Troškovi stanovanja - opterećenje za skoro polovinu građana Srbije
Autor: Glas javnosti
U 2025. stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 23,2 odsto, kažu u RZS-u.
Skoro polovina građana oseća znatno finansijsko opterećenje troškovima stanovanja, pokazuje najnovije istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom „Siromaštvo i socijalna nejednakost 2025. godine”.
Više od trećine građana Srbije ne može sebi da priušti odmor van kuće u trajanju od nedelju dana, svaka sedma osoba ne može sebi da kupi meso ili ribu svakog drugog dana, svaka treća živi u domaćinstvu koje ne bi moglo da priušti neočekivani trošak, a svaka jedanaesta u domaćinstvu koje ne može da omogući odgovarajuće zagrevanje stana.
Bez problema svaki deseti
Stručnjaci RZS-a ističu da je tokom protekle godine stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 23,2 odsto. Građani u toj kategoriji ne mogu sebi da priušte najmanje pet od 13 stavki kojima se meri materijalna i socijalna uskraćenost, zagrevanje stana, zamenu dotrajalog nameštaja, automobil, nedelju dana odmora van kuće bar jednom godišnje, kao i nemogućnost domaćinstva da podmiri neočekivani trošak u iznosu od 26.500 dinara.
Tu je i nemogućnost kupovine mesa ili ribe, ili njihove vegetarijanske zamene, svakog drugog dana, a u obzir se uzima i da li domaćinstvo kasni sa plaćanjem kirije, rate za stambeni ili potrošački kredit i računa za komunalne usluge.
Iako je stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti lane smanjena za 1,1 procentni poen u odnosu na 2024, ono što stručnjake zabrinjava jeste stopa subjektivnog siromaštva, a ona se meri odgovorom na pitanje „koliko vam je teško da sastavite kraj sa krajem”.
Analiza RZS pokazuje da 10,3 odsto naših sugrađana veoma teško sastavlja prvi sa poslednjim danom u mesecu, petina teško sastavlja kraj sa krajem, a nešto više od polovine, 52 odsto građana sa „izvesnim teškoćama” uspeva da „pregura” mesec.
Svega deset odsto naših sugrađana kaže da „prilično lako” sastavlja kraj sa krajem, oko tri procenta njih smatra da „lako” živi, a tek 0,6 odsto građana naše zemlje ocenjuje da „veoma lako” plaća mesečne troškove. U skoro polovini domaćinstava troškovi domaćinstva veoma opterećuju budžet porodice, a neočekivani trošak iz sopstvenog budžeta ne bi moglo da plati 34 odsto domaćinstava.
Penzionerima najgore
Analiza RZS pokazuje da je gotovo svaki peti građanin Srbije prošle godine bio u riziku od siromaštva, preciznije rečeno, 19,7 odsto njih imalo je prihode koji su niži od praga siromaštva, koji je u 2025. iznosio 45.674 dinara za jednočlano domaćinstvo. Kada je reč o porodici, brojke govore da je prag rizika od siromaštva za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio 82.213 dinara, a za četvoročlano domaćinstvo, koje broji dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina – 95.915 dinara.
Posmatrano prema starosti, penzioneri su ti koji su najizloženiji riziku od siromaštva, a brojke govore da se čak 25,8 odsto starijih od 65 godina nalazi u riziku od materijalne bede. Najnižu stopu rizika od siromaštva imali su građani starosti od 25 do 54 godine – svega 14,9 odsto njih spada u ovu kategoriju.
Regionalno posmatrano, stopa rizika od siromaštva najniža je u Beogradu, gde iznosi 8,4 odsto, a najveća na jugu i istoku zemlje – 27,7 odsto. U Šumadiji i zapadnoj Srbiji stopa rizika od siromaštva iznosi 22,8 odsto, a u Vojvodini 21 odsto.
Rodno senzitivna statistika govori da se u najvećem riziku od siromaštva nalaze žene starije od 65 godina i muškarci od 55 do 64 godine. Kada je reč o domaćinstvima, računica pokazuje da je rizik od siromaštva manji u domaćinstvima u kojima žive dve odrasle osobe mlađe od 65 godina i on iznosi 15,7 odsto.
U domaćinstvima u kojima žive dve osobe, od kojih jedna ima 65 ili više godina, stopa rizika iznosi 22,7 procenata. Što se tiče domaćinstava u kojima žive i deca, u najvećem riziku od siromaštva su samohrani roditelji, jer se 41,3 odsto njih nalazi u riziku od materijalne oskudice, a za njima slede roditelji troje ili više dece (30,6 odsto). Statistika takođe pokazuje da su u najvećem riziku od siromaštva nezaposleni, potom samozaposleni, a na kraju građani koji rade kod poslodavca.
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
