Brojne delegacije, ne samo Srba, sa Kosmeta dolazile su tada u Beograd, s vapajima da im se pomogne, a hiljade iseljenika sa Kosova i Metohije, pod pritiskom ekstremista albanske većine, preplavile su prethodnih godina unutrašnjost Srbije.
Na tom talasu opšteg nezadovoljstva na čelno mesto partijske organizacije u Srbiji izbio je Slobodan Milošević koji je obećavao zaokret i efikasno rešavanje mučne situacije na Kosovu.
Maja 1989. postaje predsednik Predsedništva SR Srbije. Na prvim direktnim izborima, decembra 1990. ogromnom većinom glasova izabran je za predsednika Srbije. Ponovo je izabran za predsednika Srbije na prevremenim izborima, decembra 1992
Osnivač je i predsednik, do smrti, Socijalističke partije Srbije, obrazovane spajanjem dotadašnjeg Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda.
Njegovim uspehom smatra se, takođe, mirovni sporazum za BiH, kada je bio jedan od ključnih aktera. Predvodio je delegaciju SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, SAD, novembra 1995. godine. Sporazum je konačno potpisan u Parizu, decembra, čime je uspostavljen mir u BiH.
Bio je žrtva, gotovo sve vreme devedesetih, strahovite negativne propagande zapadnih medija.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, u jeku agresije NATO na Srbiju odnosno SRJ, optužnicu protiv Miloševića. Uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a izručen 28. juna iste godine posle čega je usledilo suđenje.
Izdajnici su ga izručili na Vidovdan 2001. godine, a ubijen je u Hagu 2006.
Glas javnosti/T02S
Dve decenije od smrti Slobodana Miloševića!
Politika
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Slobodan Milošević, centralna ličnost srpske politike poslednje decenije 20. veka, dugogodišnji predsednik Srbije i potom Savezne Republike Jugoslavije, umro je pre 20 godina, 11. marta 2006. u pritvorskoj jedinici Tribunala za bivšu Jugoslaviju u Ševeningenu, u Hagu.
U sam vrh političkog života u Srbiji dospeo je maja 1986. kada je izbio na čelnu poziciju partije, Saveza komunista, u svojstvu predsednika Predsedništva Centralnog komiteta partije, da bi neprikosnovena prva ličnost Srbije postao posle Osme sednice CK SK Srbije 23/24. septembra naredne 1987. godine.
Prethodno, posle posete Kosovu aprila te godine, kada je nastojao da pomogne smirivanju prilika na Kosovu i Metohiji, zapaženo je njegovo obraćanje u Kosovu Polju.
Bilo je to vreme širokog nezadovoljstva u Srbiji zbog tragične pozicije sunarodnika na Kosovu koji su decenijama bili izloženi raznim vidovima pritisaka pa i terora od strane kako ekstremista među kosmetskim Albancima, tako, neretko, i od strane tamošnje administracije.
Brojne delegacije, ne samo Srba, sa Kosmeta dolazile su tada u Beograd, s vapajima da im se pomogne, a hiljade iseljenika sa Kosova i Metohije, pod pritiskom ekstremista albanske većine, preplavile su prethodnih godina unutrašnjost Srbije.
Na tom talasu opšteg nezadovoljstva na čelno mesto partijske organizacije u Srbiji izbio je Slobodan Milošević koji je obećavao zaokret i efikasno rešavanje mučne situacije na Kosovu.
Maja 1989. postaje predsednik Predsedništva SR Srbije. Na prvim direktnim izborima, decembra 1990. ogromnom većinom glasova izabran je za predsednika Srbije. Ponovo je izabran za predsednika Srbije na prevremenim izborima, decembra 1992
Osnivač je i predsednik, do smrti, Socijalističke partije Srbije, obrazovane spajanjem dotadašnjeg Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda.
Njegovim uspehom smatra se, takođe, mirovni sporazum za BiH, kada je bio jedan od ključnih aktera. Predvodio je delegaciju SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, SAD, novembra 1995. godine. Sporazum je konačno potpisan u Parizu, decembra, čime je uspostavljen mir u BiH.
Bio je žrtva, gotovo sve vreme devedesetih, strahovite negativne propagande zapadnih medija.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, u jeku agresije NATO na Srbiju odnosno SRJ, optužnicu protiv Miloševića. Uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a izručen 28. juna iste godine posle čega je usledilo suđenje.
Izdajnici su ga izručili na Vidovdan 2001. godine, a ubijen je u Hagu 2006.
Glas javnosti/T02S
SKINI APLIKACIJU
