Mladi violinista rekao je da se sada oseća dobro, ali i da se ne seća saobraćajne nesreće.
- Imam potpuni prekid filma. Znam da smo bili na svirci i da sam zaspao u kolima, a probudio sam se u bolnici. Pomislio sam da sam pao s kreveta. Potom sam video infuziju. Pokušao sam nešto da kažem, pitam gde su moji, ali reči nisu izlazile - priseća se Joca za Kurir.
- Ubrzo potom video sam sveštenika kod mog kreveta. Mislio sam da mi čita molitvu za zdravlje. Kasnije mi je tata rekao da me je zapravo krstio.
Tinejdžer, koji je sa 12 godina osvojio prvu nagradu na takmičenju, a sada nosi titulu najboljeg mladog violiniste u Srbiji, objašnjava da je, kada je došao sebi, pitao osoblje u bolnici šta se desilo.
- Rekli su mi da sam vozio bicikl i da sam pao, verovatno su se plašili moje reakcije. Pokušao sam da ustanem iz kreveta, ali to nije bilo moguće jer me telo nije slušalo. Uplašio sam se malo, ali brzo je prošlo. Molio sam ih da mi daju telefon da čujem tatu i kada sam njega čuo, sve je bilo kako treba. Nakon toga sam jedva čekao da stignem kući, da budem s porodicom, ali i da uzmem violinu - priča dečak dok pored njega sedi otac Zoran Vasić.
Zoran Vasić kaže da još uvek nije dobio prijavu za udes koji je izazvao, a u kom mu je povređen sin.
Podsetimo, Vasić je "audijem" sleteo s puta u selu Zvečka i prevrnuo se, a Joca je prilikom tumbanja izleteo iz kola.
- Svestan sam šta sam uradio, svestan svoje krivice i odgovornosti. Živ čovek pogreši. Ceo svet sam prešao na točkovima, nikada nisam imao saobraćajnu nesreću i ovako nešto doživim pred kućom. Bogu hvala što nas je sve sačuvao, ovo je bila njegova opomena. Imao sam sreće, samo to ću da kažem - iskren je Vasić.
Mladi Vasić zahvalio se svima koji su brinuli za njega i molili se za njegovo zdravlje.
- Ne znam rečima da opišem svoju zahvalnost, ali će im zato moja muzika sve reći - rekao je Joca, koji do 26. jula, kada ide na kontrolu, mora da nosi korset zbog povreda.
Jovan Vasić kaže da se sprema za takmičenje na Saboru violine, koji bi trebalo da se održi 19. i 20. avgusta u Pranjanima.
- Uzmem violinu, izađem na binu i sviram iz srca i duše. Možda je to ono što me razlikuje od druge dece - objašnjava Joca.
Slušajući ga kako svira, otac Zoran je sijao od sreće. - Niko ne zna šta sam preživeo dok on nije stao na noge. To je bio pakao koji ne želim nikome. Čovek u takvim situacijama shvati šta mu je najbitnije u životu i da nikud ne treba da žuri! Hvala dragom bogu i osoblju u bolnici koje mi je vratilo sina. Molim sve svoje kolege, i one koji život provode na točkovima, da maksimalno vode računa - rekao je Vasić i uzeo violinu, te zajedno sa sinom zasvirao.
Mali Joca je naslednik izuzetnih violinista. Među prvima tu je Žika Šeber Vasić, Milorad Kostić, Svetozar Peka Stanojević, Slavoljub Stanojević, tu je Milutin Kostić, Žikica Vasić, Boja i Vitomir Vasić, Boban Voz, zvani King. Svi su Jocini rođaci.
- Tu su i Dejan i Goran Kostić, Soja Piromanac i sada moj Joca. Joca nema dana muzičke škole, violinu svira iz duše, a geni u njemu rade sve što je neophodno da se izvuku tonovi od kojih se koža ježi - priča Zoran Vasić.
(Glas javnosti)