BELOM TRAMPU SE CRNO PIŠE

Amerikanci lažu da su se u Građanskom ratu borili za crnce, lažu i da su Ukrajinci „crnci”

Donald Tramp zvecka oružjem i sanja Nobelovu nagradu za mir. Nobela će možda i dobiti ako osvoji Iran, ali mir neće dobiti. Za to mu treba vojska koja ume da ratuje, ali toga u Americi jednostavno - nema. Raketa sa atomskim bombama ima, ali Iran se osvaja vojničkom čizmom crne boje. „Beli ljudi“, koji vole pare hoće da ratuju, ali ne i da ginu kad su za to pogodniji crni ljudi koji, osim što se bave boksom i plaćaju porez, imaju i zadatak i da poginu za belu -  duboku državu. Beli kazino sa crnim Obamom nije prošao. Danas je red na Trampa da se pokaže i skupi vojsku za trajno otimanje iranske nafte.

Današnji predsednik Amerike Donald Tramp se posvađao sa „pola sveta“ i svima neuko zavrće ruke. Tu i tamo, pomalo, ratuje ali samo na daljinu. Da bi osvojio bombardovane zemlje treba sa neba da siđe na zemlju, a njemu se nikako ne napušta društvo bogova.

Donald  Tramp  hoće  „Nobelovu  nagradu“ ali za to mu je potrebna makar nagrada  Amerike - medalja Abrahama Linkolna ! Hoće Tramp „Nobela“, hoće pa hoće  al` mu pare i švalerski  naboj nisu od velike koristi da makar opere obraz. 


IZVOR: Ustupljena fotografija / Abraham Linkoln

Aleksandar Makedonski, Napoleon, Hitler,Tramp i Zelenski 

-    Aca Makedonski je krenuo da osvoji svet. Usput se naoružavao i popunjavao jedinice pa  stigao sve do Indije.
-    Napoleon je krenuo da pokori celu Evropu uz pomoć Nemaca, Poljaka, Hrvata... 
-    Hitler je krenuo da pobije Ruse i pomalo Engleze i za to su mu trebali svi narodi Evrope  osim Srba. 
-    Zelenski ne zna šta hoće ali mu podršku neznanju nude gotovo sve države kao i Hitleru a uništene unijatske galićane menja kidnapovanim rusima koi  vekovima žive na zemlji Novorusiji. Hvata Zeleni Zelenski Ruse pa ih tera da ih ruska braća pobiju. 
-    Donald Tramp odlučno sprema  ratovanje protiv „skoro pola sveta“ ali nema  „živog mesa“ sa čim da udari na Putina. Misli se Tramp, misli i na kraju je nešto smislio. Evo, cenjeni klijenti, doktorske teze   koju  će američki junak da uda Iranu, Venecueli, Panami, Grenlandu i ostalim  „silama osovine“.

 
Šta je Tramp smislio i ko ga je tome podučio

Za mustru je uzeo Abrahama Linkolna i njegovih 200 000 crnaca koima je obećao sve i svja samo da bi izginuli za belu pobedu. Tako i beše. 

„Predsednik-oslobodilac” Abraham Linkoln, nije bio pristalica ropstva ali je bio izraženi rasista i pod zakletvom je obećao da neće rušiti ustaljeni poredak!?

•    Problem oslobađanja crnaca pojavio se dve godine od početka američkog građanskog rata, kada je uspeh na ratnom polju počeo da naginje na  stranu Južnjaka. Paradoks: nisu pobede Severa, već pobede Juga dovele do oslobađanja robova u Americi. 
•    Severnjaci su proklamovali oslobađanje crnaca i uvukli ih u svoju armiju da ne bi izgubili rat, pa se može reći da su crnci sami sebe oslobodili. 
•    Uostalom, komandant vojske Konfederacije južnih država - general Robert Li je bio dosledan protivnik robovlasničkog sistema, dok je suprotstavljeni general Grant, koji je kasnije postao predsednik SAD - bio neprikriveni rasista.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Abraham Linkoln

Potreba za oslobađanjem crnaca  je nastala kada je general Li poveo svoju vojsku na Vašington. Među stanovnicima severnih država jačalo je izbegavanje mobilizacije.  U tako kritičnoj situaciji, Linkoln je 1. januara 1863. godine potpisao „Proklamaciju o emancipaciji” – pri čemu se ta proklamacija odnosila na robove koji su se nalazili na teritoriji pod kontrolom Konfederacije to jest južnjaka.

•  Ropstvo se nije ukidalo do samog završetka rata ni na teritorijama, okupiranim Severnjacima. Samo američki „dupli standardi” mogli su da podstaknu da se ovo nazove „ratom za likvidaciju ropstva”.

•  U ISTORIJI Sjedinjenih Država nema  događaja, koi bi tako temeljno uticao na nacionalni identitet i tako čvrsto bio ugrađen u američku političku mitologiju, kao građanski rat 1861-1865. godine.
•  Taj se rat predstavlja kao simbol pročišćenja od greha robovlasništva. „Rat za oslobađanje robova” nema ničeg zajedničkog sa istorijskom stvarnošću i samo pokazuje koliko je duboko u nacionalnu ideologiju SAD-a prodrlo licemerje
•  U građanskom ratu koji je 1861. godine buknuo između severnih i južnih američkih država, ni jedna od strana dugo vremena nije ni spominjala ropstvo. Ropstvo nije bilo ni uzrok, ni razlog njihovog sukoba.  

•  Tek kasnije, uz pomoć  „naprednih „ istoričara, rat je  poprimio je plemenitu nijansu borbe „za slobodu”, a iznad glave Linkolna pojavio se nezasluženi oreol oslobodioca.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Trampovih 250 dolara

Nove američke demagogije: Postignuti 1850. godine kompromis po pitanju ropstva.


Vlasti Severa  su  se obavezale  da na Jug vrate  odbegle robove. Prema rečima Linkolna, svi članovi Kongresa se zaklinju na vernost Ustavu  u  ovoj tački isto kao i bilo kojoj drugoj. 

Belci su gledali na crnce kao na bića nižeg reda  koja nisu spremna, ili uopšte nisu sposobna da učestvuju u životu zemlje. Minuli rat u očima Severnjaka-belaca nikako nije bio povezan sa borbom za oslobađanje tamnoputih robova.

Najžučnije rasprave su se vodile o finansijskim pitanjima, a ne o pravima crnaca, čiji je položaj na Severu  bio gori, nego Jugu.     

Kod Južnjaka su najveću odbojnost izazivali tarifna politika Severa i finansijska zavisnost od banaka Nove Engleske.

Jug je pokrivao 60% ukupnog izvoza Sjedinjenih Država, (najviše  zbog pamuka) ali je osnovnu industrijsku robu uvozio i zahtevao je slobodnu trgovinu. Severnjacima su pripadali bezmalo svi brodovi koji su izvozili pamuk iz južnih luka, a nazad se vraćali sa industrijskom robom iz inostranstva.  Od svakog dolara dobiti od pamuka 40 odsto je ostajalo u Njujorku.    

 Abraham Linkoln – američki državnik, 16. predsednik Sjedinjenih Država (1861–1865), prvi predsednik iz Republikanske stranke, oslobodilac američkih robova – bio je dosledan i čvrst pristalica superiornosti bele rase nad crnom. Oštro je kritikovao koncept integracije dve rase u jedno društvo i želeo je da preseli sve crnce nazad u Afriku kako bi konačno rešio „rasno pitanje“ u Americi...


IZVOR: Ustupljena fotografija / Trampova "vojska"

1. februara 1865. Godine , Abraham Linkoln,  je potpisao  13. amandman na Ustav, kojim je ukinuto ropstvo, zbog čega ga je u aprilu te godine ubio jedan  nezaposleni glumac . Čak i pre emancipacije crnih robova, Linkoln je zamišljao da ih ,kao slobodne ljude, dobrovoljno i sa sredstvima za preseljenje pošalje kući u Afriku nakon emancipacije. Liberija je stvorena posebno u tu svrhu, i desetine hiljada ljudi je na kraju deportovano u zemlju.
Veoma je čudno da su oni koji su deportovani u Afriku odmah porobili lokalno stanovništvo.

Beli crnci Donalda Trampa

Linkoln je imao crne kečeve u rukavu a šta ima Tramp?

Pa ima, ima. U borbi sa svima ima vojsku od svih ! Udarne jedinice u mogućem ratu sa Rusijom su mu pounijačeni Ukrainci, Poljaci, Rumuni, Finci i Pribalti. Naće se i malo hrvata , čeha ... To su snage  nekad verne Adolfu Hitleru a kad nema Hitlera dobro će im doći i Donald Tramp. 

Deda Tramp zna istoriju. Znamo i mi. Ponudi će naciljanim robovima  mnogo dobrog viskija i lepotice iz Holivuda ali ne vredi,  Srbi piju rakiju ,  Rusi votku a Iranci uopšte ne piju. Ne treba nam  Trampovo piće , mnogo je skupo. Plati nam piće pa nas jebe za dva !
Živi bili pa videli šta će Tramp i novi Trampisti  uraditi kad se smiri rat za Iran (ako se smiri) pa «udari da smiri» Ukrainu pa krene na Kubu, pa  opet preko  Balkana udari  na Palestinu da definitivno očisti  pašnjak za Natenjahua,a onda  na južnu Ameriku... A šta će biti sa Azijom, pre svega sa Kinom? 

Za Kinu mu treba mnogo više crnaca , poljaka  i ukrainskih fašista .Naoštrene  pretnje i crne prognoze Donalda Trampa nisu više  tvrdo oružje i sve je više slobodnih država koje se ne boje ,ko nekada,  tupog jezika predsednika Amerike.

Slušao pametnije, čitao, beležio i dopisivao, pa napisao 
Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU