Prema podacima koje je izneo u objavi na društvenoj mreži Iks naveo, na kraju drugog kvartala 2020. zaduženost po glavi stanovnika u Crnoj Gori iznosila je 2.236 evra, dok je neto dug stanovništva bio 148,6 miliona evra. U avgustu iste godine je, kaže,dug građana bankama bio oko 1,393 milijarde evra.
Lider PZP navodi da je do kraja 2025. godine taj dug dostigao 2,43 milijarde evra, uz oko 170.000 zaduženih građana.
To, kako pokazuje njegova računica, znači da je za pet godina ukupan dug stanovništva povećan za oko 75 odsto, odnosno da se „svaki stanovnik Crne Gore dodatno zadužio za više od 1.100 evra”.
U strukturi duga, kako je naveo lider Pokreta za promene, najveće učešće imaju potrošački krediti, sa 46 odsto. Za njima slede stambeni krediti sa 34 odsto, dok refinansirajući i hipotekarni krediti učestvuju sa po 7,5 odsto.
Ukazao je na rast iznosa koji građani plaćaju bankama po osnovu kamata, a kako je rekao građani su 2020. godine godišnje plaćali između 110 i 125 miliona evra kamata, dok bi u 2025. taj iznos mogao dostići oko 165 do 170 miliona evra.
Lider PZP je zaključio da, iako su prosečne kamatne stope u međuvremenu snižene, ukupan rast zaduženosti doveo je do toga da građani u apsolutnom iznosu plaćaju više kamata bankama nego ranije.
„Kamate su niže, ali je dug toliko porastao da građani ukupno plaćaju više”, poručio je Medojević, ocenjujući da je to jedna od posledica ekonomske politike koja je, kako tvrdi, podstakla potrošnju i kreditno zaduživanje, umesto proizvodnje i održivog razvoja.
Glas javnosti/P02S
Medojević: Građani Crne Gore duguju bankama skoro 2,5 milijarde evra
Okruženje
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Model ekonomske politike zasnovan pre svega na potrošnji, a ne na rastu proizvodnje, kaže on.
Ekonomski programi Evropa sad 1 i Evropa sad 2 u Crnoj Gori doveli do snažnog rasta potrošnje i zaduživanja stanovništva, rekao je predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i naveo da građani, umesto da proizvode, sve više troše i zadužuju se kod banaka.
On je ukazao da je u proteklih pet godina došlo do značajnog povećanja ukupnog duga građana prema bankama, što, kako je rekao, pokazuje da je model ekonomske politike zasnovan pre svega na potrošnji, a ne na rastu proizvodnje.
Prema podacima koje je izneo u objavi na društvenoj mreži Iks naveo, na kraju drugog kvartala 2020. zaduženost po glavi stanovnika u Crnoj Gori iznosila je 2.236 evra, dok je neto dug stanovništva bio 148,6 miliona evra. U avgustu iste godine je, kaže,dug građana bankama bio oko 1,393 milijarde evra.
Lider PZP navodi da je do kraja 2025. godine taj dug dostigao 2,43 milijarde evra, uz oko 170.000 zaduženih građana.
To, kako pokazuje njegova računica, znači da je za pet godina ukupan dug stanovništva povećan za oko 75 odsto, odnosno da se „svaki stanovnik Crne Gore dodatno zadužio za više od 1.100 evra”.
U strukturi duga, kako je naveo lider Pokreta za promene, najveće učešće imaju potrošački krediti, sa 46 odsto. Za njima slede stambeni krediti sa 34 odsto, dok refinansirajući i hipotekarni krediti učestvuju sa po 7,5 odsto.
Ukazao je na rast iznosa koji građani plaćaju bankama po osnovu kamata, a kako je rekao građani su 2020. godine godišnje plaćali između 110 i 125 miliona evra kamata, dok bi u 2025. taj iznos mogao dostići oko 165 do 170 miliona evra.
Lider PZP je zaključio da, iako su prosečne kamatne stope u međuvremenu snižene, ukupan rast zaduženosti doveo je do toga da građani u apsolutnom iznosu plaćaju više kamata bankama nego ranije.
„Kamate su niže, ali je dug toliko porastao da građani ukupno plaćaju više”, poručio je Medojević, ocenjujući da je to jedna od posledica ekonomske politike koja je, kako tvrdi, podstakla potrošnju i kreditno zaduživanje, umesto proizvodnje i održivog razvoja.
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
