Da li ste finansijski pismeni?
Autor: Glas javnosti
Koliko para ćemo potrošiti, koliko možemo da uštedimo, da li je određeni kredit povoljan ili koliko zapravo plaćamo kroz kamatu, sve je to finansijska pismenost.
„Efektivna i nominalna kamatna stopa."
Dok mi službenik u banci objašnjava uslove kredita, shvatam da neke od njih čujem prvi put.
Klimam glavom i pokušavam da shvatim šta zapravo potpisujem.
Na slične, teško razumljive termine nailazim svakodnevno - kad plaćam račune, kupujem nešto na rate ili pokušavam da odvojim novac za nepredviđene troškove.
Koliko ćemo potrošiti, koliko možemo da uštedimo, da li je određeni kredit povoljan ili koliko plaćamo kroz kamatu - sve su to odluke koje mogu da imaju dugoročne posledice, kaže Đorđe Ostojić, ekonomista koji vodi instagram profil Lične finansije.
Sposobnost da razumemo takve odluke, procenimo rizike i odgovorno upravljamo novcem naziva se finansijska pismenost, dodaje on za BBC na srpskom.
Mladi u Srbiji prepoznaju značaj finansijske pismenosti, ali smatraju da im formalno obrazovanje ne pruža dovoljno znanja iz ove oblasti, pokazuje istraživanje Studija o finansijskom obrazovanju mladih u Republici Srbiji iz 2023. godine.
Čak 81 odsto ispitanika starosti od 18 do 35 godina reklo je da bi bolje razumelo finansijski svet da je imalo odgovarajuće obrazovanje u školi, dok 79 odsto smatra da bi ovaj predmet trebalo uvesti u nastavu.
Istraživanje je pokazalo i da većina mladih finansijska znanja stiče neformalno, pre svega od roditelja, uglavnom nisu dosledni u pravljenju finansijskih planova, a kao najveći problem označavaju nesklad između niskih prihoda i visokih troškova života.
Uvek nešto iskrsne
Kad plata legne na račun Dajane Petrović, za nju počinje višednevno računanje.
„Kirija, računi, hrana, prevoz, novac samo nestaje.
„Prvo gledam šta sve moram da platim, a tek onda razmišljam da li mi je nešto ostalo za štednju", kaže ova 25-godišnjakinja za BBC na srpskom.
Kaže da joj je najteže da proceni koliko novca može da potroši tokom meseca, a da pritom uštedi.
„Problem je što uvek postoji nešto što nisam planirala. Nekad je to neki veći račun, poklon, popravka ili nešto što moram da kupim.
„I onda prvo uzmem od novca koji sam planirala za štednju", kaže ona.
Priznaje i da novac odlazi na, kako ih zove, „ishitrene kupovine", poput iznenadnog trošenja na nešto što joj se dopalo.
Takve kupovine su, dodaje, česte.
Finansijska pismenost podrazumeva i razumevanje vrednosti našeg vremena i našeg novca, ukazuje Ostojić.
Kao najbanalniji primer pominje odlazak u supermarket, u kojem upoređujemo dva proizvoda i njihove cene.
„Finansijski pismen čovek neće gledati samo cenu istaknutu velikim slovima, već će pogledati i cenu po jedinici proizvoda - litru, kilogramu i slično.
„To je važno jer proizvodi najčešće nemaju istu gramažu ili litražu, pa njihove cene po jedinici mogu da budu različite", dodaje.
Tako proizvod „koji nam se na prvi pogled čini jeftinijim, zapravo može da bude skuplji kada se cena preračuna po kilogramu ili litru", ukazuje.
Kada je reč o svakodnevnim primerima finansijske pismenosti, jedan od njih je priprema pre odlaska u kupovinu.
„To podrazumeva istraživanje cena na internetu i, kada je moguće, pravljenje spiska za kupovinu", objašnjava Ostojić.
Drugi primer su veće kupovine.
„Preporuka je da ih planiramo unapred, umesto da celokupan iznos izdvojimo odjednom iz mesečnog budžeta.
„Ako, na primer, planiramo da za šest meseci kupimo frižider, njegovu cenu možemo da podelimo sa šest i svakog meseca izdvajamo određeni iznos.
„Tako postepeno obezbeđujemo novac i rasterećujemo vlastiti budžet u trenutku kupovine", preporučuje Ostojić.
Kada je reč o kupovini stvari koje nam nisu neophodne, već predstavljaju želje, važno je da pokušamo da odložimo trenutak kupovine, ukazuje ekonomista.
„Ako ugledamo neki proizvod koji nam se dopada, ne moramo odmah da ga kupimo.
„Možemo da napravimo mentalnu belešku, vratimo se kući i razmislimo da li nam je ta stvar zaista potrebna", ukazuje.
Šta treba znati pre uzimanja kredita?
Lav Grdan planirao je da uzme kredit za stan, ali priznaje da nije siguran koliko ga čeka komplikovan proces.
„Znam otprilike koliko novca mogu da izdvojim za ratu, ali kada sam počeo da gledam ponude banaka, shvatio sam da postoji mnogo stvari koje ne razumem.
„Nisam siguran ni šta sve treba da gledam, osim kamate i kolika će mi biti mesečna rata", kaže on za BBC na srpskom.
Dodaje da mu je posebno nejasno koliko različite naknade i uslovi mogu da utiču na konačnu cenu kredita.
„Kada vidim ponudu, najpre pogledam kolika je rata i koliko godina bih otplaćivao kredit.
„Voleo bih da postoji jednostavan način da uporedim dve ponude i odmah vidim koja me na kraju manje košta."
Takve situacije nisu neobične, ukazuje Ostojić.
„Kada je reč o kreditima, posebno je važno da se mladi informišu o tipovima kamatnih stopa.
„Nominalna kamatna stopa je trošak same kamate, dok efektivna kamatna stopa uključuje i ostale troškove povezane sa kreditom koji nisu kamata, poput različitih jednokratnih naknada, troškova dokumentacije i drugih izdataka, koji mogu da se razlikuju od banke do banke", dodaje.
Glas javnosti /B03S
SKINI APLIKACIJU
