 2001. godine, kreće se s reči na dela. Ministar Mihajlović zove Gorana (Petrović, šef RDB, primedba V.D.) i mene na vrlo važan sastanak, a glavna tema su računi Miloševića i kako do njih stići. Objašnjava da se formira posebna istražna grupa, na čijem čelu će biti guverner Dinkić, koji zahteva da mi i Javna bezbednost damo po jednog operativca, eksperta za ekonomiju, da se uključi u tu grupu. Insistiramo na detaljima, tražimo nekakav program te grupe, interesuje nas metodologija rada, ovlašćenja, zakonski okviri, ali najdraži ministar kaže:

- Ma pusti te priče, Dinkić sve to vodi, važno je da date čoveka koji se razume u bankarstvo...Za taj posao odredili smo mladog operativca Olivera Bogavca, diplomiranog ekonomistu. I tako kreće veliki lov na Miloševićeve tajne račune...

...Jednog, čini mi se julskog dana, vraćao sam se s razgovora s Nikolom Šainovićem, koji mi je dao predlog Zakona o saradnji s Haškim tribunalom, da ga dostavim premijeru Đinđiću, što sam kasnije i učinio. Čini mi se da je taj predlog pripremila radna grupa SPS. U hodniku Instituta bezbednosti srećem Bogavca i Seku iz analitike. Zadovoljni su što me vide. Kažu da su počeli kompjutersku prezentaciju podataka o finasijskim transakcijama Miloševićevog režima, na čijem piramidalnom vrhu je sam predsednik, kako je to formulisao Dušan Mihajlović.

Ulazim u prostorije analize, gde je kompjuter s podacima, i vidim da je tu, pored naših ljudi, još pet - šest meni nepoznatih osoba. Bogavac me informiše da oni učestvuju u hajci na Miloševićev novac. Jedini koga prepoznajem, uz pomoć Bogavca, jeste inspektor Mladen Spasić iz Javne bezbednosti, koji je u toj grupi predstavnik svog resora. Spasić će napredovati u karijeri i nova vlast, formirana 2004. postaviće ga za načelnika UBOPOK, a Bogavac će, čini mi se u Vladu Zorana Živkovića, biti na čelu komisije za borbu protiv pranja novca.

Čovek s bradicom

Prvo pričaju naši iz Resora, a onda reč uzima suvonjav čovek s bradicom, mislio sam da je inspektor iz Javne bezbednosti...

- Ovaj vaš sistem, koji se odnosi na Miloševićeve transakcije , i nije loš - kaže stručnjak. - Morate ga svaki dan puniti podacima, ali vidim da su vam podaci mnogo skromni. No, nemojte da brinete, ja sam svetski priznat stručnjak za otkrivanje novca koji poseduju razni diktatori. Moja metodologija je u mnogo slučajeva potvrđena u praksi.

Gledam čoveka i razmišljam, gde li je posao prevaranta naučio. Ne mogu da verujem da je policajac. Već me poprilično nervira, ali sam iz pristojnosti učtiv i ne reagujem.

Je li Bogi, ko je ovaj prevarant?

- Za koji dan donećemo prve milione dolara u zemlju - krešti u završnici stručnjak za povraćaj Miloševićevih dolara.

- Slušaj ti - reagujem burno - u ovoj zemlji ni ti ni tvoja bratija nećete vratiti nijedan dolar. Ako neka banka vrati jedan dolar, da ne govorimo o milionima, za noć će prestati da postoji. Svi će povući svoj novac. Kome treba banka koja denucira svoje klijente? Pa, jesi li ti normalan? Kome će Zapad da vrati pare? Lupaš gluposti.

On začuđen, moji ljudi nisu, naučili su da reagujem bez ženiranja. Čovek s bradicom pokušava da me ubedi u svoje vanzemaljske sposobnosti...

- Prvi dolar koji doneseš s Miloševićevog računa biće s moje strane izuzetno nagrađen. Častiću te s 15 dana u Interkontinetalu s najboljom prostitutkom u Beogradu.

Prevarant pokušava da mi pojasni stvar. Nemam nerava da ga slušam  i odlazim u svoju kancelariju. Posle par minuta dolazi Bogavac.

- Je li Bogi, koja je ono bitanga? Zar u Javnoj bezbednosti  nema boljih ljudi?

- Nije iz Javne, zameniče - smeška se Bogavac. - To je Vukašin Wolf Minić. Njega je lično Dinkić priključio našem timu, kao eksperta. Navodno radi za neku firmu iz Londona, koja treba da nam pomogne da dođemo do Slobinog novca.

Gledam Bogavca i razmišljam gde mi to već mesecima bacamo pare.

- Bogi, ne čini li ti se da je sve to hohštapleraj? Bojim se da je to turizam, ako ne i nešto gore. Malo Kipar, malo Švajcarska, pa Grčka, lepo li je? Sad, čujem, treba da ideš na Bliski istok. Predložiću Goranu Petroviću da, za potrebe Resora, napišeš detaljan izveštaj šta ste sve to radili. Neka Spasić radi šta hoće, ali ja sam protiv toga da mi učestvujemo u poslu sa svetskim prevarantima, makar oni imali i demokratski predznak. Jel ti jasno?

Čist turizam, za sada s malo prevare

Bogavac se apsolutno složio s mojim predlogom. Ubrzo je predao izveštaj načelniku Petroviću.

- U pravu ste, zameniče, rekao mi je nakon nekoliko dana - čist turizam, za sada s malo prevare. Dobro je da na vreme izađem iz svega toga.

Kasnije doznajem da je Minić od države u dva maha dobio po milion ili dva maraka, neki kažu i više, ali Slobinih para ni na vidiku. S kim je Minić bio u dilu, nisam stigao da saznam, ne zbog toga što nisam bio sposoban, već što sam u novembru, na sopstveni zahtev napustio Resor. Kasnije se pričalo da se zna za Slobine račune, pokazivani su neki silni brojevi, pa šta? Para nema. A zapadne banke ćute. Staviš tako, na primer, neke ljude na crne liste, blokiraš im račune u stranim bankama, i služiš se njihovim parama. Ipak se okreće.

Samo što sam napisao ove redove o potrazi za Slobinim novcem, mediji najavljuju novu aferu: Miloševićev novac je pronađen, ali je završio u privatnim džepovima! Mnoga imena su u opticaju, od "kapitalnog" ministra Velje, do eksperta za finasije Mlađana Dinkića. Utajena suma, navodno, nije nimalo naivna. Kreće se od par milijardi maraka ili evra, u zavisnosti koji je medij objavio informaciju. Oglašava se, početkom februara 2005. i nekadašnji glavni organizator potrage za  Miloševićevim novcem, i kaže:

- Kad bih znao gde je taj novac, bio bih srećan, kao i najveći broj građana. Zaista jeste puno para odneto na Kipar, i to je nešto što smo saznali u vreme dok se dešavalo. To sam istraživao i kad sam bio guverner, imao sam četiri čoveka koji su na tome radili. Ali, nakon Kipra, sav taj novac je otišao u neke 52 zemlje. Tražili smo pomoć od Amerikanaca i od EU, da vidimo gde se to nalazi. Ali dogodio se napad na SAD, 11. septembra i oni uopšte nisu bili zainteresovani za to kao što su bili zaiunteresovani za Bin Ladena. Jednostavno, ne znam gde je završio taj novac - rekao je Dinkić gostujući na B92.

Dinkić je sve zaboravio...

Dinkić je već zaboravio šta je izjavljivao u proleće 2001. godine i nije mu palo na pamet da pobliže objasni javnosti ko su članovi komisije koju je formirao i koliko je ona koštala državu. Zaboravio je i eksperta Vukašina Minića. On u njegovoj priči više ne postoji.

S: Evo, između ostalog, šta piše Mijatović, vratićemo se i na neke druge pikanterije?

V.W.M: - Prvo taj tip sa bradicom sam ja. To mu je tačno. Ostalo nije. Bilo je drugačije!

S: Kako je bilo:

V.W.M:  Da, bio je tu u DB i taj Mijatović, čovek koji je bio dobar saradnik Slobodana Miloševića...Inače, u većini zemalja se odmah posle promene sistema krenulo se u rasformiravanje državne bezbednosti, ali to očito nije prošlo i u Srbiji...Upozoravao sam Zorana Đinđića, ako to brzo ne uradi, da će se DB pritajiti nekoliko meseci, a onda inflitrirati ponovo...To je trebalo uradi, a plan EZ je bio da se to sve završi, raspišu novi izbori i ukrupniti DOS. Ovih dana, svedoci smo, da se govori o pomoćnicima, o bivšim saradnicima Đinđića...Prvo, Zoran Mijatović NIKAD nije bio bliski saradnik Zorana Đinđića, Vladan Batić takođe...

S: Kako?

V.W.M: Pa ni Mijatović, ni Batić ni mnogi drugi koji se danas predstavljaju da su bili desna ruka Đinđića UOPŠTE nisu bili upoznati sa našim angažovanjem, sa našom ulogom u poteri za iznetim novcem...Čak je Dušan Mihajlović bio mnogo bliži Zoranu i uživao je određenu stopu poverenja Zorana Đinđića...Mihajlović je u to vreme, to se zna, na mesto šefa srpske policije izabran kao "neutralna ličnost", da to ministarstvo ne bude ni u vlasti DS ni DSS...I počeli su sastanci, većina na inicijativu Zorana Đinđića, a tu je aktivno uključen i Mlađan Dinkić, ne kao neki vitez, već zato što je Đinđić procenio da je on tu neophodan, i da je najedakvatnija ličnost...

Dinkić, Mihajlović, Đinđić...

S: S kim je FIA sklopila dogovor?

V.W.M: - Dinkić, Mihajlović i Đinđić. Ja ugovor nemam pravo da pokazujem, zbog zaštite svoje profesionalne reputacije, ali mogu da kažem da je taj ugovor bio višefazni, mi smo samo ušli u pripremnu fazu u kojoj treba organizovati i pripremiti nadležne institucije...

S: Šta to znači?

V.W.M: - To da Mijatović ne govori istinu. Znači da se u tom času uopšte nije radilo ni o kakvom traženju para po belom svetu, a na insistiranje Mlađana Đinkića dobili smo neke račune da bismo krenuli u posao...

S: Zoran Mijatović  kaže da ste za taj posao dobili opgroman novac, da se pominje cifra od dva miliona dolara, maraka?

V.W.M: -  Gluposti. Ma kakvih dva miliona dolara? Potrošili smo ukupno oko pola miliona maraka i dobili 100 hiljada funti, i to na jedvite jade, na rate...Britanska vlada je ponudila da plati 90 odstoi troškova prve i druge faze istrage, s tim da Srbija simbolično učestvuje. NBJ je odbila ponudu Engleza, očito sa namerom da sama kontroliše informacije i da bude jedini nosilac tog posla. Po mom mišljenju u normalnim zemljama to je ispravan rezon, jer poverljive informacije ne bi trebalo delitiu sa stranim zemljama.

S: Šta je druga faza?

V.W.M: - Tu počinje počinje konkretan posao, pronalaženje, blokiranje računa,  pravosudni procesi u trećim zemlhama koji bi doveli do povraćaja novca u Srbiju. Za tu fazu bilo je potrebno mnogo više novca za istraživanja, istragu i advokatske usluge, i angažovanje stranih eksperata. Za finasiranje te druge faze pomoć je ponudla Svetska banka i poslala krajem juna 2000. godine svog stručnjaka da sa vlastima u Beogradu dogovori realizaciju druge faze.

S: I šta je bilo?

 Uloga doktora Batića

V.W.M: - Bitni ljudi koji su sa nama sarađivali otišli su na godišnji odmor, iako su prethodno dogovorili termin sastanka s nama, i mi smo u očekivanju njihovog dolaska, sedeli džabe u Beogradu.

S: Najglasniji u napadima na sadašnjeg ministra Dinkića, čini se da je nekadašnji njegov saborac iz DOS, bivši ministar pravde - Dr Vladan Batić?

V.W.M: - S obzirom da je gospodin Batić, čujem doktor pravnih nauka, i ugledni advokat, a bio je ministar pravde, čudim se da krši zakon jer je poslednjih devet meseci na sve dozvoljene i nedozvoljene načine, pokušao da me "privoli"i da bih svedočio protiv Dinkića, ali i da dobije original ugovora  sa FIA na uvid, pa je tako ekspert sa Uba došao do hotela Ravna Gora u Londonu  i želeo da otkupi dokumentaciju!? To je, inače, u Velikoj Britaniji kriviučno delo, sa zaprećenom kaznom od jedne do pet godina zatvora, i bolje bi mu bilo da se okane toga, da ne bi posle plaćao advokatske usluge. Inače, tog gospodina, koji sebi dozvoljava da nas svakodnevno naziva kriminalcima, izvešću na sud i biće mu neophodni advokati, jer ćemo podneti krivične prijave i tužbe.

S: Vladan Batić se danas predstavlja kao, gotovo, intimni prijatelj Zorana Đinđića?

V.W.M: - Sama činjenica, da Batić nema nikakva dokumenta, koja je Đinđić pokazivao kome je želeo i u koga je imao poverenja, ne svrstava g. Batića u tu kategoriju ljudi od Zoranovog poverenja. Bar što se tiče ove priče oko traženja novca...

S: Pročitali ste knjigu "Sačekuša za Srbiju", bivšeg debejca Mijatovića, gadno Vas je opleo:

V.W.M: Mijatović je u ovom delu sam sebe "prijavio" specijalnom tužiocu, koji bi trebalo da podigne krivičnu prijavu protiv njega po više osnova.

S: Zašto?

Mijatović kao "fotograf"

V.W.M:  Za mene je neverovatno da se čovek koji se predstavlja vrhunskim obaveštajcem, koji ima špijune čak u Stejt departmentu, koji baš njemu daju poverljive infpormacije o tajnim akcijama, a s obzirom da se izgleda od sve te obaveštajne delatnosti najbolje snalazi kao fotograf, čudi me da je javno, u knjizi, priznao da je upravo on taj koji je opstruirao i stopirao rad na istrazi puteva novca iz Srbije.

S: U knjizi se pominje neki vaš zajednički sastanak u Institutu bezbednosti, gde je on, navodno, demonstrativno napustio dogovor, procenivši da ste vi hohšatler i prevarant? Možda Vas je "provalio"?

V.W.M: - Na žalost, tada smo stigli u ćorsokak sa organizovanjem tima za ovaj posao...Javna bezbednost, tada, nije imala tehničke mogućnosti, ali izgleda ni analitičare koji bi ovaj komplilkovani posao mogli da servisiraju. Shodno tome, od Đinđića smo tražili da uključi RDB u posao, ali Mijatović sam tvrdi da je svojevoljno odlučio da se povuče iz tog posla?!  Iako je imao naloge viših funkcionera?! U ovom slučaju, čini mi se, da se postavlja i predstavlja - kao da je on političar, a ne običan policijski činovnik i da svojevoljno, bez informisanja bilo koga, osim svog šefa Gorana Petrovića, bavi se delatnošću koja ne ulazi u opis njegovog posla, za šta nije imao naredbu nadređenih, i bavi se praktično kontrolom legalne vlasti.

S: Pa, kako je stvarno izgledao taj sastanak u RDB-u, ako vi tvrdirte da nije tako bilo kako Mijatović piše?

V.W.M: Ja, i inače, po pravilu, a i zbog posla kojim se bavim, snimam sve razgovore, pa sam tako snimo i taj sastanak, a deo transkripta tog razgovora je dosta davno bio objavljen u "Blicu". Tog dana našli smo se na parkingu RDB, gde nas je dočekao Oliver Bogavac i odmah, šaljivo, pokazao mi je jedan beli kombi  rekavši da se poslednja osoba koja se vozila u njemu bio Ivan Stambolić?! U podzemlju centra RDB Goran Petrović je u pratnji Zorana Mijatovića došao gde smo bili ja, Mladen Spasić, Rade Terzić, Oliver Bogavac i Dušan Lalić. Petrović je počeo da priča kako je sakupio 15 analitičara koji će svakodnevno raditi na sortiranju podataka i da oni vrlo dobro znaju kako da urade taj posao. Na to sam mu rekao:

"Mi smo plaćeni da kažemo kako da se uradi taj posao", nakon čega je teatralno napustio prostoriju.

S: I dalje, šta je bilo?

V.W:M: Tajni agent "fotograf" Mijatović je, s visine, kao da je bio gazda svima, rekao, kako njega ne interesuje Miloševićev novac, već ga interesuje da Miloševića i Borku Vučić nabije na kolac. A da se sa nama kladi da nijedan dinar nećemo pronaći...

S: U knjizi piše da vam je nudio i najbolju beogradsku prostitutku, ako nađete dinar?!

V.W.M: - Ne samo meni, već celoj ekipi je obećao da ako pronađemo taj jedan dinar da će nam platiti dve nedelje kurve na njegov račun!! Na to sam mu rekao:

- Gospodine, upravo radim ovaj posao zbog takvih kao što ste vi koji plaćaju kurve! 

Tajni agent "fotograf" je zapenušio od besa, pa su me Bogavac i Spasić odveli u restoiran, a Rade Terzić, čovek koga je Mijatović promovisao tada je ostao, da smiruje Mijatovića. U restoranu umesto dobrodošlice Bogavac mi je pitao:

- Da li znam gde sam došao...?

Pitao sam ga, zašto?

On je odgovorio:

- Ovde jednom kad uđeš, više ne možeš da izađeš.

Na to sam mu rekao:

-"Dečko, ima vas petrorica za stolom, sve bih vas zubima zaklao i izašao lepše nego što sam ušao.

Onda je Spasić dodao da se Bogavac šali, a ja sam rekao:

- Pa, i ja se šalim!

Dogovor je bio da se utorkom i četvrtkom nalazimo u centru DB, ali očito zbog Mijatovića, a i njegovog priznanja u knjizi, on je sabotirao ceo posao, i više se nikad nismo sreli...

S: Šta je bilo dalje?

V.W.M: Bogavac je nastavio da se druži sa nama i stalno mi je poturao spiskove imena ljudi koje treba da istražujemo, a to su mahom bili politički protivnici tadašnjeg trežima, uključujući i generala Nebojšu Pavkovića. Time se nismo bavili.

Duvan i sukob Duleta i Bebe

S: U žiži javnosti je sukob eks ministra Mihajlovića i bivšeg šefa Biroa za informacije Vlade Srbije Vladimira Bebe Popovića, oko duvanske afere, ili oko akcije "Mreža"? Svojevremeno, vi ste se po našim medijima oglašavali i oko te afere?

V.W.M: - Radio sam tada za JTI (Japan Tobacoo International).

S: Šta ste radili?

V.W.M: Istragu švercerskih kanala duvana u jugoistočnoj Evropi. Prvi opširniji izveštaj sam završio 10. januara 2001. godine.

S: Šta je bilo u tom izveštaju?

V.W.M:  -Pored sveobuhvatne analize pomenuo sam i učesnike u lancu prodaje cigareta. Neka od tih imena su i danas u žiži.

Tjednik "Nacional"

S: Zagrebački tjednik "Nacional" je krenuo upravo januara u ofanzivu obelodanjući navodno ekskuzivne podatke, a meta tih napada, pre svih bili su Zoran Đinđić, Cane Subotić i fabrike duvana u Srbiji. Đinđić je u intervju "Svedoku" sve to demantovao, ali i upro prst u Tvornicu Duhana Rovinj, da ona stoji iz svojih interesa, pre svega zbog "Ronhila", iza pisanja zagrebačkog nedeljnika?

V.W.M:  JTI je takođe bio zainteresovan da otkrije pozadinu napisa u Nacionalu, pa je naredio istragu o tome. Tu istragu završio sam pred kraj marta 2001.  I upravo zbog tih napada na Đinđića, prekoOlivera Bogavca sam ponudio Goranu Petroviću da dobije saznanja iz izveštaja koja bi, verujem, pomogla da se stvari lociraju odmah i tačno, a ne da se sve nagađa.

S: Šta je načelnik RB uradio?

V.W.M: Goran Petrović je odbio izveštaj!

S: Zašto, šta mislite?

V.W.M: - Ne znam, ali bi bilo dobro da to ispita specijalni tužilac, a ne da B92 šest godina daje svoju istinu duvanske afere?  

S: Da li mislite, da je Goran Petrovcić tada uzeo izveštaj, da mnogo toga što i danas potresa Srbije, ne bi se dogodilo?

V.W.M: Apsolutno!

Neka Goran Petrović i Zoran Mijatović sve to lepo objasne specijalnom tužiocu

S: Smete li sad, kad je sve uzavrelo, da otkrijete bar deo toga što je 2001. pisalo u tom Vašem izveštaju?

V.W.M: U celu aferu "Nacionala", a sada o tome mogu da govorim, mislim da su iza stajali, ne mislim nego znam, hrvatska obaveštaja služba kao logistika TDR-u, a podatke su dobijaloi iz srpskog RDB i penzionisanoih struktura, tada penzionisanih, pripadnika VB?

S: To su ozbiljne optužne, kako to sad znate?

V.W.M: Da su Goran Petrović i Mijatović ozbiljno radili svoj posao, mogli su iz članaka "Nacionala", a i iz mog izveštaja da prepoznaju manir i informacije odakle cure i morali su da pokrenu istragu!

S: A što nisu?

V.W.M: Neka Petrović i Mijatović objasne specijalnom tružiocu!

Da li je JTI bio umešan?

S: Postoje priče, da ste i Vi, ali i JTI, bili umešani u pisanje tekstova u Nacionalu?

V.W.M:  Ono što je tajnom agentu "fotografu" promaklo, ili možda mu i nije promaklo, da prepozna informacije koje cure iz njegove kuće, ja sam u više napisa prepoznao kostur iz mog izveštaja koji je završen 10. januara i shodno tome sam tražio  objašnjenje od JTI - da li naše informacije cure?

S: Pa jel su curele?

V.W.M:  Dobio sam uveravanja Marka Molvija (nekadšnji direktor bezbednosti Stej departmenta , a kasnije prvi čovek za bezbednost JTI) da su naši izveštaji bezbedni?

S: Pa kako su cureli?

V.W.M: Čini mi se da je JTI govorio istinu, samim tim što su uložili više stotina hiljada dolara da utvrde istinu o napisima, ali sam naknadno 2003. posle ubistva Zorana Đinđića došao do saznanja da je gospođa Džesika de Gracija imala privatne aranžmane!

S: Kakve aranžmane?

V.W.M: Dobio sam izveštaje od mojih ljudi sa terena o situaciji u Srbiji i jedan deo mi je privukao pažnju, a to je da je gospoda de Gracija, to je mom čoveku rekao izvor iz hrvatskje obaveštajne službe, Džesika izbegava da dolazi u Strbiju, zbog poslova koje je imala u Bosni i Hrvatskoj. Koliko sam ja imao saznanja, de Gracija, navodno, nikad nije putovala u Bosnu i Hrvatsku, ali sam posle saznanja da nije baš tako, radio je proveru i u  njenim službenim fajlovimai naišao na četiri sastanka i putovanja sa Damirom Fazlićem. Prvi je bio 15. Januara 2001. I sad je jasno da je tada preko nje curelo...

S: Da li, posle tih saznanja, nemate utisak, da je, možda, i JTI ipak umešan?

V.W.M: Toi je stvar JTI da odgovori i da skine sumnju sa sebe, ako nije umešan. Odlučio sam nakon tih saznbanja da prekinem saradnju sa Džesikom i JTI jer je indirektnbo ugrozla bezbednost naših saradnika na terenu!

JTI mi je, inače, ostao dužan pola miliona funti, ali uprkos nezavršenim poslovima odlučio sam da bezbednost mene i mojih ljudi bude važnija od novca...

Uloga hrvatskih tajnih službi

S: Pominjete hrvatsku tajnu službu?

V.W.M: Hrvatska tajna služba je, nažalost, "probušila" srpski odbrambeni sistem uz pomoć koruimpiranih ljudi koji su nekad u tim službama radili zajedno. Po ubistvu Đinđića, siptomatično je da je Hrvatska obaveštaja se trudila da poturi više lažnih tragova, pa sam se i ja naslušao raznih priča i pričica...

S: Kad pomenuste ubistvo Đinđića, čuo sam, da ste vi, bili praktično, poslednjii putnik sa Surčina koji je 12. marta napustio SCG, iako se pričalo da je aerodrom  blolkiran?

V.W.M: Oko 13 ili 13 i 30 sati odleteli smo iz Beograda ranije planiranim letom.

S: Što ste uopšte bili u Beogradu i što ste odmah otišli?

V.W.M: Razlog dolaska su poslovi za JTI i završetak nekih dogovora sa Đinđićem? A za ubistvo premijera čuo sam tek po sletanju u London!

S: Pa jel ste se videli?

V.W.M: Sa Đinđićem ne, ali sa njegovim ljudima, da. Inače, sve izjave u vezi toga sam dao Jovanu Prijiću u Specijalnom tužilaštvu!

 Razne priče?

S: Imam utisak, da je u vašim javnim nastupima 2002.godine  i kasnije ipak bilo razlika? U jednom kontekstu pričali o duvanskom mafiji na Balkanu, a kasnije - drugačije. Da li ste došli do novih saznja pa je priča izmenjena, ili ima li istine u pričama da ste se nagodili ili da ste ucenjeni?

V.W.M - Napad na JTI preko mene počeo je u proleće 2002. Da bi jedna švercerska organizacija zaštitila svoje interese. Namera im je bila da pisanjem o našem radu za NBJ i istraživanju tokova novca da nas uplaše i najure.

Inače, valjda je svima jasno je ko je imao poverljive informacije iz NBJ koje su objavljene tada u "Nedeljnom Telegrafu" i ko je iz Službe plasirao to. S obzirom da nismo pobegli, iako smo imali pretnje,  osmišljivači medijske scene Srbije toga doba odluči su da u "rat" uvedu Đinđića i Stanka Subotića...Na napade Stanka Subotića odgovarao sam istoim merom, a Đinđića nikad nisam pomenuo u kontekstu šverca duvana, već sam pominjao kriminializovanu DB i premijerovo okruženje.

Hapšenje pred kamerama

S: Jednog dana, kako se sećam, kad ste pošli na potpisivanje nekog ugovora u Hotelu "Moskva", spektakularno ste pred više TV ekipa , "nenajavljeno", uhapšeni?

V.W.M: Posle suđenja vidljivo je, i postoji dovoljno dokaza, da je bila nameštaljka, praktično pokušaj moje lividacije,  i to bi, možda, trebalo da specijalni tužilac pogeda.

S: Dali ste, u to vreme, ogromnu kauciju za odbranu sa slobode, a po medijima je bilo priča da vam te pare nisu vraćene?

V.W.M: Proces je uspešno završen. Prošle godine.

To nam je rekao Vukašin Wolf Minić. Ali da se podsetimo pisanja "Svedoka", broj 314. Od 30. jula 2002. godine i delova objavljenoh teksta o spektakularnom hapšenju Vukašina Volfa Minića: JTI: Podneli smo šest krivičnih prijava protiv švercera cigareta "Monte Karlo"

... Spektakularno hapšenje ovog agenta sa srpskim pasošem, usred dana, i usred grada, pred očima zapanjenih prolaznika na uglu ulica Narodnog fronta i Balkanske, nekoliko minuta posle svečanog potpisivanjaugovora sa UNMIK-om, a sat - dva pred njegovu, najavljenu, konferenciju za štampu, ipak nije baš bilo ni slučajno, a još manje rutinsko...Jer, tu, na uglu, nenajavljeno i slučajno, našle su se dve TV ekipe, nekako očito spontano dobro obaveštenih fotoreportera, kamermana i novinara...

I, pre bilo kakvog saopštenja policije, ili istražnog sudije, krenula je žestoka medijska promocija rutinske kontrole BG specijalaca...U toj "rutinskoj kontroli" uhvaćen je Vukašin Minić, sa oružjem u automobilu, za čije nošenje nije imao dozvolu!

Privođenje u MUP i osam dana pritvora koji mu je "zbog opasnosti da napusti SRJ" odredio istražni sudija! (Pritvor je docnije produžen do 30 dana, a u međuvremenu je Viukašin uplatio kauciju i omogućeno mu je da se brani sa slobode, primedba V.D.)

Da stvar bude još "normalnija", iz pritvora su pušteni svi iz njegovog obezbeđenja, koji su ili imali oružje za pojasom, ili u automobilima, osim Wolfa ispod čijeg sedišta je pronađen "magnum 357", za koji je Wolf istražnom sudiji rekao da nije njegov i da je on, pošto je celog dana menjao automobile, slučajno tog časa seo baš u taj...

Moguće je, naravno, da se Vukašin Wolf Minić brani neistinom, ali je , zašto da ne, moguće da pištolj i nije njegov, ali...Za dve TV stanice, stvar je i pre eventualnog suđenja jasna ko suza: Vukašin Minić je kriv. I tačka.

Andre Benoa, potpredsednik Japan Tabako Internacional, ekskluzivno za "SVEDOK": Vukašin Minić uhapšen odmah po potpisivanju Memoranduma o saradnji na suzbijanju šverca sa UNMIK - vreme i način hapšenja nas veoma brinu

U eksluzivnom intervju za "Svedok", broj 314. Od 30. jula 2002. godine Andre Benoa, potpredsednik Japan Tabako Internacionala je govorio o brojnim krivičnim prijavama koje je ova kompanija podnela, ali i o hapšenju Vukašina Minića:

"...Podneli smo pred jugoslovenskim sudovima šest krivičnih prijava protiv onih koji su falsifikovali i švercovali cigarete "monte karlo", kao i protiv onih koji su, potpuno nezakonito, koristili ime naše kompanije, kaže Andre Benoa...

S: Vidite li kakvu vezu između Vaših tužbi i hapšenja Vukašina Wolfa Minića?

Andre Benoa: Gospodin Minić je uhapšen istog dana kada je potpisao memorandum o saradnji sa UNMIK-om. Pustićemo da sami dođete do zaključaka, ali je vreme i način privođenja, kao i Minićevo zadržavanje u zatvoru nešto što nas izuzetno brine.

S: Da li je Vukašin Wolf Minić agent britanske FIA ili predstavnik JT Internacionala?

Andre Benoa: Vukašin Wolf Minić je predstavnik britanske FIA, ali on, takođe, ima ovlašćenja za rad u ime JTI.

Prete mi, pokušavaju da me podmite, ali ne vredi (SVEDOK, broj 313, 23. jul 2002.)

Mediji u Srbiji, poslednjih nedelja gotovo se takmiče u obelodanjivanju uspeha policije u presecanju švercerskih kanala. Posebno zanimljiva ličnost u žiži je specijalni agent ageencije FIA ( Formestic Investative Associates) Vukašin Wolf Minić, koga je jedan beogradski nedeljnik, po njegovom mišljenju, ali i po mišljenju čelnika iz sedišta agencije, pokušao, obelodanjivanjem delova ugovora NBJ - FIA, da diskredituje.

Zapravo, da ga eliminiše iz istraživanja koja su, ma kako to nekome izgledalo pretenciozno, dobrim delom "zaslužna" za brojne "provale" i prekidanje švercerskog duvanskog lanca.

- Primećujete da sad idem okružen brojnim telohraniteljima - bilo je prvo što nam je rekao Vukašin Wolf Minić. - Prošli put smo ovde sedeli sami, ali iako po prirodi nisam plašljiv, poučen savetima ljudi kojima verujem, doveo sam i obezbeđenje. Za svaki slučaj.

Svedok: Čega se plašite?

Vukašin Wolf Minić: Rekoh, nisam plašljiv, ali nisam ni lud. Prete mi, pokušavaju da podmite, ali ja sam imao posla s mnogo krupnijim ribama, neho što su ovde krunisani i nekrunisani duvanski bosovi.

S: Izvesno vreme Vas nije bilo u Beogradu?

V.W.M: - Bio sam u Londonu, ali i na drugim mestima. Ne valjaju se cigarete samo ovde i samo sad. To je večna trka, švercera i onih koji ih gone.

S: Pojedini mediji u Beogradu su vas prozvali da ste "takozvani", "samozvani" agent, zapravo da nešto "mutite" i da zarad jedne velike duvanske korporacije pokušavate da pribavite neke podatke? Advokatski tim jednog biznismena tvrdi da ste Vi, zapravo, trgovac informacijama...

V.W.M: - Više se ne obazirem na takva naklapanja. Niti sam samozvani, niti takozvani agent, već sam deo jedne ugledne svetske agencije koja radi na svim kontinentima. Otkrili smo niz stvari, mnoge kanale presekli, neke uništili, ali duvanski lobi je jak, izdržljiv i raspolaže s mnogo para.

S: Kažete da ste imali mnogo kontakata u Srbiji?

V.W.M: - Iako neki vaši mediji, koji su pod kontrolom duvanskog lobija, pišu svašta o meni, ali i o mojoj agenciji, uveravam va s da će uskoro na ovim prostorima biti vrlo teško za švercere  i krijumčare duvana.

S: Predstavnici JTI su, kako čujemo, uputili pismo dobrih namera Vladi Srbije, u nadi da će zajedničkim snagama uspeti da preseku šverc i da razbiju neke dugogodišnje kanale?

V.W.M: -  Vaši ljudi su odlučni u nameri da se švercerima duvana stane na put. Zbog neplaćenog poreza na cigarete mnoge države hramlju, a pogotovu zemlje kao što su Srbija i Crna Gora. To potkopava finasijsku stabilnost svake države, a pojedinci se enormno bogate.

S: Čini se da "dobra volja" nije dovoljna?

V.W.M: - Pratimo napore vaše vlade da donese sistemske zakone u borbi protiv kriminala, rekao sam, pamte ljude, ali...

S: Šta, ali?

V.W.M:  - Dobra volja i zakoni, nije dovoljno. Potreban je i veliki novac da se švercerima stane na put. Spremni smo i tu da pomognemo, oko plaćanja troškova skladištenja, transporta, paljenja tih cigareta...

S: Kad rekoste skladištenje, pominjali su Vas da ste tražili uzorke zaplenjenih cigareta, ali da je tu nešto zapelo?

V.W.M: Bilo je problema, jer ukoliko se te zaplenjene količine samo unište, a ne obavi analiza, koristi - bar velike - nema. Ako se ne utvrdi poreklo lažnih, švercovanih cigareta, ništa od toga. Mislim da, recimo, vaša carina ima ozbiljnih ambicija, a g. Begović je sjajan čovek i trebalo bi mu iskreno i "debelo pomoći". Nadam se da je odlučnost vaše vlade, vašeg prvog ministra iskrena...

S: Pominjali ste da su pokušali da Vas potkupe?

V.W.M: - Nepodmitljiv sam! Imao sam posla s mnogo krupnijim ribama od ovih ovde. Ne bojim ih se, ali i ne gubim lako lako prisustvo duha... Uveren sam da to što radim, radim najbolje što mogu i imun sam na podmićivanje. Probali su sve...

S: Pročitali ste da su brojna ubistva u Jugoslaviji vezana za duvan i oko njega...

V.W.M: - Nije džabe narod rekao: ko puši, zdravlje ruši. Naročito ako je duvan švercovan. Džepovi su, istina, privremeno puni, ali šta posle toga? Kako glava da se sačuva.

S: Kad se malo slegla prašina, kao objašnjavate obelodanjivanje nekih tajnih papira?

V.W.M: - To nije bio samo napad na FIA, na mene, već i na guvernera g. Dinkića. Taj centar moći koji je pokrenuo hajku na mene, ali i na Dinkića, nije neko iz vlasti, već mislim samo neka od frakcija unutar vaše DB. Probali su, nastavljaju, ali neće to dugo da traje. Mislim da će se ovde druge pesme pevati i da će švercerima ovde biti jako vrelo. (U sledećem nastavku: Čarls Kroford, ambasador Velike Britanije  o švercu duvana na Balkanu)

(Glas javnosti)