Zlato je sada najvažnija svetska rezerva

Prema podacima za 2025. godinu, udeo zlata u rezervama svetskih centralnih banaka porastao je na 27 odsto, čime je prvi put nadmašio američke državne obveznice, čiji je udeo pao na 22 odsto. Udeo evra ostao je stabilan i iznosi 15 odsto.

Samo godinu dana ranije američke državne obveznice bile su vodeća rezerva sa udelom od 25 odsto, dok je zlato činilo 20 odsto. Još 2023. godine razlika je bila još izraženija – 26 odsto za američke obveznice naspram 16 odsto za zlato.

Uprkos tome, ukupna vrednost svih aktiva nominovanih u dolarima i dalje dominira u svetskim rezervama i čini oko 42 odsto ukupnih sredstava centralnih banaka.

U Evropskoj centralnoj banci ističu da je rast udela zlata u velikoj meri posledica naglog skoka njegove cene u poslednje tri godine. Cena unce zlata porasla je sa oko 1.830 dolara 2023. godine na čak 4.500 dolara u 2026. godini, što je značajno povećalo vrednost zlatnih rezervi u odnosu na portfelje američkih obveznica i evra.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je da geopolitičke tenzije i dalje podstiču snažnu potražnju centralnih banaka za zlatom.

Prema navodima lista Fajnenšel tajms, centralne banke su u periodu od 2022. do 2024. godine kupovale više od 1.000 tona zlata godišnje, dok je taj tempo u 2025. blago usporen na oko 850 tona.

Najveći kupci zlata od 2022. godine bili su centralne banke Kine, Poljske, Turske i Indije.

Glas javnosti /S04S