OTAC SRPSKE DRŽAVE: Pročitajte jedno sasvim drugačije mišljenje o spomeniku STEFANU NEMANJI i saznajte zašto je ruski vajar odlučio da on bude tako monumentalan! (FOTO)

Budući da se ovih dana vode žestoke polemike i napada izgled, ali i mesto postavljanja spomenika Stefanu Nemanji, zanimljivo je videti i drugačije mišljenje.  

Ovaj status na Fejsbuku je privukao veliku pažnju, a pisac Vojislav Todorović koji ga je napisao ima svoje razloge zbog kojih hvali skulpturu “Oca srpske države i nacije”.

-Razmišljam, ovih dana, zašto je znameniti ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, koga s nestrpljenjem i ljubavlju očekujemo, da nam u Beograd donese skulpturu Oca naše države i nacije, Stefana Nemanje, odlučio da ovaj spomenik velikom županu bude tako visok i monumentalan. Nemanjin istorijski značaj, prostranost trga, imperijalne aspiracije jednog Rusa, kako tvrde neki istoričari umetnosti kod nas? Rukavišnjikov je najpre poznat po skulpturama u čast velikih umetnika, među kojima su Čehov, Mstislav Rostropovič, Džon Lenon, a vrlo je poznata i njegova skulptura dvojice junaka Bulgakovljevog kultnog romana "Majstor i Margarita", Korovjeva i Azazela, u Moskvi... tako da poslednji argument, kao i većina, napamet izrečenih tvrdnji naših stručnjaka, pada u vodu, piše Todorović, koji kaže da je pomislio da možda odgovor, baš kao što se i odgovori na razna druga pitanja uvek nađu u širem kontekstu i slici - leži tu, u neposrednom okruženju.

-Da li je neophodno da se zapitamo zašto su crkveni i gradski oci, još davnih dana, odlučili da Hram Svetog Save bude visok osamdeset šest metara sa krstom i zašto su arhitekti Deroko i Nestorović odlučili da na ovoj monumentalnoj crkvi najdominantniji deo bude kupola nalik kubetu Svete Sofije? Zašto je prvi beogradski urbanista Emilijan Josimović odredio mesto Hramu na najvišoj koti tadašnjeg Beograda, na vrhu Vračarskog brda, iako su mošti svetitelja spaljene na drugom mestu? Čemu sve to, kad su mogli da podignu i skromnu crkvicu, negde na samom Trgu Slavija, ili na Tašmajdanu, koji figuriraju kao mesta na kojima je Sinan paša najverovatnije spalio mošti Svetog Save? Oni koji razumeju pojam duhovne vertikale i pokušaje nas, običnih smrtnika, u koje spadaju i umetnici, da se na nju, svojim zemaljskim delima, priključimo, znaće i odgovore na postavljena pitanja. Oni, drugi, odrođeni i obezboženi, neće. Ali, da ostavimo, na trenutak metafiziku i da bacimo pogled na zamišljenu liniju koja povezuje Hram i spomenik Nemanji, koji niče na Savskom trgu. Neposredno ispod Hrama, dve hiljade i treće godine, postavljena je skulptura Svetog Save, okrenuta ka Slaviji, rad još jednog znamenitog Rusa, pokojnog Vjačeslava Klikova, jednog od inicijatora "Dana slovenske pismenosti i kulture" koji se slave svakog maja, autora skulpture Ćirila i Metodija na Slovenskom trgu u Moskvi, kao i skulpture Georgiju Žukovu, na Crvenom trgu. Ta zamišljena linija preko Slavije ide Nemanjinom ulicom, kraj zgrade Vlade Srbije, koju je projektovao veliki ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, a na čijem se vrhu nalazi skulptura Velike Srbije, ili Majke Srbije, velikog majstora Đorđa Jovanovića. I tu, malo niže, na, nekada lepom Vilsonovom trgu, sa Palatom pošte, srpskog Gaudija, Momira Korunovića, a godinama nakon toga smrdljivoj, neuređenoj, prljavoj i haotičnoj "štajgi", sada niče veličanstveni Savski trg, a majstor i brat naš, Rukavišnjikov, pred sebe stavlja zadatak da tu postavi spomenik Ocu srpske države, piše Todorović koji pita:

-Zar da bude mali, apstraktan, rudimentaran, nejasan? Ili možda da bude ruski veličanstven i dostojan neposrednog okruženja i svih tih simbola koje ono nosi? Da li da bude sitan i jadan u odnosu na sina koji ga svojim ogromnim duhovnim očima gleda sa najviše, vračarske kote? Zar da bude patuljak, koji sa te niske tačke, praktično na nivou mora, ne može preko beogradskih krovova da zaviri i vidi veličanstveni Hram, posvećen njegovom sinu i duhovniku, svetitelju koji je i njega, ratnika Nemanju, pretvorio u Svetog Simeona Mirotočivog? pita ali i zaključuje na kraju.

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU