O ljudima i psima
Autor: Glas javnosti
Roditelji male dece mogu vam pričati romane o stalnoj borbi da se u parkovima gde se deca igraju suzbije pseći izmet
Svojevremeno smo na časovima istorije u vezi sa početkom industrijske revolucije u Engleskoj učili čuvenu formulaciju o tome kako su ovce pojele ljude. Naime zbog širenja industrije tekstila, neophodno je bilo proširiti sirovinsku bazu vune, što je rađeno tako što su stare zajedničke livade uzapćene, privatizovane i stavljene u funkciju uzgoja ovaca. Običan narod se u skladu sa tim sve više selio u gradove kao radna snaga za tu industriju, ali su na selima ovce zaista isterale ljude.
Čini se da je došlo vreme da za savremenu civilizaciju kažemo da su psi pojeli ljude. Živimo u vremenima kada kućni ljubimci dobijaju sve više prava i mogućnosti u odnosu na ljude koji žive u istim gradovima. Manifestacije ovog pomodarstva koje vodi ka tome da je u Italiji važnije političko pitanje poreza na hranu kućnih ljubimaca nego na opremu za bebe, vidimo na svakom koraku i osećamo, ponekad na krajnje brutalan način. Nedavno sam bio u prestonici crnogorskog i srpskog letnjeg turizma i video da ne samo da se sada na plažu dolazi sa psima koji trče naokolo, skaču po drugim ljudima, mokre im po stvarima itd. nego se i uveče u grad izlazi tako što se kao deo aksesoara nosi mali pas. Roditelji male dece mogu vam pričati romane o stalnoj borbi da se u parkovima gde se deca igraju suzbije pseći izmet. Kod nas u bloku stoji veliki grafit „Kučićari, nosite svoja g… sa sobom.” Psi se masovno ostavljaju sami po stanovima da satima arlauču i uznemiravaju komšiluk.
Deo čitave priče je da je svaki pokušaj da se gazdama skrene pažnja na to da drugi ljudi nisu u obavezi da dele posledice njihove opsesije, rizik da se ozbiljno posvađate, dobijete batine ili čak huškanje psa na vas. Najveći problem je naravno što se u ovakvim državama apsolutno ne zna ko je odgovoran da vas zaštiti i da sprovodi zakone koji postoje. Naime slučaj koji ću vam izložiti pokazuje da neće niko i da svi prebacuju odgovornost na druge, a da obični ljudi stradaju. I on je jedan od primera one čuvene „neće on, ne brinite”, koju redovno čujete dok sklanjate dete i sebe od pitbula koji se šeta naokolo bez korpe i povoca.
Elem, nedavno se jednom mom kolegi u jednom beogradskom naselju desio veliki problem te vrste. U ulazu u kome živi sa majkom, živi porodica koja drži odraslog rotvajlera. Pogađate, ova ekstremno opasna životinja šeta se naokolo bez povoca i korpe, gazde je puštaju da slobodno izlazi niz stepenice ili oko zgrade. Komšije su naravno pokušavale da ih upozore, tražili su da se to zaustavi, ali gazde su to ignorisale. I konačno prošle nedelje dok je sa psom bila maloletna devojčica, on je nasrnuo na majku ovog čoveka, ujeo je za stomak, svega nekoliko santimetara od mesta gde je bruh, što znači da je malo nedostajalo da joj pokida utrobu i creva i time životno ugrozi. Devojčica ga je nekako odvukla, a žena je odvedena na previjanje i ušivanje. Da ne govorimo o strahu koji je preživela i potpunoj paralizi koju doživi kada čuje lajanje svog napadača.
Gazde nisu pokazale nimalo empatije i bez ikakve izmene nastavile su da psa jednako puštaju i vode. Štaviše, još učestalije. Kolega je naravno pozvao sve moguće institucije od kojih očekujemo da brinu o našoj bezbednosti i da zaštite naše živote za početak. Podneo je i krivičnu prijavu.Tu je međutim upao u pravi kafkijanski lavirint u kome apsolutno nijednu stvar ne može da reši. Policija prebacuje sve na komunalnu policiju, oni na veterinarsku inspekciju, ovi pak na običnu policiju. Iako bi ovako veliki psi morali da se vode na povocu i sa korpom, ostaje nepoznato ko i kako to treba da obezbedi. Komunalci kažu da ako ga ne zateknu, tako ne mogu ništa da urade, a slika koju bi neko napravio nije dokazni materijal. Veterinarska inspekcija koja za početak treba da utvrdi da je pas vakcinisan i da nije besan te da nije zarazio gospođu, izaći će tek za mesec dana. U policiji kad je pitao ko će da obezbedi da se pas vodi sa korpom, doživeo je da mu službenica kaže: „Ko ste vi da određujete da pas mora da nosi korpu!?”
Majka ne može sama da izađe iz zgrade, čak ni na previjanje u dom zdravlja od straha da će ponovo biti predmet napada. Štaviše videli su psa par puta puštenog u vreme kad je trebalo da ide na previjanje. Posledica ovakve situacije u kojoj se država povukla jeste da će ljudi početi sami da rešavaju svoje probleme golom silom. Podsećavam vas da maltene svaka dva meseca čujemo o nekom napadu takvih pasa koji vrlo često završe fatalnim ishodom. Početkom ove godine na Avali su tri takva psa koja su slobodno izašla iz dvorišta, na smrt izujedali saradnika TV Mreža Vladana Radosavljevića, a njegova žena je nekako uspela da se izvuče. Očigledno ni to nije pomoglo da se ovde uvede neki red i da se ljudi i deca zaštite i odbrane od pasa i pre svega njihovih bahatih i neodgovornih vlasnika. Dokle?
AUTOR: Miša Đurković
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
