Navela je da su planirane i dve direktne linije, bez zaustavljanja, odnosno samo sa tehničkim zaustavljanjem u stanici Kelebija koje će trajati 21 minut.
Ministarka je rekla da su na pruzi ispunjeni svi najviši standardi bezbednosti i sigurnosti, kao i da je predveđeno da se ubrza pasoška i carinska kontrola.
Za vozove koji će direktno saobraćati između Beograda i Budimpešte predviđeno je da srpska strana graničnu i carinsku kontrolu obavi u Beograd centru na Prokopu, a da mađarska strana to obavi u Kelebiji, odnosno da u vožnji obave pasošku i carinsku kontrolu, rekla je Sofronijevićeva za RTS.
Istakla je da će to ubrzati putovanje i dodala da je pre sedam godina, kada je prestao pitnički saobraćaj na toj deonici, putovanje trajalo više od osam sati, a da će se sada na direktnim linijama trajato oko tri sata.
Ministarka je naglasila da je srpska strana u potpunosti ispunila sve što se tražilo i podsetila da je deonica pruge od Beograda do Subotice u operativnoj upotrebi od oktobra prošle godine i da je uspostavljen i teretni saobraćaj, a da se očekuje da mađarska strana završi još neke tehničke detalje.
Navela je da je na deonici pruge kroz Srbiju predviđena brzina do 200 kilometara na sat, a kroz Mađarsku 160 kilometara na sat.
Sofronijevićeva je rekla da je od 2012. godine izgrađeno 217 kilometara novih pruga i da je 844 kilometara pruga rekonstruisano, a da se trenutno rade 203 kilometra.
Prema njenim rečima, paralelno se rade evropski koridori koji prolaze kroz Srbiju koji su, kako je rekla, kičma saobraćajnog transporta.
Sofronijevićeva je rekla da je u planu izgradnja regionalnih pruga, pre svega deonice Vrbas-Sombor i Pančevo-Zrenjanin-Subotica, kao i da će biti završeno 18 kilometara brze pruge od Nacionalnog stadiona do Prokopa, a da će se nakon toga raditi i deonica od Nacionalnog stadiona do Obrenovca.
To su ti neki lokalni, regionalni pravci, koji ne znače toliko u tom međunarodnom kontekstu, ali mnogo znače za građane Srbije. Ja bih rekla da se ponovo vraćamo železnici, to je taj veliki investicioni ciklus koji je započeo 2012. godine, da se ponovo vraćamo železnici kao održivom, modernom i ekološkom saobraćaju, čime naravno rasterećujemo i naše auto-putske pravce, rekla je Sofronijevićeva.
Navela je da je u nacionalnoj strategiji Srbija 2030-2035, koja je predstavljena u subotu, predviđeno novih 578 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica u raznim delovima zemlje, izgradnja i modernizacija više od 1.000 km pruga.
Govoreći o planiranoj izgradnji pruge od Beograda do Niša, Sofronijević je rekla da EU donira 600 miliona evra i navela da je deonica Beograd-Niš veoma zahtevna deonica dužine 230 km.
Podelili smo je u tri deonice da bismo mogli u fazama da radimo kako se rešavaju plansko-tehnička i imovinsko-pravna pitanja."
Navela je da je za deonicu Stalać-Đunis u decembru prošle godine potpisan ugovor sa turskom kompanijom "Gulemark" i da je izabran stručni nadzor, a da se čeka izdavanje građevinske dozvole i da će radovi početi ove godine.
Ako gledamo prugu Beograd-Niš, jedini problem u ovom trenutku je u Jagodini, zato što imamo grupu građana koja zahteva izmeštanje trase. Međutim, za realizaciju ovog projekta formirana je radna grupa, tu su eksperti iz raznih oblasti i struka, predstavnici Evropske komisije i trudimo se da zajedno sa građanima Jagodine nađemo rešenje koje će biti na obostrano zadovoljstvo, reka je ministarka.
Dodala je da je urađena kompletna tehnička dokumentacija i da će do kraja godine biti završen i prostorni plan područja posebne namene za prvu deonicu.
Paralelno se radi i tehnička dokumentacija i to nam govori da 2027. možemo da započnemo ozbiljnije radove i na ovoj deonici, uz početak radova ove godine na deonici Stalać-Đunis, rekla je Sofronijevićeva.
Glas javnosti/ T01S
