A Goran mi kaže: „Nisu svi isti, sve gnjide su iste.“
Tako je reditelj Milutin Petrović pre sedam godina u intervjuu Novom magazinu opisivao razgovor sa svojim profesorom Goranom Markovićem, a onda je ovih dana Milutin Petrović u nekom kafiću prišao svom profesoru i rekao mu: „J... se“.
Cela priča počinje bizarno, na sastanku komisije za dodelu Sretenjskog ordena drugog stepena, a ta komisija uvek ima muku kako da objasni odlikovanima zašto nisu dobili Sretenjski orden prvog stepena. Zapravo, niko nema pojma kakva je razlika između Sretenjskog ordena prvog, drugog i trećeg stepena i koji su kriterijumi.
Kao i sve gnjide, i svi ordeni su isti, a u državi Srbiji služe da se popuni protokol predsednika Republike o Danu državnosti, kada medvedi izlaze iz svojih jazbina. I ako se medved vrati u svoju jazbinu, zima će još potrati, veruje se u narodu, a kad istog dana vidite ko je sve izašao da primi sretnjski orden, postane vam jasno da srpskom nadrealizmu nema kraja.
Sela, dakle, komisija za ordenje da zaseda i odmah odlučila da Sretenjskim ordenom drugog stepena odlikuje Porodilište u Pasjanu i Dom učenika srednjih škola u Nišu, a onda se neki član komisije dosetio da treba okačiti orden i Milutinu Petroviću, čije je stvaralaštvo, kako su ocenili u komisiji, u rangu sa Porodilištem u Pasjanu i Domom učenika srednjih škola u Nišu.
Svaka čast pasjanskom porodilištu i domu niških srednjoškolaca, ali, gospodo, ja neću primiti taj orden dok lemate ljude po ulicama, j...e se – očekivalo se da kaže Milutin Petrović, plemenit i dobar čovek, jer je sve još gore kada čujete da orden ima da vam uruči predsednik Republike Srbije, kome, što se kaže, normalni, dobri i plemeniti ljudi orah iz ruke ne bi uzeli u ovom trenutku, a kamoli Sretenjski orden, i to drugog stepena. Da je u pitanju Sretenjski orden prvog stepena, pa ajd’ i da se razmisli...
Milutin Petrović je tako sa svojim ordenom iznenada završio na naprednjačkom buvljaku – i svi su, naravno, postavili čuveno pitanje: „Šta mu bi? Delovao je kao kul tip? Koja ga je muka naterala?“
Goran Paskaljević je davno snimio film „Poseban tretman“ prema tekstu Duška Kovačevića „Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću?“, čija priča prati doktora Ilića koji sprovodi kontroverzne metode lečenja alkoholičara, insistirajući na fizičkoj aktivnosti i „posebnom tretmanu“, tematizujući tanku granicu između lečenja i ponižavanja. I otkriva se da je doktor zapravo jedna despotska ličnost.
Neki novi film pod naslovom „Šta je to u ljudskom biću što ga vodi ka Vučiću?“ bio bi psihološka drama sa elementima tragikomedije, gde grupa normalnih, plemenitih i dobrih ljudi odjednom postaje ono što nije. I to svojom voljom.
Od Ivana Tasovca, preko Goce Čomić, do Milutina Petrovića – svi ti ljudi su smatrani za apsolutne „careve“ dok ih jednog dana neka (ne)poznata sila nije uvukla u nešto čemu oni ni na koji način ne pripadaju. I tu je u pitanju tanka linija između lečenja i ponižavanja – gde jedna despotska ličnost sa skoro bolesnom strašću u svoj brlog uvlači dobre i plemenite ljude samo da bi pokazala da i najbolji i najplemenitiji ne mogu da mu odole. Dobiće neko ministarsko mesto, neki orden drugog i trećeg stepena, pare za novi film i aplauz opskurnih zvanica na državnoj ceremoniji, ali će na kraju ostati upamćeni samo po tome, dok će svi zaboraviti onu njihovu dobru i plemenitu fazu.
Mašina za mlevenje dobrih i plemenitih ljudi radi punom parom. Očekivano je da u taj brlog upadnu raznorazne Karleuše, Bokani i slični, ali šta će u tom brlogu genijalni Nikola Pejaković ili plemeniti Milutin? Koja vas muka na to može naterati?
To bi verovatno morali njih da pitate, reći će vam svako, ali čak i kad ih pitate, dobijete odgovor: „Ma od..bite, bre!“ Kakav je dobila novinarka koja je ovih dana poslala poruku novopečenom nosiocu Sretenjskog ordena drugog stepena.
Glas javnosti/N01S
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti
