Radar: Mejlovi iz 2020. otkrivaju kako su nameštane cene na brzoj pruzi – „kineski faktor“ od 15 odsto
Autor: Glas javnosti
Dokumenta do kojih je došao Radar, a koja do sada nisu bila dostupna javnosti, ukazuju da tragedija u Novom Sadu nije bila puki splet nesrećnih okolnosti, već posledica dugogodišnjeg sistema lošeg i koruptivnog upravljanja velikim infrastrukturnim projektima.
U središtu afere nalazi se elektronska prepiska iz 2020. godine između predstavnika Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i rukovodstva Infrastruktura železnice Srbije, iz koje proizlazi da se o milijardama evra nije odlučivalo prema javnom interesu i bezbednosti, već prema unapred dogovorenim cenama, pogodbi i provizijama.
Prepiska potiče iz perioda kada je resorno ministarstvo vodila Zorana Mihajlović, a odnosi se na rekonstrukciju deonice pruge Novi Sad – Kelebija. Iz mejlova se vidi da je ključni problem bio kako da se projekat „uklopi“ u već dogovorenu cenu sa kineskim izvođačem, konzorcijumom CRIC-CCCC, a ne kako da se obezbedi maksimalna sigurnost infrastrukture.
Posebno zabrinjava činjenica da se u komunikaciji otvoreno govori o potcenjenim troškovima rekonstrukcije mostova i o tome da će pregovori sa kineskom stranom biti „veoma teški“. Umesto da država nastupa kao snažan investitor koji štiti sopstvene interese i bezbednost građana, iz mejlova se stiče utisak da je bila u podređenom položaju i spremna da prihvati nepovoljne uslove, uključujući i takozvani „kineski faktor“ – dodatnih 15 odsto na vrednost radova.
Nekoliko godina kasnije, 6. marta 2025, sama Infrastruktura železnice Srbije u internom izveštaju na više od 130 strana konstatuje niz ozbiljnih nepravilnosti na deonici Beograd – Novi Sad, koju je takođe radio isti kineski izvođač. Za pojedine propuste navodi se da „ugrožavaju živote putnika“ i da ih je neophodno hitno sanirati.
Radar podseća da bi po pravilima struke i važećim zakonima država najpre trebalo da definiše potrebe – broj vozova, brzine, opterećenja, teren – zatim da se izradi projekat, a tek onda da se utvrdi cena i traži finansiranje. U ovom slučaju, prema dostupnim mejlovima, proces je bio potpuno obrnut: projekti i studije opravdanosti rađeni su tako da opravdaju već unapred ugovorenu cenu.
Takav način rada, navodi se u tekstu, ne samo da je suprotan pravilima struke i Zakonu o planiranju i izgradnji, već direktno povećava rizik po bezbednost ljudi. Kada se mostovi, nadstrešnice i konstrukcije projektuju prema budžetskim i političkim ograničenjima, a ne prema bezbednosnim standardima, posledice su neminovne.
U tom kontekstu, urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu, u kojem je stradalo 16 ljudi, predstavlja najtragičniji ishod sistema u kojem se briše granica između administrativne greške i krivične odgovornosti. Kako zaključuje Radar, u takvom okruženju više nije pitanje da li će se nesreća dogoditi – već samo kada i gde.
Glas javnosti/N07S
SKINI APLIKACIJU
