Batut: U proteklih deset godina 127 slučajeva hantavirusnih infekcija u Srbiji

Epidemija hantavirusnih infekcija koja se desila na kruzeru u Južnom Atlantiku i u kojoj je za sada obolelo sedam osoba od kojih su tri preminule je izazvala dosta medijske pažnje i dovela do uznemirenja javnosti, a Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proteklih deset godina u Srbiji zabeleženo 127 slučajeva, kao i da se one najčešće ispoljavaju u dva oblika - hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS) i hantavirusni plućni sindrom (HPS).

Kako se navodi, hantavirusne infekcije predstavljaju grupu zoonoza izazvanih virusima iz familije Hantaviridae, a prirodni rezervoari ovih virusa su glodari, dok se čovek najčešće inficira inhalacijom aerosola kontaminiranog izlučevinama zaraženih životinja.

TijanaEM smršala 15 kilograma zahvaljujući jednoj navici: "Kad sam uvela OVO u rutinu, kile su krenule same od sebe

"Prenos sa čoveka na čoveka je izuzetno redak i zabeležen je samo kod pojedinih sojeva. Procenjuje se da se širom sveta svake godine dogodi od 10.000 do više od 100.000 infekcija, sa najvećim brojem slučajeva u Aziji i Evropi", navode iz Batuta.

Ističe se da se HGBS pretežno javlja u Evropi i Aziji, a izazivaju je virusi kao što su Hantaan, Dobrava-Beograd i Puumala.

Dodaje se da bolest obično počinje naglo, sa visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u leđima i stomaku, kao i opštom slabošću, a kasnije se razvijaju bubrežni i hemoragijski sindrom, dok je smrtnost relativno niska i kreće se od 1 do 15 odsto.

HPS je zastupljen uglavnom u Severnoj i Južnoj Americi, a najčešće je povezan sa Sin Nombre virusom i, za razliku od HGBS, HPS se karakteriše dominantnim zahvatanjem pluća.

"Početni simptomi su nespecifični i podsećaju na grip, ali se brzo razvija respiratorna insuficijencija. HPS ima znatno višu stopu smrtnosti u odnosu na HGBS, često između 30 odsto i 50 odsto", navodi se u saopštenju.

Osnovna razlika između HGPS i HPS je u ciljnom organskom sistemu i u kliničkoj slici.

"HGBS primarno pogađa bubrege i karakteriše se poremećajem funkcije bubrega i mogućim krvarenjem, a HPS dominantno zahvata pluća i dovodi do teške respiratorne insuficijencije. Geografska distribucija je takođe različita: HGBS je tipična za Evropu i Aziju, dok se HPS javlja u Severnoj i Južnoj Americi", objasnili su.

U Srbiji je za poslednjih deset godina registrovano 127 slučajeva HGBS, a u 2024. godini je prijavljeno 11 obolelih osoba od HGBS, sa stopom incidencije 0,17 na 100.000 stanovnika.

"Registrovan je jedan smrtni ishod, dok epidemijskog javljanja ove bolesti u 2024. godini nije bilo. Tokom 2025. godine zabeležena su samo dva slučaja HGBS, bez smrtnih ishoda", ističe se u saopštenju.

Kako su naveli, ne postoji specifična antivirusna terapija ili vakcina za hantavirusnu infekciju, a lečenje je suportivno i fokusirano je na pažljivo kliničko praćenje i lečenje respiratornih, srčanih i bubrežnih komplikacija.

Dodali su da rani pristup intenzivnoj nezi poboljšava ishode, posebno kod pacijenata sa kardiopulmonalnim sindromom izazvanim hantavirusom.

"Besmrtni puk" u Beogradu: Objavljena ruta šetnje na Dan pobede

Sprečavanje infekcije hantavirusom prvenstveno zavisi od smanjenja kontakata između ljudi i glodara, a efikasne mere uključuju održavanje čistoće u domovima i na radnim mestima, zaptivanje otvora koji omogućavaju glodarima da uđu u zgrade, bezbedno skladištenje hrane, korišćenje bezbednih praksi čišćenja u područjima kontaminiranim glodarima, izbegavanje suvog metenja ili usisavanja izmeta glodara, vlaženje kontaminiranih područja pre čišćenja, kao i jačanje praksi higijene ruku, navodi se u saopštenju.

Dr Šekler: Najveći broj slučajeva infekcije hantavirusom u Jugoistočnoj Aziji

Virusolog dr Milanko Šekler izjavio je da danas da se na godišnjem nivou najveći broj slučajeva infekcije hantavirusom, koji je sada aktuelnan zbog njegove pojave na jednom kruzeru, zabeleži u Jugoistočnoj Aziji, dodajući da je taj virus prvi put izolovan u vreme Korejskog rata i da nosi naziv po korejskoj reci.

Kako je precizirao, najveći broj inficiranih se beleži u Kini, Vijetnamu, Laosu, Tajlandu, Kambodži.

"Virus je imao tu karakteristiku da su oboljevali samo ljudi koji su se igrom slučaja našli u prirodi gde ima dosta glodara. To su u ovom slučaju vojnici. A najčešće oboljevaju lovci, šumari, drvoseče, radnici, radnici u šumama, ljudi koji se bave nekim aktivnostima vezanim za prirodu, odnosno za područje gde postoje glodari, a gde ne postoje naselja", rekao je Šekler za Tanjug.

Podtip virusa koji je izolovan u Jugoistočnoj Evropi se razlikuje od južnoameričkog ili severnoameričkog soja po tome što uglavnom stradaju bubrezi, a ne pluća.

"On ima nešto manju smrtnost, 1 do 15 odsto. Može da se desi da ljudi preminu, a najčešće ostavlja posledice na bubrezima i pravi jednu akutnu insuficijenciju bubrega. Tako da borba za život kod ovih ljudi se zasniva na tome da se oporave bubrezi i da počnu ponovo da funkcionišu", naveo je Šekler.

Komentarišući pojavu virusa na kruzeru, kaže da se veruje da se prenosi s čoveka na čoveka, jer se sve desilo na brodu, ali ukazuje da to ne znači da oni koji su zaraženi nisu prethodno bili u kontaktu sa nekim prostorom koji su zagadili glodari.

"Ukoliko ste imali glodare različite vrste koji su se našle na brodu i ukoliko su oni zagadili taj brod, onda je vrlo moguće da su ljudi mogli svaki da se pojedinačno zarazi od toga, a ne s čoveka na čoveka", rekao je on.

Kako je dodao, postoji svega nekoliko slučajeva, poludokazanih, da se preneo s čoveka na čoveka.

"To je sve na nivou spekulacije, tako da to prenošenje s čoveka na čoveka jednostavno nije u prirodi ovog virusa i čisto sumnjam da postoji takva situacija", rekao je Šekler.

Kaže i da nije siguran da bi sve ovo privuklo veliku pažnju javnosti da nije reč o luksuznom kruzeru i putnicima koji su karte platili od 10.000 do 40.000 evra.

Novi zemljotres kod Sombora: Tlo se zatreslo i četvrti put

Potvrdnu je da odgovorio na pitanje da postoji mogućnost da su putnici već zaraženi ušli na brod, budući da postoji slučaj putnice koja je evakuisana sa aerodroma, odakle je krenula na putovanje.

"Meni je najlogičnije upravo to da su možda ti ljudi na lokaciji gde su se ukrcali proveli neki period i stupili u kontakt sa glodarima i da su se inficirali", naveo je Šekler.

Navodi da kod najvećeg broja slučajeva infekcija ovim virusom, prođe kao grip, teže ili lakše.

"Neće svi ljudi da se teško razbole, nego samo jedan određeni procenat, u zavisnosti od njihove starosti, imuniteta, stepena infekcije, količine virusa koju su uneli u svoj organizam, od njihovih pratećih bolesti, od njihove starosti. Postoji mnogo razloga i mnogo faktora koji mogu da utiču na jačinu simptoma i kliničku sliku koja će da se ispolji kod infekcije ovim virusom", rekao je Šekler.

Na pitanje da li može da se donese odluka da se brod drži u nekoj vrsti izolacije na moru dok ne prođe period inkubacije, Šekler kaže da je to možda i najjednostavnije.

"U datim okolnostima oni su već izolovani, na brodu je potpuna kontrola ulaska, izlaska, nema razloga za neke posebne mere kontrole. Mogu da im dostave vrhunsku zdravstvenu zaštitu, odnosno eksperte, i po potrebi dodatnu opremu koja bi pomogla u lečenju i zbrinjavanju onih koji su inficirani. Ali sam siguran da i na samom brodu oni mogu da odvoje one koji su već inficirani od onih koji su zdravi, tako da nema razloga da će taj virus sad da se širi nekontrolisano na samom brodu", poručio je Šekler.





Glas javnosti/ T01S