Nova ekonomija: Reni bunar koji Beograđanima daje pijaću vodu pao sa 125 na samo 27 litara u sekundi

Zato je potrebna njegova rekonstrukcija.

Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, podneo je Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, u ime Grada Beograda, zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije reni bunara (RB-49) na Beogradskom izvorištu.

Naime, ovaj reni bunar, uz pomoć kojeg građani Beograda dobijaju pijaću vodu, je počeo sa radom 1983. godine i tada je njegov kapacitet bio oko 125 litara u sekundi, a poslednjim merenjem u martu 2025. godine konstatovan je kapacitet od 27 litara u sekundi.

Zbog toga se javila potreba za njegovom rekonstrukcijom, piše Nova ekonomija.

Potreba osavrenjivanja

Pre ove najave sanacije, reni bunar RB-49 je rekonstruisan dva puta, 2003. godine i 2015. godine i izvršena je sanacija ugradnjom filterske cevi u dren u dužini od 30 metara. Bunar RB-49 je tipski objekat na beogradskom izvorištu i sastoji se od nadzemnog dela objekta, armirano-betonskog šahta i horizontalnih drenova.

Nastavljeno rušenje objekata u vlasništvu Srba na jezeru Gazivode

„Imajući u vidu da reni bunar radi već više desetina godina došlo je do oštećenja na pojedinim delovima konstrukcije i opreme usled atmosferskih uticaja i agresivne sredine u kojoj se nalazi. Da bi objekat funkcionisao i u daljem periodu, potrebno je osavremeniti ceo sistem zamenom dotrajalih delova opreme a sve površine očistiti, sanirati, zaštititi od korozije i obojiti“, navodi se u dokumentu.

Rekonstrukcijom bunara beogradskog izvorišta povećaće se kapacitet zahvatanja sirove vode. Realizacijom ovih aktivnosti trebalo bi da se unapredi i obezbediti sigurnije snabdevanje potrošača pijaćom vodom (nakon njenog prethodnog tretmana).

Bunar RB-49 se nalazi na surčinskom Donjem polju, na levoj obali Save na oko 15 kilometara uzvodno od ušća Save u Dunav. U njegovom okruženju nalaze se još dva reni bunara.

Reni bunari glavna izvorišta pijaće vode 

Grad Beograd je i prethodnih godina dodeljivao poslove za revitalizaciju reni bunara. Poslednji put je to bilo 2024. godine kada je dato 50 miliona dinara bez PDV-a.

Godine 2022. je bila još jedna nabavka odnosno sklopljen je još jedan posao vredan 29,9 miliona dinara bez PDV-a.

Iste te godine je sklopljen posao za sanaciju 10 reni bunara LOS i DOS , vredan 89,1 milion dinara bez PDV-a.

Beogradsko Treće osnovno tužilaštvo optužilo Ministarstvo pravde da im ugrožava rad

I 2021. godine je dodeljen ugovor revitaizacije bunara vredan 42,5 miliona dinara bez PDV-a.

Snabdevanje Beograda

U sistemu Beogradskog vodovoda nalazi se 99 reni bunara, koji su raspoređeni sa čukaričke strane toka reke Save i na levoj, novobeogradskoj strani.

Vlada Srbije donela dve važne odluke, evo i koje

Sa leve novobeogradske strane je 60 bunara, počev od ušća Save u Dunav, gde je prvi reni bunar pa sve do atara sela Kupinovo, dok se na čukaričkoj strani prostiru na dve lokacije, 20 bunara na Adi Ciganliji i preostalih 19 duž starog Obrenovačkog druma, između Save i starog Obrenovačkog puta.

Beograd se snabdeva pijaćom vodom iz dve vrste izvorišta – svojih reka i iz reni bunara.

Najveći kapacitet i najveći udeo u proizvodnji vode koju koriste beograđani je sa postrojenja Makiš koje zahvata vodu iz Save. To je, prema rečima bivšeg izvršnog direktora Beogradskog vodovoda i kanalizacije Pavla Jankovića za RTS, oko 60 odsto proizvodnog kapaciteta dok je 40 odsto zahvata iz reni bunara.

Glas javnosti/N01S

SKINI APLIKACIJU