Zašto većina porodičnih firmi ne opstane kada pređu u ruke naredne generacije?
Autor: Glas javnosti
Većina porodičnih firmi ne preživi prelazak na drugu ili treću generaciju. Statistike pokazuju da samo oko 30 odsto uspešno pređe na drugu generaciju, a manje od 12 odsto na treću.
Problem nije u poslovanju ili tržištu, već u samoj tranziciji između osnivača i naslednika. Naslednici često preuzimaju operativne uloge, ali nisu spremni za odgovornost vlasnika. Gost emisije, preduzetnik i tvorac serijala "Ja, preduzetnik" Đorđe Petrović, objašnjava da je ključ u neznanju, nedostatku plana sukcesije i neuređenim porodičnim odnosima.
"Mislim da se, kad se sve svede, to može svesti na neznanje ili nedostatak dovoljno znanja. Kada gledamo naš region, sada smo po prvi put u situaciji da porodične firme nastale devedesetih dolaze u fazu kada treba da se izvrši transfer sa prve na drugu generaciju. Još uvek nemamo toliko trećih učesnika. Ceo taj proces je, po mom mišljenju, još uvek nepoznat, a veliki broj vlasnika i osnivača ulazi u njega ne shvatajući koliko je kompleksan i koliko rada, truda i vremena na kraju zahteva", rekao je Petrović.
On naglašava da biti dobar menadžer i dobar vlasnik nisu iste stvari.
"I mislim da ćemo u narednom periodu imati onako jedan značajan nestanak porodičnih biznisa upravo kao što ste vi ovde sad u najavi rekli negde da često to neće biti problem poslovanja ni tržišta, nego neuređenih odnosa između članova porodice", podvukao je Petrović.
Prema njegovom mišljenju, neko može biti operativno uključen u biznis, ali to ne znači da je dobar vlasnik, jer biti dobar vlasnik i biti dobar menadžer su dve različite stvari. Smatra da je potrebno da osnivači u svojim glavama razdvoje te uloge: njihova deca ne moraju nužno upravljati biznisom, mogu biti vlasnici, ali da bi bili dobri vlasnici, moraju biti i obučeni za tu ulogu.
Glas javnosti /E02S
SKINI APLIKACIJU
