Pokazuje to monografija na kojoj je radilo 26 stručnjaka. Njihovi zaključci su da bi rudnik litijuma i bora predstavljao ogroman rizik za zdravlje ljudi i prirodne resurse, da bi bio ekonomski neisplativ ali i pravno problematičan.
Monografija "Projekat Jadar: litijumsko-borna katastrofa", u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada, predstavljena je javnosti na konferenciji za medije. O monografiji, koja objedinjuje radove 26 eksperata iz različitih oblasti, govorili su autori Vera Dondur, Radmilo V. Pešić, Zoran Stevanović, Melita Kosanović i Sreten Đorđević.
Predstavljena monografija "Projekat Jadar: litijumsko-borna katastrofa" - neisplativo i štetno za Srbiju
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Projekat "Jadar" koji bi podrazumevao gradnju rudnika litijuma u dolini Jadra jedan je od najkontroverznijih rudarsko industrijskih poduhvata u savremenoj istoriji Srbije.
Prema analizama iznetim u monografiji, projekat "Jadar" je tehnički i ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv i nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodne resurse.
"Osnovu projekta čini eksploatacija jadarita – litijumsko-borne rude, čija prerada zahteva ogromne količine jakih hemikalija, uključujući sumpornu i hlorovodoničnu kiselinu, dizel i druge reagense. Planirani procesi prečišćavanja voda su složeni i teško ostvarivi u praksi. Posebno zabrinjava istovremena proizvodnja litijuma i bora u obimu koji do sada nije zabeležen ni u Evropi ni u svetu. Planirana godišnja proizvodnja od 58.000 tona litijum-karbonata i 286.000 tona borne kiseline bila bi bez presedana, uz tehnologiju koja do sada nije primenjivana u ovom obimu. Poseban rizik predstavljaju više od 70 miliona tona jalovine, kao i toksičnost litijuma i bora, zbog čega je kontaminacija prostora realna opasnost. Rudnik i prateća infrastruktura zahvatili bi stotine hektara plodnog, vodom bogatog i naseljenog područja, u kojem živi oko 20.000 ljudi, dok bi zagađenje vazduha, zemljišta i voda moglo da se proširi i van same lokacije. Brojni i realni rizici i prenos zagađenja mogli bi dovesti do devastacije najvećeg i najznačajnijeg izvorišta voda za piće u Srbiji na susednom području Mačve", navodi se u saopštenju.
Govoreći o ekološkim, biodiverzitetskim i zdravstvenim rizicima, ova monografija ukazuje da litijum i bor predstavljaju ozbiljnu pretnju prirodi, jer se njihovo uklanjanje iz životne sredine smatra praktično neizvodljivim.
"Na području Jadra zabeleženo je oko 500 biljnih vrsta i podvrsta, uključujući i vrste nove za floru Srbije, kao i brojne vrste insekata, vodenih organizama, riba i sisara, među kojima su i zaštićene i strogo zaštićene vrste prema međunarodnim konvencijama. Litijum i bor se lako usvajaju iz zemljišta, čime ugrožavaju poljoprivredne kulture, žitarice, povrće i voće, izazivajući smanjenje prinosa ili potpuno uništavanje useva. Njihova akumulacija u biljkama dovodi do ulaska toksičnih elemenata u lanac ishrane, sa posledicama po životinjski svet i zdravlje ljudi... Zaključak autora je jasan - jedina efikasna mera zaštite prirode i zdravlja ljudi jeste odustajanje od eksploatacije jadarita, jer bi realizacija projekta dovela do trajnog narušavanja ekosistema i ozbiljnih zdravstvenih rizika", navodi se u saopštenju.
Rad "O pravnim aspektima Projekta Jadar" ukazuje na "sistemske pravne nepravilnosti u realizaciji projekta, uključujući izmene zakonodavnog i institucionalnog okvira koje su omogućile njegovo sprovođenje bez adekvatne kontrole".
"Analizom relevantnih zakona, strateških dokumenata i podzakonskih akata ukazuje se na kršenje načela ustavnosti, zakonitosti i podele vlasti, kao i na donošenje odluka najviših državnih organa koje su omogućile nezakonit i neustavan tok projekta, uz jasno identifikovane propuste u radu državnih organa i nosioca projekta", navodi se u saopštenju.
Kada se govori o ekonomskoj analizi, ekonomski efekti projekta za Srbiju bili bi, kako se navodi u saopštenju, minimalni, dok bi "rizici i troškovi bili izuzetno visoki".
"Projekat donosi zanemarljive prihode za državu, prosečno 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje, ili 4,1 evro u optimističnom scenariju kapitalnog učešća države od 20 odsto, što ukupno tokom 40 godina iznosi oko 696 miliona evra. Čak 95 posto ekonomskih koristi odlazi kompaniji Rio Tinto, dok Srbija ostvaruje samo marginalni prihod kroz rudnu rentu od 5 odsto. Troškovi izgradnje infrastrukture, puteva, pruga, vodovoda, gasovoda i električne mreže, kao i eventualne sanacije ekoloških havarija, bili bi u potpunosti na teret države, procenjeni na stotine miliona evra, bez ikakvog vlasničkog udela ili garantnog fonda. Minimalni godišnji društveni i ekološki troškovi procenjeni su na 95,7 miliona evra, a u ove proračune nisu uračunate moguće nesreće koje bi mogle izazvati ireverzibilne štete. Kada se uračunaju ekološki troškovi i gubici ekosistemskih usluga, projekat je ekonomski atraktivan za investitora, ali kratkoročno i dugoročno neisplativ i štetan za Srbiju", navodi se u saopštenju.
Glas javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
