U Srbiji, inflacija u projektovanim granicama
Autor: Glas javnosti
Analitičari iz „Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT) ukazuju da je prošla godina je završena sa inflacijom u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) i na najnižem nivou još od aprila 2021. godine.
To se dogodilo usled značajnog smanjenja cena hrane koje je zabeleženo od septembra 2025. godine kao rezultat ograničavanja marži u trgovini robom široke potrošnje. I u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora NBS-a, međugodišnja inflacija tokom poslednjeg tromesečja 2025. godine nastavila je da se kreće blago ispod centralne vrednosti cilja, spustivši se u decembru na 2,7 odsto. Na takvo njeno kretanje u velikoj meri uticala je primena Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji, podsećaju nadležni.
Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja, od tri plus minus 1,5 odsto, očekuje se i posle prestanka važenja pomenute uredbe, do kraja 2026, kao i u srednjem roku.
Pored oprezne monetarne politike centralne banke, kretanju inflacije u granicama cilja doprineće najavljeno donošenje sistemskih zakona, kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i niska uvozna inflacija, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje. Ipak, u suprotnom smeru delovaće rast raspoloživog dohotka za potrošnju, pre svega, po osnovu rasta zarada, kao i niska baza iz septembra 2025. usled početka primene uredbe, navode nadležni.
Ni po osnovu zarada ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će njihov rast biti praćen i rastom produktivnosti. Pored toga, mere Narodne banke za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene su tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost – ističu u NBS-u.
U obrazloženju svoje odluke Izvršni odbor naglašava da nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, pre svega, zbog i dalje izražene globalne neizvesnosti usled geopolitičkih tenzija i protekcionizma, koji u velikoj meri utiču na kretanja na robnim i finansijskim tržištima, kao i na investiciono i potrošačko poverenje.
"Po tom osnovu, u poslednjih mesec dana beleži se povećana volatilnost (mera brzih i drastičnih promena) svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i plemenitih metala i međuvalutnih odnosa. Pritom, jačanje protekcionizma moglo bi negativno da utiče na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije", dodaju u NBS-u.
Ekonomska aktivnost u Srbiji bila je izložena znatnim izazovima u prošloj godini, pri čemu je smanjen obim proizvodnje u „Naftnoj industriji Srbije” nakon uvedenih sankcija onemogućio znatnije ubrzanje dinamike privrednog rasta u poslednjem tromesečju, tako da je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, na nivou godine rast bruto domaćeg proizvoda iznosio dva procenta. Izvršni odbor očekuje ubrzanje privrednog rasta u ovoj i narednoj godini, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva, čemu treba da doprinese realizacija investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.
Glas javnosti/ P02S
SKINI APLIKACIJU
