Registrovana zaposlenost prema Republičkom zavodu za statistiku u 2025. godini iznosila je 2.364.301 zaposlen, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 0,2 %.
Značajno usporavanje rasta registrovane zaposlenosti primetno je, kako se konstatuje - od 2024. godine.
U periodu od 2015. do 2023. godine kreirano je u proseku oko 40.000 radnih mesta godišnje dok je u 2024. bilo tek nešto više od 8.000 novih radnih mesta.
"Ovaj podatak je važan jer sugeriše da je period intenzivnog rasta zaposlenosti u Srbiji verovatno završen, odnosno da tržište rada ulazi u fazu sporijeg i stabilnijeg kretanja. To znači da budući rast zaposlenosti neće više zavisiti prvenstveno od makroekonomskog oporavka, već od: (1) povećanja produktivnosti, (2) investicija u sektore sa visokom dodatom vrednošću i (3) unapređenja kvalifikacione strukture radne snage", navodi se u izveštaju.
Međutim, ovakav rezultat može da se tumači i na drugačiji način.
Jedan od ključnih faktora je - demografska struktura Srbije.
"Tokom poslednje decenije dolazi do: (1) smanjenja broja radno sposobnog stanovništva, (2) starenja populacije i (3) povećanog odlaska radnika u inostranstvo. U takvim okolnostima čak i relativno stabilna zaposlenost može značiti da je većina raspoložive radne snage već uključena u tržište rada", navodi se.
Izveštaj: U Srbiji sve manje raspoloživih radnika i manje zapošljavanja
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Stagnacija zaposlenosti u Srbiji ne mora nužno da znači da privreda ne želi da zapošljava, već da nema dovoljno raspoloživih radnika, ukazala je Fondacija Centar za demokratiju u Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji u 2025.
"U celini posmatrano, tržište rada u Srbiji karakterišu stabilizacija zaposlenosti, strukturne promene u raspodeli radne snage, nepovoljna struktura nezaposlenosti i ograničen rast realnih prihoda zaposlenih.
Ovakvi trendovi ukazuju na potrebu za aktivnim politikama zapošljavanja koje bi bile usmerene na unapređenje kvalifikacione strukture radne snage, povećanje produktivnosti i razvoj sektora sa većom dodatom vrednošću", navodi se u Izveštaju o stanju radnih prava.
Potrebna bolja integracija dugoročno nezaposlenih
Istovremeno, kako ukazuju autori izveštaja, profesor Bojan Urdarević i Jovana Misailović, neophodno je kreirati mere koje će omogućiti bolju integraciju dugoročno nezaposlenih i drugih teže zapošljivih kategorija na tržište rada, kao i unapređenje ekonomskog položaja zaposlenih kroz održiv rast realnih zarada.Registrovana zaposlenost prema Republičkom zavodu za statistiku u 2025. godini iznosila je 2.364.301 zaposlen, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 0,2 %.
Značajno usporavanje rasta registrovane zaposlenosti primetno je, kako se konstatuje - od 2024. godine.
U periodu od 2015. do 2023. godine kreirano je u proseku oko 40.000 radnih mesta godišnje dok je u 2024. bilo tek nešto više od 8.000 novih radnih mesta.
"Ovaj podatak je važan jer sugeriše da je period intenzivnog rasta zaposlenosti u Srbiji verovatno završen, odnosno da tržište rada ulazi u fazu sporijeg i stabilnijeg kretanja. To znači da budući rast zaposlenosti neće više zavisiti prvenstveno od makroekonomskog oporavka, već od: (1) povećanja produktivnosti, (2) investicija u sektore sa visokom dodatom vrednošću i (3) unapređenja kvalifikacione strukture radne snage", navodi se u izveštaju.
Međutim, ovakav rezultat može da se tumači i na drugačiji način.
"Može da se tumači kao indikator da se tržište rada približava granici raspoložive radne snage. Drugim rečima, stagnacija zaposlenosti ne mora nužno značiti da privreda ne želi da zapošljava, već da nema dovoljno raspoloživih radnika", ističe se u izveštaju.
Demografija kao ključni faktor
Jedan od ključnih faktora je - demografska struktura Srbije.
"Tokom poslednje decenije dolazi do: (1) smanjenja broja radno sposobnog stanovništva, (2) starenja populacije i (3) povećanog odlaska radnika u inostranstvo. U takvim okolnostima čak i relativno stabilna zaposlenost može značiti da je većina raspoložive radne snage već uključena u tržište rada", navodi se.
Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2025. godine broj zaposlenih lica iznosio je 2.828.200, broj nezaposlenih 276.900, dok je broj stanovnika van radne snage iznosio 2.493.300.
"Ovakva struktura ukazuje na izraženu strukturnu nezaposlenost, odnosno nesklad između ponude i tražnje na tržištu rada. Dugoročna nezaposlenost dovodi do gubitka radnih veština i smanjenja zapošljivosti, dok niska kvalifikaciona struktura radne snage dodatno otežava integraciju ovih lica na tržište rada", navodi se u izveštaju.
Starenje radne snage, kako se ukazuje, takođe predstavlja dodatni izazov za politike zapošljavanja.
U izveštaju se navodi da činjenica da je medijalna zarada znatno niža od prosečne (za oko 33.000 dinara) znači da većina zaposlenih ostvaruje prihode bliže medijalnom nego prosečnom nivou zarade.
"Ukoliko se posmatra period od 2021. do 2025. godine, minimalna cena rada gotovo je udvostručena, što ukazuje na relativno brzu dinamiku rasta najnižih zarada u Srbiji. Razlozi za ovakav trend nalaze se pre svega u potrebi da se ublaže negativni efekti inflacije na životni standard radnika, ali i u nastojanju da se minimalna zarada postepeno približi vrednosti minimalne potrošačke korpe", navodi se u izveštaju.
"Dalji rast zarada, povećanje produktivnosti i unapređenje strukture zaposlenosti predstavljaju važne preduslove za održivo poboljšanje životnog standarda zaposlenih u narednom periodu", zaključuje se u izveštaju.
Glas javnosti /E05S
Dugoročno nezaposleni (na evidenciji su duže od godinu dana) čine preko dve trećine nezaposlenih na evidenciji, preko trećine nezaposlenih nema kvalifikacije, a dve petine nezaposlenih su stariji od 50 godina.
"Ovakva struktura ukazuje na izraženu strukturnu nezaposlenost, odnosno nesklad između ponude i tražnje na tržištu rada. Dugoročna nezaposlenost dovodi do gubitka radnih veština i smanjenja zapošljivosti, dok niska kvalifikaciona struktura radne snage dodatno otežava integraciju ovih lica na tržište rada", navodi se u izveštaju.
Starenje radne snage, kako se ukazuje, takođe predstavlja dodatni izazov za politike zapošljavanja.
U izveštaju se navodi da činjenica da je medijalna zarada znatno niža od prosečne (za oko 33.000 dinara) znači da većina zaposlenih ostvaruje prihode bliže medijalnom nego prosečnom nivou zarade.
"To implicira da značajan deo zaposlenih raspolaže primanjima koja su relativno ograničena u odnosu na troškove života. U praksi to znači da, iako statistika pokazuje rast prosečnih zarada, taj rast ne mora nužno značiti značajno poboljšanje životnog standarda većine zaposlenih, jer veliki broj radnika ostvaruje prihode koji su znatno niži od prosečne zarade", navodi se.
Veći minimalac ali i troškovi života
U poređenju sa prethodnim periodom, minimalna cena rada značajno je povećana."Ukoliko se posmatra period od 2021. do 2025. godine, minimalna cena rada gotovo je udvostručena, što ukazuje na relativno brzu dinamiku rasta najnižih zarada u Srbiji. Razlozi za ovakav trend nalaze se pre svega u potrebi da se ublaže negativni efekti inflacije na životni standard radnika, ali i u nastojanju da se minimalna zarada postepeno približi vrednosti minimalne potrošačke korpe", navodi se u izveštaju.
Iako rast minimalne zarade i prosečnih primanja predstavlja pozitivan trend, analiza ovih podataka ukazuje i na određena ograničenja u pogledu životnog standarda zaposlenih. Naime, kako ističu autori izveštaja - činjenica da većina zaposlenih ostvaruje zaradu bližu medijalnoj nego prosečnoj znači da značajan deo zaposlenih raspolaže primanjima koja su relativno skromna u odnosu na troškove života.
"Ukoliko se kao referentni pokazatelj uzme minimalna potrošačka korpa, može se zaključiti da minimalna zarada u velikom broju slučajeva i dalje nije dovoljna za pokrivanje svih osnovnih životnih troškova domaćinstva.
Iako su poslednjih godina preduzeti koraci ka povećanju minimalne zarade, njen nivo i dalje predstavlja predmet rasprave između socijalnih partnera u okviru socijalnog dijaloga", ukazuje se u izveštaju. Zbog toga pitanje minimalne zarade, kako se ocenjuje, ostaje jedno od ključnih pitanja politike tržišta rada u Srbiji.
"Dalji rast zarada, povećanje produktivnosti i unapređenje strukture zaposlenosti predstavljaju važne preduslove za održivo poboljšanje životnog standarda zaposlenih u narednom periodu", zaključuje se u izveštaju.
Glas javnosti /E05S
SKINI APLIKACIJU
