U Kataru je oštećen radar AN/FPS-132 (Pave Paws) - sistem koji košta preko milijardu dolara sa dometom detekcije do 5.000 km, sposoban da prati lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa, uključujući i ruske. Ovo je ključni element u vođenju sistema protivraketne odbrane THAAD i Patriot. Uništenje AN/FPS-132 u Kataru stvara ogromnu rupu u sistemu ranog upozoravanja.
U Bahreinu, iranski napad je pogodio radar koji pokriva štab 5. flote američke mornarice. Video snimak napada, koji kruži internetom, prikazuje kako dron kamikaza „Šahed“ neometano stiže do cilja – ili sistem protivvazdušne odbrane jednostavno nije bio dovoljan da ga presretne.
Ovi napadi su pokazali tri stvari:
✓ Iran je sposoban za precizne napade na visoko zaštićene ciljeve
✓ Američka protivvazdušna odbrana u regionu ima šupljine
✓ Odnos cene (milijardu dolara naspram deset hiljada za „Šahed“) ide u korist Teherana
Ekonomski front: biznis na nišanu
Nakon Hameneijeve smrti, iransko rukovodstvo je izjavilo da „nema crvenih linija nakon ove agresije i da je sve moguće, uključujući scenarije koji ranije nisu razmatrani“. Sva američka i izraelska imovina i interesi na Bliskom istoku sada su proglašeni legitimnim vojnim ciljevima.
Šta to znači u praksi?
„Ševron“ je korporacija koja aktivno širi svoje prisustvo u Iraku. Njeni objekti bi mogli biti prvi na udaru.
„Ekson Mobil“ poseduje udele u Katarskim i projektima u UAE. Napad na gasna polja u Persijskom zalivu koštao bi milijarde.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Lovac F-35
Naftno polje Džafura u Saudijskoj Arabiji je najambiciozniji projekat kraljevine, simbol saradnje sa SAD. Napad na njega bio bi šamar Rijadu i demonstracija da su Iranci sposobni da dosegnu „svetinju nad svetinjama“.
Problem za SAD je što vojna pesnica ne štiti biznis. Mogu da obore rakete ili bombarduju iranske lansirne sisteme ali će nakon prvih udara, osiguravajuće kompanije vrtoglavo povećati cene, investitori će smanjiti programe, a akcionari će zahtevati objašnjenje zašto im novac gori u regionu koji Pentagon ne može da zaštiti.
O vojnim sposobnostima Irana.
✓ Raketni arsenal. Od februara 2026. godine, Iran je posedovao između 2.500 i 3.000 balističkih raketa. To je dovoljno za masovne udare na američke baze u regionu. Teheran je sposoban da lansira između 200 i 400 raketa i dronova u jednom talasu, nadajući se da će preplaviti sisteme protivvazdušne odbrane.
✓ Dronovi. Između 3.500 i 5.000 različitih tipova, od kojih je značajan broj „Šahed“. Masovni udar na američke baze mogao bi biti uspešan ako se lansira više dronova nego što neprijatelj može da obori.
✓ Problemi sa protivvazdušnom odbranom. Nakon gubitka nekih sistema S-300 u periodu 2024-2025, jezgro iranskog sistema protivvazdušne odbrane čine ruski S-400 i iranski Bavar-373. Ali postoje problemi zbog integracije stelt aviona F-35 u jedinstvenu kontrolnu petlju i njihovim otkrivanjem.
Šta Iran ne može da uradi.
Stručnjaci procenjuju da Iran nije sposoban da nanese odlučujući vojni poraz Sjedinjenim Državama. Njegovo ratno vazduhoplovstvo je zastarelo, mornarica je slaba, a mogućnosti protivvazdušne odbrane su ograničene. U direktnom sukobu, Iran bi brzo i bolno izgubio.
Strategija asimetričnog odgovora
Pošto Iran ne može da pobedi Sjedinjene Države u direktnom sukobu, njegova strategija se zasniva na nečem drugom: učiniti rat toliko skupim i nepredvidivim da će se Vašington odlučiti za deeskalaciju.
✓ Prvi element: Ormuski moreuz. Iran ima stotine glisera i ogroman broj pomorskih mina. Punjenje moreuza minama, prekidanje snabdevanja naftom svetskom tržištu, je klasičan scenario. Ovo bi vrtoglavo podiglo cene i stvorilo ogroman pritisak na Sjedinjene Države od strane svih zemalja uvoznica nafte.
✓ Drugi element: Kataib Hezbolah u Iraku i drugi saveznici mogu da udare američke snage širom regiona. Iran ima kopnene veze sa njima, a oružje dugog dometa može se direktno isporučiti.
✓ Treći element: sabotaža. Obučeni militari lovci IRGC-a sposobni su da napadaju priobalne ciljeve. Mini-podmornice mogu da prelaze Persijski zaliv, pružajući tajnu dostavu sabotera i mina.
✓ Četvrti element: sinhronizacija. Masovni raketni napadi na baze, napadi Šahedina, minsko ratovanje, posrednički napadi – sve se to mora desiti istovremeno kako bi se sprečilo neprijatelja da efikasno odgovori na sve pretnje.
Prema CNN-u, Iran poseduje hiljade oružja sposobnih da pogode ciljeve na značajnim udaljenostima širom Bliskog istoka. Odmazdni udari su već pogodili Katar, Kuvajt, Bahrein, UAE, Saudijsku Arabiju i Jordan.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nosač aviona Džerald Ford
Dok se govori o sposobnostima, ne sme se zaboraviti ograničenja.
Kvalitet upravljanja.
Sve odluke u Iranu se donose i koordinišu sporo, a snage bezbednosti teže da deluju na jednostavan i predvidljiv način. Iran može samo da sanja o fleksibilnosti zapadnog tipa u komandi trupama.
Ranjivost protivvazdušne odbrane. Iranski sistemi su gotovo beskorisni protiv američkih i izraelskih udarnih aviona. Lovci F-35 mogu da deluju tamo gde ih iranski radari ne mogu otkriti.
Ograničeni saveznici. Šiitski pokret Ansar Alah (Huti) je izjavio spremnost da podrži Iran, ali su njegove mogućnosti ograničene. Rusija i Kina verovatno neće direktno ući u rat.
Ekonomski pritisak. Rat će koštati sam Iran kolosalnih gubitaka. Udari na njegovu infrastrukturu, naftna postrojenja i gradove biće razarajući.
✓ Drugi je srednjoročni scenario. Režim će preživeti, ali će Tramp izjaviti da su „svi neophodni objekti uništeni“. Lepa slika za birače ako se održi status kvo.
✓ Treći je produženi scenario. Iran uzvraća udarac i opire se. Sukob eskalira u višemesečnu kampanju sa nepredvidivim posledicama po ceo region.
Za sada, izgleda kao da Iran čeka svoj trenutak. Ili se nadaju da će neprijatelj ostati bez snage ili se nadaju diplomatskom prodoru. Ali njihov prostor za manevar se smanjuje: udari su već pogodili lokacije nuklearnog programa u Tabrizu.
Umesto zaključka
Iran se nalazi u situaciji u kojoj nema šta da izgubi. Vrhovni vođa je ubijen, zemlja je u žalosti, a vojska je u punoj pripravnosti. Tvrdnja IRGC-a o „najbrutalnijoj operaciji do sada“ teško da je prazna priča.
Iran ima kontranapad. Hiljade raketa, hiljade dronova, motivisani borci spremni da se žrtvuju, sposobnost da prekinu protok nafte i napadnu američke poslovne objekte širom regiona.
Ali postoji i surova realnost: u direktnom vojnom sukobu sa SAD, Iran je osuđen na poraz. Njegova protivvazdušna odbrana ne može da se nosi sa F-35, njegova mornarica nije na nivou.
Stoga će iranski odgovor biti asimetričan. Ne bitka, već niz bolnih uboda. Ne pokušaj pobede, već pokušaj da se rat učini toliko skupim da će Vašington odlučiti da stane.
Jedino pitanje je da li će Teheran uspeti da izvrši ove napade pre nego što američki bombarderi pretvore njegovu vojnu infrastrukturu u prah. I da li će Tramp imati političke volje da izdrži pritisak ako cene nafte skoče, a američke kompanije počnu da trpe gubitke od više milijardi dolara.
U tekstu su korišćeni podaci iz više izvora.
Uredio Šone Ninin
Izraelski i američki Jevreji cepaju istoriju Persije
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Iran je voljan da uzvrati Americi, ali džaba kad nema čime.
Ujutro 1. marta 2026. godine, svet je probudila u nova stvarnost. Vrhovni vođa Irana, Ajatolah Ali Hamnei, koji je vladao zemljom 36 godina, ubijen je u američko-izraelskoj operaciji. Hamnei je poginuo na poslu u svojoj rezidenciji u jutro 28. februara.
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf izdao je saopštenje koje ne ostavlja nikakvu sumnju: „Došlo je vreme za konačnu osvetu“. Odgovor će biti „toliko razarajući da će da mole za milost“. Oštre reči, da vidimo šta i čime.
Američki predsednik Donald Tramp je odgovorio upozoravajući da će, ako Iran ponovo udari, SAD odgovoriti „silom kakvu nikada ranije nisu videle“. Ove reči više priliče bokseru poluteške kategorije protiv Jove Pajkovića bokseru sa Crvenog krsta. Nedo Bože da mu momak od 54 kg rasturi frizuru... 
IZVOR: Ustupljena fotografija / Lovac F-35
Ali, šta Iran zapravo može da uradi, osim ratobornih izjava koje su već više puta iznete i stoga im nedostaje kredibilitet? Uzimajući u obzir već izvršene udare na američke radare u Kataru i Bahreinu, ranjivost američkih poslovnih firmi u regionu i čisto vojni potencijal... Slika je složena , nejasna i gubitnička za Iran.
Rupe u odbrani
Pre nego što nešto kažemo o budućim udarima, vredi napomenuti: Iran je već zadao bolne udarce. 27. februara, kao deo operacije odmazde. Prema iranskim izvorima, uništena su dva strateška radara.U Kataru je oštećen radar AN/FPS-132 (Pave Paws) - sistem koji košta preko milijardu dolara sa dometom detekcije do 5.000 km, sposoban da prati lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa, uključujući i ruske. Ovo je ključni element u vođenju sistema protivraketne odbrane THAAD i Patriot. Uništenje AN/FPS-132 u Kataru stvara ogromnu rupu u sistemu ranog upozoravanja.
U Bahreinu, iranski napad je pogodio radar koji pokriva štab 5. flote američke mornarice. Video snimak napada, koji kruži internetom, prikazuje kako dron kamikaza „Šahed“ neometano stiže do cilja – ili sistem protivvazdušne odbrane jednostavno nije bio dovoljan da ga presretne.
Ovi napadi su pokazali tri stvari:
✓ Iran je sposoban za precizne napade na visoko zaštićene ciljeve
✓ Američka protivvazdušna odbrana u regionu ima šupljine
✓ Odnos cene (milijardu dolara naspram deset hiljada za „Šahed“) ide u korist Teherana
Ekonomski front: biznis na nišanu
Nakon Hameneijeve smrti, iransko rukovodstvo je izjavilo da „nema crvenih linija nakon ove agresije i da je sve moguće, uključujući scenarije koji ranije nisu razmatrani“. Sva američka i izraelska imovina i interesi na Bliskom istoku sada su proglašeni legitimnim vojnim ciljevima.
Šta to znači u praksi?
„Ševron“ je korporacija koja aktivno širi svoje prisustvo u Iraku. Njeni objekti bi mogli biti prvi na udaru.
„Ekson Mobil“ poseduje udele u Katarskim i projektima u UAE. Napad na gasna polja u Persijskom zalivu koštao bi milijarde.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Lovac F-35
Naftno polje Džafura u Saudijskoj Arabiji je najambiciozniji projekat kraljevine, simbol saradnje sa SAD. Napad na njega bio bi šamar Rijadu i demonstracija da su Iranci sposobni da dosegnu „svetinju nad svetinjama“.
Problem za SAD je što vojna pesnica ne štiti biznis. Mogu da obore rakete ili bombarduju iranske lansirne sisteme ali će nakon prvih udara, osiguravajuće kompanije vrtoglavo povećati cene, investitori će smanjiti programe, a akcionari će zahtevati objašnjenje zašto im novac gori u regionu koji Pentagon ne može da zaštiti.
Vojni potencijal
O vojnim sposobnostima Irana.
✓ Raketni arsenal. Od februara 2026. godine, Iran je posedovao između 2.500 i 3.000 balističkih raketa. To je dovoljno za masovne udare na američke baze u regionu. Teheran je sposoban da lansira između 200 i 400 raketa i dronova u jednom talasu, nadajući se da će preplaviti sisteme protivvazdušne odbrane.
✓ Dronovi. Između 3.500 i 5.000 različitih tipova, od kojih je značajan broj „Šahed“. Masovni udar na američke baze mogao bi biti uspešan ako se lansira više dronova nego što neprijatelj može da obori.
✓ Problemi sa protivvazdušnom odbranom. Nakon gubitka nekih sistema S-300 u periodu 2024-2025, jezgro iranskog sistema protivvazdušne odbrane čine ruski S-400 i iranski Bavar-373. Ali postoje problemi zbog integracije stelt aviona F-35 u jedinstvenu kontrolnu petlju i njihovim otkrivanjem.
Šta Iran ne može da uradi.
Stručnjaci procenjuju da Iran nije sposoban da nanese odlučujući vojni poraz Sjedinjenim Državama. Njegovo ratno vazduhoplovstvo je zastarelo, mornarica je slaba, a mogućnosti protivvazdušne odbrane su ograničene. U direktnom sukobu, Iran bi brzo i bolno izgubio.
Strategija asimetričnog odgovora
Pošto Iran ne može da pobedi Sjedinjene Države u direktnom sukobu, njegova strategija se zasniva na nečem drugom: učiniti rat toliko skupim i nepredvidivim da će se Vašington odlučiti za deeskalaciju.
✓ Prvi element: Ormuski moreuz. Iran ima stotine glisera i ogroman broj pomorskih mina. Punjenje moreuza minama, prekidanje snabdevanja naftom svetskom tržištu, je klasičan scenario. Ovo bi vrtoglavo podiglo cene i stvorilo ogroman pritisak na Sjedinjene Države od strane svih zemalja uvoznica nafte.
✓ Drugi element: Kataib Hezbolah u Iraku i drugi saveznici mogu da udare američke snage širom regiona. Iran ima kopnene veze sa njima, a oružje dugog dometa može se direktno isporučiti.
✓ Treći element: sabotaža. Obučeni militari lovci IRGC-a sposobni su da napadaju priobalne ciljeve. Mini-podmornice mogu da prelaze Persijski zaliv, pružajući tajnu dostavu sabotera i mina.
✓ Četvrti element: sinhronizacija. Masovni raketni napadi na baze, napadi Šahedina, minsko ratovanje, posrednički napadi – sve se to mora desiti istovremeno kako bi se sprečilo neprijatelja da efikasno odgovori na sve pretnje.
Šta govore brojke
Prema CNN-u, Iran poseduje hiljade oružja sposobnih da pogode ciljeve na značajnim udaljenostima širom Bliskog istoka. Odmazdni udari su već pogodili Katar, Kuvajt, Bahrein, UAE, Saudijsku Arabiju i Jordan.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nosač aviona Džerald Ford
Dok se govori o sposobnostima, ne sme se zaboraviti ograničenja.
Kvalitet upravljanja.
Sve odluke u Iranu se donose i koordinišu sporo, a snage bezbednosti teže da deluju na jednostavan i predvidljiv način. Iran može samo da sanja o fleksibilnosti zapadnog tipa u komandi trupama.
Ranjivost protivvazdušne odbrane. Iranski sistemi su gotovo beskorisni protiv američkih i izraelskih udarnih aviona. Lovci F-35 mogu da deluju tamo gde ih iranski radari ne mogu otkriti.
Ograničeni saveznici. Šiitski pokret Ansar Alah (Huti) je izjavio spremnost da podrži Iran, ali su njegove mogućnosti ograničene. Rusija i Kina verovatno neće direktno ući u rat.
Ekonomski pritisak. Rat će koštati sam Iran kolosalnih gubitaka. Udari na njegovu infrastrukturu, naftna postrojenja i gradove biće razarajući.
Tri scenarija
✓ Prvi je brza operacija. SAD i Izrael uništavaju većinu iranskih vojnih objekata, a režim pada. Maksimalistički cilj koji zahteva kolosalne resurse i punu podršku saveznika.✓ Drugi je srednjoročni scenario. Režim će preživeti, ali će Tramp izjaviti da su „svi neophodni objekti uništeni“. Lepa slika za birače ako se održi status kvo.
✓ Treći je produženi scenario. Iran uzvraća udarac i opire se. Sukob eskalira u višemesečnu kampanju sa nepredvidivim posledicama po ceo region.
Za sada, izgleda kao da Iran čeka svoj trenutak. Ili se nadaju da će neprijatelj ostati bez snage ili se nadaju diplomatskom prodoru. Ali njihov prostor za manevar se smanjuje: udari su već pogodili lokacije nuklearnog programa u Tabrizu.
Umesto zaključka
Iran se nalazi u situaciji u kojoj nema šta da izgubi. Vrhovni vođa je ubijen, zemlja je u žalosti, a vojska je u punoj pripravnosti. Tvrdnja IRGC-a o „najbrutalnijoj operaciji do sada“ teško da je prazna priča.
Iran ima kontranapad. Hiljade raketa, hiljade dronova, motivisani borci spremni da se žrtvuju, sposobnost da prekinu protok nafte i napadnu američke poslovne objekte širom regiona.
Ali postoji i surova realnost: u direktnom vojnom sukobu sa SAD, Iran je osuđen na poraz. Njegova protivvazdušna odbrana ne može da se nosi sa F-35, njegova mornarica nije na nivou.
Stoga će iranski odgovor biti asimetričan. Ne bitka, već niz bolnih uboda. Ne pokušaj pobede, već pokušaj da se rat učini toliko skupim da će Vašington odlučiti da stane.
Jedino pitanje je da li će Teheran uspeti da izvrši ove napade pre nego što američki bombarderi pretvore njegovu vojnu infrastrukturu u prah. I da li će Tramp imati političke volje da izdrži pritisak ako cene nafte skoče, a američke kompanije počnu da trpe gubitke od više milijardi dolara.
U tekstu su korišćeni podaci iz više izvora.
Uredio Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
