Momo Kapor o znanju stranih jezika: Vodič za zbunjene prevodioce
Autor: Glas javnosti
U književnosti često postoji večita rasprava o tome koliko je za pisca važno znanje stranih jezika.
U vremenu globalne kulture, kada se od autora očekuje da komunicira sa svetom, mnogi veruju da je poliglota nužno i bolji pisac. Ipak, iskustvo pokazuje da književnost ne nastaje iz savršenog poznavanja gramatike ili izgovora, već iz dubokog osećaja za sopstveni jezik, njegove nijanse, ironiju i neprevodive izraze koji nose duh jednog naroda. Upravo na tu temu duhovito i samoironično piše Momo Kapor, pokazujući kroz niz anegdota koliko je jezik složen, a ponekad i potpuno neuhvatljiv za one koji pokušavaju da ga prevedu. Njegova priča o znanju stranih jezika zapravo je mnogo više od šale – to je duhovita meditacija o bogatstvu maternjeg jezika i o svim onim izrazima koje razume samo onaj ko u tom jeziku zaista živi.
Tekst prenosimo u celosti:
Momo Kapor o znanju stranih jezika!
Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika obično mu savetujem da sezaposli na nekoj hotelskoj recepciji.
Tamo čeznu za takvima!
Ja,
lično,
imam velikih muka i sa maternjim.
Jedva nađem reči
koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se događaju.
Još u gimnaziji, redovno sam išao na popravne ispite iz
francuskog,
ruskog i
srpske gramatike.
Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne i naučim taj engleski!
Jedna nadobudna dama u nekom otmenom diplomatskom društvu pokušala je da me uvredi:
“Kako nam to,
vi,
otkrivate Ameriku u svojim knjigama,
a ne znate engleski?”
- pitala me je.
“Gospođo”,
kazao sam,
“Kolumbo je,
takođe,
otkrio Ameriku,
a nije znao ni reči engleskog!”
Siroti naši prevodioci!
Koliko li je tek njima
teško kada pokušaju da prevedu neprevodivo.
Piše mi jedan iz Amerike:
“U vašoj priči,
koju upravo prevodim,
postoje neki nejasni izrazi,
pa vas molim da mi ih objasnite.
Pišete da je to koštalo kao
"kajgana svetog Petra".
Odakle znate da je sv.Petar jeo omlete?
Ako je,
pak,
jeo,
koliko je mogla da košta ta kajgana kada je toliko skupa?
Od koliko jaja?
U kojoj valuti je plačena?
Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao:
"St.Peter’s scrambled eggs"?
Kada smo kod jaja, kod vas sam pronašao izraz
"jaje na oko"?
Šta je to?
"Egg on eye"?
Zašto bi neko stavio jaje na oko?
Da se možda,
kod vas očna
oboljenja ne leče jajima?
Unapred zahvalan itd…”
Jedan drugi me pita u pismu,
šta to znači da je
mališan bio
“pljunuti otac”?
Ko mu je i zašto
ispljuvao tatu?
Da li se kod nas pljuju očevi i
kojom prilikom?
Zanima ga,
takođe,
izraz
“buni se k’o Grk u apsu”.
Zbog čega je taj Grk
zatvoren kod nas i zašto je protestovao?
I kako je,
uopšte,
moguće da nekome
“padne sekira u med”?
Otkud sekira u medu?
Zar se med ne čuva u teglama ili zatvorenim posudama?
Sa izrazom
“spava k’o zaklan”,
imao sam najviše
neprilika.
Kako prevesti na civilizovani jezik,
da neko tako dobro i slatko spava,
kao da su ga preklali?
Da li smo se kroz istoriju toliko dugo
klali da nam je pokolj već ušao u metaforične snove?
No,
najviše pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip
“prdnuo u čabar”,
to jest,
čabrirao,
što je potpuno neprevodivo ni na kakav jezik!
Mada je i to teško,
čovek bi,
ipak,
lakše mogao da objasni kakav je neko,
koga zovu
“mrtvo puvalo”
(mrtav a puše)
ali kako objasniti tipičan beogradski
izraz koji ima toliko skrivenih značenja,
a ne znači ništa
– "landara pišore"!
Ili kada je neko
pomalo bleskast,
pa ga zovu
"indi-
mindi-
saja-
paja"?
Da ne pominjem stari izraz:
"Šatro,
Pera,
Mika,
Laza"!
Prevodioce zanima još i to zašto su za nas toliko udaljena baš
"Španska sela"
(To su za mene
španska sela),
kad ima mnogo udaljenijih,
kao što su,
na primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači
"rasturi ga k’o Bugarin ćurku",
i zbog čega se neko
"smeje k’o lud na brašno"?
Šta ima smešno u brašnu?
Da li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakše mi je da odgovorim na pitanje o rečima
i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja,
zaista,
ne umem da objasnim.
Ukratko,
da se poslužim rečima jedne
novokomponovane pesme:
"Ne plači mi na kućnome pragu
Da mi vrata ne povuku vlagu…"
Mislim da je zaboravio najvažniji
"Pijan ko majka!"
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
