Đedović Handanović: Snabdevanje strujom stabilno

Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović je rekla danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, a i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap, ali da je sistem stabilan.

"Dunav je na istorijskom niskom nivou, znači dotoci su negde oko 1. 400 metara kubnih na sat, što znači da su niži od onih koji su bili 2003. i 1985. kada su bili najniži, ali svakako je proizvodnja najniža od puštanja u rad HE Đerdap 1, što je bilo 1970. Tako da sve to stvara jednu izuzetno složenu situaciju, međutim razloga za brigu nema, sistem je stabilan i njime se upravlja veoma odgovorno", rekla je ona.

Kaže da je situacija neredovna u smislu svega što se dešava i u okolnim zemljama kada je proizvodnja električne energije u pitanju.

Pritisak na cene

"To je uticalo i na pritisak na cene na tržištu električne energije, koje su izuzetno visoke - juče su dostizale u Srbiji i 250, 260 evra po megavatu, što je opet značajno ispod cena koju plaćaju privreda i građani", rekla je za TV Pink.

Dodala je da se nedostajuća električna energija nabavlja i na tržištu, te da to stvara finansijske pritiske.

Na pitanje kakva je situacija sa hidroelektranom Đerdap i da li nizak vodostaj može da ugrozi opremu, agregate, Đedović Handanović je rekla da su svi agregati u funkciji, nijedan nije isključen, i sva voda koja dotekne se pretvara u električnu energiju.

"Naravno, u mnogo manjem obimu, jer su dotoci vode veoma niski. Negde je proizvodnja na 40-50 odsto više godišnjeg proseka, a zapravo i Đerdap 1 i Đerdap 2 rade sa između 20 odsto i 30 odsto samo svoje snage, što samim tim to govori o složenosti, odnosno nižoj proizvodnji. Voda se nadgleda, vodostaji se održavaju na neophodno visokom nivou i za hlađenje termoelektrana i u Kostolcu i u Obrenovcu, pa su u Kostolcu određeni termo blokovi morali biti smanjeni, odnosno njihov rad za trećinu, što takođe utiče i na proizvodnju iz termo sektora", objašnjava ona.

Ono što je pozitivno, kako kaže Đedović Handanović, je da bez obzira na niske dotoke i na Drini, hidroelektrane i reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta rade više od plana, negde 17-20 odsto, što daje dodatnu sigurnost.

Podsetila je da je Elektroprivreda, u martu završila rehabilitaciju jedine naše reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta i oba agregata u pogonu, revitalizovana. Kako kaže posle 42 godine to je bio veliki poduhvat, i dodala da je Srbija trpela i 2024. i 2025. to što nije bila u pogonu.

Planovi za hidroelektranu

"A ona nam služi da pumpa vodu kada su solarni sati, kada je jeftina električna energija, a da proizvodi, odnosno ispušta tu vodu i kroz turbine proizvodi električnu energiju kada je potrošnja najveća. A naši planovi da dobijemo još jednu reverzibilnu hidroelektranu Bistrica pokazuju koliko su nam takva postrojenja u ovom momentu neophodna i koliko će nas ojačati našu energetsku sigurnost. Očekujemo da se pregovori o finansiranju sa japanskom agencijom za razvoj i privedu kraju, odnosno u drugoj polovini ove godine. Pripremni radovi, očekuju se da krenu već ove godine, a onda i radovi na glavnom postrojenju krajem sledeće godine", istakla je ona.

Istakla je da ulaganja u energetski sektor nikad nisu bila veća i da je potrebno vreme da se određene investicije završe. Situacija sa Dunavom utiče i na dopremu naftnih derivata, a Đedović Handanović kaže da za sada nema razloga za brigu i da se situacija pomno prati.

"Svesni smo da je uvoz na nekih samo 20 do 25 odsto bio u julu. Očekujemo verovatno da će biti ista situacija i u avgustu, jer se situacija sa nivoom Dunava nije promenila, iako je prekjuče došlo do povećanja vodostaja u Mađarskoj za nekih 19 cm, pa je to uticalo na to da Mađarska blok 2 poveća, u nuklearnoj elektrani Pakš poveća snagu koja je bila smanjena na 50 odsto. To je, svakako, dobro za regionalnu energetsku sliku. Međutim, kada su u pitanju naftni derivati, barže su na 30 odsto kapaciteta, kotacije dizela su izuzetno visoke i dalje", kaže ona.

Ukazala je da su juče bile oko 1.300 dolara po toni, što je izuzetno visoko i to stvara pritisak.

"I visoke cene, ali i logistički problemi da se naftni derivati dopreme, i zbog toga nam je NIS od ključnog značaja, rafinerija u Pančevu i njen rad, gde se očekuje od 15. do 20. avgusta da bude prerada i 13.000 tona dnevno, što znači da će NIS zadovoljiti veliku većinu potreba na tržištu. Takođe smo zabranili izvoz naftnih derivata da bi obezbedili da što više imamo snabdevenosti neophodno našeg tržišta, akcize su i dalje smanjene. Nadgledamo cene bez obzira na visoke kotacije, nismo dozvolili da se one preliju na građane. Štitimo naše građane od visokih cena. To sve utiče na naš budžet, na smanjene prihode, što svakako nije jednostavna situacija, ali nastavićemo da nadgledamo razvoj tržišta i ukoliko treba, da delujemo sa našim obaveznim strateškim državnim rezervama, koje ostaju na visokom nivou i čuvamo ih za nepredviđene situacije", objasnila je.

Rekla je I da je država je dala dozvolu naftnim kompanijama, pre svega NIS-u, da stave na tržište svoje operativne rezerve da bi se pokrio manjak koji neminovno postoji zbog niskog vodostaja Dunava i nižeg uvoza.

Glas javnosti/S04S