MISTERIJA RUŠEVINA I LUKSUZA: Kontroverze 'BEOGRADA NA VODI' mnogo su skuplje od stanova!

Beograd na vodi napreduje iz dana u dan, što dokazuje i novootvoreni, sa ponosom predstavljeni, šoping centar “Galerija”.

Izgrađen na mestu gde je, kako kažu, bio otpad, tržni centar doneće mnoge povlastice Beograđanima.

Predsednik Srbije, Aleksabndar Vučić, rekao je da će u “Galeriji” biti zaposleno 5.000 ljudi, a da ga je gradilo oko 1.100 radnika.

Ipak, pored svih predstavljenih “prednosti” ovog novoizgrađenog naselja, prate ga mnoge kontroverze, a ono što i danas muči građane jeste ko je bez dozvola, u aprilu 2016. srušio 12 objekata u Savamali.

Južni tok nekad- Beograd na vodi sad

Pre više iod 10 godina, tačnije 2009. takav projekat bio Južni tok, a 2015. to je bio projekat Beograda na vodi.

Za oba projekta je donet poseban zakon o eksprorpijaciji, odnosno o državnom preuzimanju imovine od privatnih vlasnika po tržišnim cenama u ime javnog interesa.

Naime, prodajom NIS-a ispod cene i odustajanjem Rusije od izgradnje Južnog toka 2014, Srbija je ostala bez nacionalne naftne industrije, naftnih i gasnih rezervi, geotermalnih izvora, imovine NIS-a i bez 30 miliona evra koje je uložila u zajedničku srpsko-rusku firmu formiranu zbog tog projekta, pisao je Insajder.

Pored svega toga, Srbija ni danas ne zna šta je sve prodato od imovine NIS-a jer popis prodate imovine još nije završen.

Rušenje u Hercegovačkoj i dalje misterija, dok tajni ugovori i nisu tako tajni

Prema ugovoru kojim se na teritoriji Beograda na vodi suspenduju domaći zakoni, arapska firma Eagle Hills ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 miliona evra.

Sa druge strane, ulog Srbije je zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture.

Poslovni plan je proglašen poslovnom tajnom preduzeća Beograd na vodi, u kom arapski investitor ima 68 odsto vlasništva, a država Srbija 32 posto.

Arapskoj firmi Eagle Hills omogućeno i preuzimanje upravljanja zgradama u državnom vlasništvu bez naknade, na osnovu ulaganja u njihovo renoviranje.

To znači da će ako objekti budu korišćeni u komercijalne namene suvlasnici te kompanije deliti profit, odnosno arapski investitor 68 odsto, a država Srbija 32 odsto, koliko imaju i udela u Beogradu na vodi.

Gde su dozvole?

Dodatnu kontroverzu oko projekta Beograd na vodi izazvalo je i rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici krajem aprila prošle godine na prostoru budućeg Beograda na vodi.

Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje objekata u Hercegovačkoj nije bilo potrebno sve do kraja 2019, analiza koju je sprovodio Insajder pokazala je da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.

Ko je pod fantomkama rušio u noći između 24. i 25. aprila i po čijem nalogu, javnosti Srbije nije poznato.

Nalog za rušenje, ipak došao sa “vrha”

-Mislim da je njihov motiv bio najčistiji, da su hteli da obezbede najčistiji prostor, čisteći nešto od kriminalaca- rekao je Vučić, ali do danas nisu predočena imena odgovornih.

Tadašnji gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, negirao je da gradska vlast ima bilo kakve veze sa događajima u Savamali, ali je potvrdio da je površina na kojoj su se nalazili srušeni objekti predviđena za izgradnju „Beograda na vodi“.

Geozavod na poklon

Direkcija za imovinu Republike Srbije, koja gazduje zgradom Geozavoda, potpisala je 23. novembra 2016. godine Ugovor o davanju na korišćenje nepokretnosti, sa preduzećem „Beograd na vodi“ doo.

Potpisivanjem Ugovora o davanju na korišćenje nepokretnosti sklopljenog 23.11.2016. prestao je da važi prethodni Ugovor o davanju u zakup koji je sklopljen 11.09.2014. Prethodnim Ugovorom o zakupu, Direkcija za imovinu je preduzeću „Beograd na vodi“ predala 6.288 kvadratnih metara zgrade Beogradske zadruge na besplatno korišćenje tokom prve dve godine zakupa, navodio je BIRN.

Nakon te dve godine, kako je pisalo u tom ugovoru, zakupac bi bio obavezan da plaća zakupninu koju je trebalo utvrditi u skladu sa važećom odlukom grada Beograda (609, 10 dinara po kvadratu mesečno).

Ko šta ima, a ko je šta uložio?

Ukupna vrednost poslovne imovine "Beograda na vodi" na kraju 2019. godine iznosila je nešto manje od 287 miliona evra, a sopstveni kapital tog privrednog društva svega 59,2 miliona evra. Obzirom da su ukupne obaveze firme do kraja prošle godine dostigle 228 miliona evra, sledi da se napredak u izgradnji "Beograda na vodi", počev od raščišćavanja lokacije, preko izgradnje infrastrukture, do gradnje pojedinih objekata, ne zasniva na finansijskim sredstvima većinskog vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već na kapitalu Grada Beograda.

Naime, kompanija iz Emirata u projekat je ukupno uložila 70,4 miliona evra, u šta su uračunate i kratkoročne pozajmice, ali da je Direkcija za igradnju Beograda odobrila 98 miliona evra kredita, za uređenje građevinskog zemljišta.

Podsetimo, međudržavni sporazum o saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, potpisan je 17. februara 2013. godine. Projekat izgradnje “Beograda na vodi” široj javnosti predstavio je Aleksandar Vučić zajedno sa predstavnikom građevinske kompanije “Emmar Properties” iz Dubaija. Nova kompanija “Eagle Hills” registrovana je u Emiratima.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU