Sveti Jovan Zlatousni poznat je i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve. Bio omiljen među narodom kome se rado obraćao i tumačio Sveto pismo. Zlatousti se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara prema crkvenom – julijanskom kalendaru.
Spomen ovoga svetitelja crkve praznuje se 13. novembra i 30. januara. A ovoga datuma praznuje se prenos njegovih česnih moštiju iz jermenskog sela Komana, gde je kao izgnanik umro, u Carigrad gde je ranije kao patrijarh upravljao crkvom. Kada se navrši trideset godina od njegove smrti, patrijarh Prokl održi jedan govor u spomen svoga duhovnog oca i nastavnika, i tim govorom toliko razgori ljubav naroda i cara Teodosija Mlađeg, prema velikom svetitelju, da svi požele da se Zlatoustove mošti prenesu u Carigrad.
Priča se da se kovčeg s moštima nikako nije dao pokrenuti s mesta sve dok car nije napisao pismo Zlatoustu, moleći ga za oproštaj (jer majka Teodosijeva, Evdoksija, vinovna je bila za progonstvo svetitelja) i prizivajući ga da dođe u Carigrad, negdašnju rezidenciju svoju. Kad je ovo pokajno pismo položeno na kovčeg, kovčeg postane sasvim lak. Pri prenosu, mnogi bolesnici koji se dohvatiše kovčega, ozdraviše. Kada su mošti prispele u prestonicu, tada je car ponovo nad moštima molio svetitelja za oproštaj u ime matere svoje, i to kao da ona sama od sebe govori: "Dok ja živeh vremenim životom, pakost ti učinih, a sada kada ti živiš besmrtnim životom, budi koristan duši mojoj. Slava moja prođe i ništa mi ne pomože; pomozi mi ti, oče, u slavi tvojoj, pomozi mi pre nego što budem osuđena na Sudu Hristovom!" Kada je svetitelj unesen u crkvu Svetih Apostola i postavljen u presto patrijaršijski, tada je masa sveta čula iz usta njegovih reči: "Mir vsjem!" Prenos moštiju svetog Jovana Zlatousta izvršen je 438. godine (v. 30. januar i 13. novembar).
Autor je knjige "O sveštenstvu", a zbog svojih retoričkih sposobnosti dobio je nadimak "Zlatousti".
Za života je navodno bio omiljen među narodom kome se rado obraćao i tumačio Sveto pismo.
Bio je takođe veliki borac protiv jeretika, a često je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, a osuđujući bogate i one koji drže vlast. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio.
Posle sukoba sa caricom Evdoksijom, prognan je u mesto Koman u Jermeniji gde je umro 407. godine. Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u današnji Istanbul.
Ovaj svetac se slavi kao krsna slava u našoj zemlji. On se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa bi trebalo danas da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.
(Glas javnosti)