Najbolje su prošli statisti iz Požarevca predviđeni da u filmu izigravaju četnike. Oni su šest meseci puštali brade i za svaki dan puštanja brade dobijali dnevnicu. Tako da se u to vreme socijalizma veoma isplatilo biti četnik, oni su dobijali veće dnevnice čak i od partizana.
Draža Petrović: Dan kad je Pabla Pikasa menjala Vesna Zmijanac
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Jugoslovenski film sa najskupljom produkcijom i najvećim brojem statista svih vremena bila je „Bitka na Neretvi“, snimljena pre 57 godina u čast legendarnog partizanskog boja pod komandom druga Tita. Statista je bilo više od 10.000 i svi statisti su dobijali dnevnice, sem vojnika Jugoslovenske narodne armije, njima je to bio deo vojnog roka.
Statista je na snimanju bilo u tolikom broju da su nervirali i holivudske mega zvezda.
Orson Vels je u ulozi četničkog senatora umalo prebio jednog statistu kada je 12 puta morao iznova da glumi svoju pogibiju jer je taj statista uporno gledao u kameru iako su mu govorili da se ponaša opušteno i gleda dijagonalno od Orsona.
Entoni Doson, druga holivudska zvezda u tom filmu, igrao je šah, u pauzama snimanja, u lokalnoj bosanskoj kafani, a statisti su mislili da je nešto ljut jer je stalno pominjao nekakve tenkove i mačeve.
- Kakve tenkove i mačeve? – zabrinuli su se organizatori.
- Pa kad mu kelner donese kafu stalno govori: „Tenk ju mač!“ – objasnili su lokalci.
Produkcija je bila toliko glamurozna da je plakat za „Bitku na Neretvi“ nacrtao lično Pablo Pikaso, i to besplatno, tražio je zauzvrat samo da mu pošalju 12 boca najboljih jugoslovenskih vina.
Mislilo se da se takav spektakl nikada neće ponoviti, posebno što je savremeno čovečanstvo odavno batalilo fizičko angažovanje tolikog broja statista, jer danas se kompjuterskom animacijom može „nacrtati“ koliko god hoćeš statista kojima ne treba ni dnevnica, niti bilo šta drugo.
Ti kompjuterski statisti ne mogu da iznerviraju ni Orsona Velsa, niti im je sumnjivo što ser Entoni Doson stalno priča o nekim tenkovima i mačevima, oni su jeftini i zahtevaju samo nekoliko digitalnih dizajnera i malo veštačke inteligencije.
Došlo je, dakle, crno doba za statiste, niko više ne snima spektakle sa živim statistima, pa su profesionalni statisti umalo okačili statiranje o klin i setno se sećali „Bitke na Neretvi“, da im pre neki dan na mobilne telefone nije stgla poruka da 21. marta ima jedno snimanje koje će da bude masovnije čak i od „Bitke na Neretvi“. Plus, prenosiće se direktno na otprilike 120 televizija o čemu je Veljko Bulajić, režiser originalne „Bitke na Neretvi“, mogao samo da sanja.
- Predviđeno je da skup traje dva sata, plaća se dnevnica od 3.000 dinara odmah po završetku, za prijavu pošaljite ime i prezime, okupljanje je u 12.45 kod Sava centra – pisalo je u poruci koja je stigla mnogobrojnim statistima.
Bio je to znak da statiranje ne spada u zanate koje izumiru i da se zahvaljujući majstorima režiranih skupova, polako vraća dostojanstvo statistima koji su dugo čekali da režirane filmove zamene režiranim spontanim skupovima. Jer na te skupove više niko neće da ide za DŽ, pa su statisti naglo procvetali kao zanimanje i to u vreme sveopšte digitalizacije.
Za razliku od režirane „Bitke na Neretvi“, na režiranom skupu nije bilo nekakvih svetskih zvezda holivudskiog kalibra, umesto Orsona Velsa pevao je Ljuba Aličić, a opravdano odsutnog Pabla Pikasa menjala je Vesna Zmijanac.
Za razliku od „Bitke na Neretvi“, ovaj spektakl nije bio nominovan za Oskara, ali su dobili mnogo veću počast – okupljenim statistima sa stejdža se obratio Oskar lično.
Oskar, primetili su statisti, uopšte ne liči na onog zlatnog iz Američke filmske akademije, koji drži mač okrenut ka dole i stoji na rolni filmske trake. On je, primetili su statisti, živ čovek i oblizuje se dok drži govor koji je bio toliko zapaljiv, da im uopšte nisu trebali pirotehničari, koji su inače bili masovno angažovani tokom snimanja „Neretve“.
Kada su statisti stigli do Sava centra, na zborno mesto, tamo su videli da ima statista koji dobijaju i veće dnevnice od tri soma dinara – kao što su u vreme „Bitke na Neretvi“ oni iz Požarevca šest meseci bili plaćeni da puštaju brade, tako su i ovde bili neki povlašćeniji kojima je nuđeno i po 4.500 dinara, jer je njihov zadatak bio kompleksniji.
Oni nisu morali da puštaju brade, predviđeno je bilo da puštaju krike tokom dva sata skupa, tako da izgledaju kao navijači. Neki su se ipak ponudili da ako treba puštaju i brade, ali im je rečeno da je dovoljna simbolika to što je glavni govornik bivši pomoćnik opunomoćenog četničkog vojvode, a taj četnički vojvoda je inače živi dokaz da su četnici bili ćosavi.
A ne kao oni Bulajićevi četnici na Neretvi koji su imali bradetine do pupka.
-Četnici su, upamtite, bili ćosavi! – objasnili su organizatori onima koji su se raspitivali - da li, kao onomad u „Neretvi“, mogu da puštaju brade za daleko bolju dnevnicu.
Taj Skup Neverovatnih Statista na Novom Beogradu bio je specifičan i po tome što su grupe statista bile plaćene da ne uđu u halu gde se održavalo snimanje, već su ih plaćali da ostanu ispred hale i da glasno kukaju kako ne mogu da uđu jer nema više mesta, iako je golim okom bilo vidljivo da ima mesta kolko oćeš.
-Unutra nema mesta ni igla da padne - kukali su statisti ispred hale, ali pošto se na tom skupu moglo naći svašta, od igle do lokomotive, ispostavilo se da igla možda i ne može da padne, ali lokomotiva bi mogla da padne.
Onda je MUP saopštio da je Veljko Bulajić prop‘o, jerbo je ovdašnji Veljko Bulaznić, savremena verzija Veljka Bulajića, onaj čovek koji se oblizuje tokom zapaljivog govora u kom je uglavno bulaznio, uspeo da okupi čak 70.000 statista.
-U samoj areni biilo je prisutno 32.000 statista, dok je u neposrednoj blizini bilo još oko 38.000 statista, kao i oko 2.000 statista motociklista - saopštio je MUP kako je u samo jednom danu, 57 godina posle „Bitke na Neretvi“, oboren prastari jugoslovenski rekord u statiranju za celih 60.000 statista više.
Ko tog dana nije uzeo dnevnicu ispao je totalna dalabu, a tim povodom oglasila se samo Ana Brnabić, koja je priznala da je ona jedina ispala baš takva, jerbo je na snimanje povela pet ljudi koju nisu uzeli ni dinar.
Što bi rekli statisti: ni kod babe nema džabe, al‘ kod Brnabe ima džabe, jer dok je ona našla onog tipa koji deli dnevnice, svi su već razbežali po okolnim kafanama u kojima je posle snimanja sedelo 32.000 statista i trošilo dnevnice, dok je 38.000 statista ostalo ispred kafana jerbo nije bilo mesta.
Pa je Ana Brnabić umesto da bude statista ispala statistička greška.
Glas javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
