Prema novim podacima Republičkog zavoda za statistiku, svaki peti građanin je u riziku od siromaštva, što obuhvata oko milion ljudi. Oni navode i da je najveći rizik zabeležen kod osoba starijih od 65 godina, samohranih roditelja i višečlanih porodica.
Minimalac nije spas: Građani u Srbiji štede na osnovnim potrebama da bi preživeli
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Podrška socijalnog sistema u Srbiji ne rešava siromaštvo, već ga samo ublažava, dok sve više građana živi na njegovoj ivici zbog rasta troškova života, upozorava Igor Mitrović iz humanitarne organizacije "Adra".
On dodaje i da ljudi koji primaju minimalac, iako ne ulaze u kategoriju siromašnih, moraju da vode računa “gde će da uštinu od osnovnih potreba da bi preživeli”.
Igor Mitrović iz humanitarne organizacije “Adra” kaže da takvi podaci govore da je podrška socijalnog sistema i pomoći neefikasna.
“Ona eventualno krpi siromaštvo, ali ga sigurno ne rešava. Povećava se i broj ljudi koji su na ivici siromaštva, tako da nemamo više siromaštvo, ako je sudeći po ovim rezultatima. Ali ako je siromaštvo poput neke litice sa koje sklizneš i padneš u ambis, na ivici litice je mnogo više ljudi zato što je život skuplji, a sistem neuređeniji”, objašnjava Mitrović.
Mitrović objašnjava da je uloga države da stvori sistem koji će sam rešavati probleme, što u Srbiji nije slučaj, jer se on kod nas svodi na to, kako kaže sagovornik N1, koliko novca dati korisniku, a ne kako ga uključiti u društvo.
“Danska nije bogata i stabilna zato što je bila bogata, već zato što je postojao sistem koji je značio: imamo jasna pravila, svi jednako rastemo. Vi imate rekordni broj milionera, što znači da neki rastu, ali je taj nejednaki rast poruka da, ako i neke produktivnosti ima, ona se ne spušta na nivo da celo društvo oseti”, kazao je sagovornik N1.
Želimo li da se navikavamo da živimo u siromaštvu?
Govoreći o prosečnim platama u Srbiji o kojima se sve učestalije govori, Mitrović kaže da u odnosu na te zarade, ljudi koji primaju minimalac, iako ne ulaze u kategoriju siromašnih, moraju da vode računa “gde će da uštinu od osnovnih potreba da bi preživeli”.
“Mi imamo veliki broj beskućnika koji rade, ali to što zarade moraju i mogu da potroše samo na hranu, na najosnovnije, a onda žive u napuštenim objektima i nehumanim uslovima. To je pravo pitanje - da li mi želimo društvo u kojima se siromašni ljudi navikavaju da žive u siromaštvu i onda tonu mentalno i na svaki drugi naslov ili želimo da se dogovorimo, država pre svega, da nas povuče i da stvori uslove gde nećemo biti na ivici siromaštva”, zaključuje Mitrović iz humanitarne organizacije “Adra”.
Mitrović navodi da svako ko želi da pomogne osobama koje žive u siromaštvu ili na ivici, može da se obrati humanitarnim organizacijama i kroz donacije doprinese.
Glas javnosti/ T01S
SKINI APLIKACIJU
