EKSKLUZIVNI INTERVJU ZA GLAS JAVNOSTI:AMBASADOR ISLAMSKE REPUBLIKE IRAN, NJEGOVA EKSELENCIJA, MOHAMED SADEK FAZLI

„Nema pregovora“, jasno je istakao iranski ambasador.

SVOJIM ŽIVOTIMA BRANIĆEMO NAŠU ZEMLJU

Vaša Ekselencijo, zahvaljujemo se na vremenu koje izdvajate za razgovor,
naročito jer ovaj razgovor dolazi u veoma zahtevnom istorijskom trenutku za
Vaš narod i bitne međunarodne odnose.
-Hvala vama što ste omogućili da se, još jednom, obratim javnosti. Dozvolite da navedem jednu činjenicu; iako su veoma velike i ozbiljne pretnje upućene našoj zemlji, ne bih se složio da su to za nas egzistencijalni problemi. Iran je zemlja i višemilenijumska civilizacija – to je bila, jeste i biće. Neki misle da, takvoj zemlji i narodu sa tako dugom istorijom, mogu naneti štetu, ugroziti je i napadati na ovakav način. Iako je naneto malo štete, Iran je dovoljno čvrsta i stamena zemlja da ostane takva kao što je bila, jeste i kao što će biti. I veoma autoritativno, moćno i silovito će
uništiti pretnje.

Svesni smo važnosti i bogatstva Vaše civilizacije, te zaista verujem da ćemo
uskoro imati prilike da napravimo još jedan razgovor upravo na tu temu.

-Sa zadovoljstvom.

S obzirom na to da je američki predsednik Donald Tramp tvrdio da je nuklearni
program Irana uništen još u junu prošle godine, šta je, onda, stvarni cilj ove
američke agesije?

-Vi ste naveli jedan lep izraz, da „tvrdi“ – ova reč znači da su Amerikanci lagali. Kada je Iran napadnut 28. februara, obrazložili su time da postoji hitna i opasna pretnja kojoj žele da se suprotstave. I istu takvu izjavu o hitnoj i opasnoj pretnji dali su u junu 2025. godine, te su izvršili agresiju na Iran. U prvom komentaru na takvu izjavu, moramo reći da je to dokaz da je Tramp lagao u junu 2025. godine. Ako neko jednom laže, apsoutno nije nužno da ovaj put govori istinu. Trenutna tvrdnja je, takođe, neistinita, nečinjenična i lažna.

Sloboda i nezavisnost su univerzalne vrednosti, to nije i ne treba da bude
pitanje Zapada, ni Istoka. Iran ima sva prava na svoju nezavisnu politiku.
Koliko je upravo to, ono što zapadna civlizacija ne želi da razume?

-Jedan od problema koje su napravili sebi i svetskoj javnosti, jeste neadekvatno razumevanje situacije koja vlada u našem regionu i u čitavom svetu. Šta podrazumevate pod zapadnom civilizacijom? Ako razgovaramo konkretno o SAD, ne znam o kakvoj civilizaciji Amerika može govoriti. Kada je u Iranu, pre više od 2500 godina, usvojena Povelja o ljudskim pravima, da li je Amerika uopšte postojala?! Ne znam koji stepen razumevanja i kakvo znanje oni imaju o onome što se zove civilizacija. Čak i ako govorimo o tome da oni imaju neke civilizacijske vrednosti,
konkretne vrednosti o kojima govorimo su vrednosti koje i danas Zapadni svet uopšte ne poštuje. Ili ne razumeju, ili ne žele da razumeju – narodi, svugde u svetu, žele da budu samostalni i da samostalno donose odluke o svojoj sudbini. Zapadna civilizacija mora da poštuje tu volju naroda. Kada je iranski narod, pre 47 godina, odlučio da donese sopstvenu odluku i da samostalno upravlja svojom zemljom, od tada je predmet najvećeg neprijateljskog ponašanja i neprijateljskog akta upravo od strane ove Zapadne civilizacije. I to nije samo slučaj za naš region, to važi i za
Afriku, Aziju, čak i u Evropi, ta Zapadna civlizacija ne poštuje ni jedan od tih principa za koje tvrdi da se zalaže, Kod Zapadnjaka važi samo jedan princip koji glasi „ili si sa nama, ili si naš neprijatelj“.

Kako objašnjavate toliku nespremnost Evrope da javno iznese kritike protiv
ovog rata? Samo je španski premijer otvoreno osudio Trampovu politiku.

-To je bila greška, možemo reći, većine evropskih zemalja. Zar te iste evropske zemlje nisu objavile da su, posle Drugog svetskog rata, uspostavile međunarodni poredak koji bi trebalo da garantuje mir i stabilnost, a u okviru tog poretka je Savet UN čiji je zadatak očuvanje mira i stabilnosti u celom svetu? Takođe, u Povelji naroda UN, kao i u Povelji Saveta bezbednosti, striktno se navodi da je primena vojne sile, strogo zabranjena, kao što je i agresija, kao nelegalan i neligitiman čin, striktno zabranjena. Zar iste te zemlje Zapada ne tvrde da su one uspostavile novi svetski poredak i međunarodni pravni sistem? U tom celokupnom sistemu zaštite
ljudskih prava, humanitarnom pravu, svim konvencijama i pravilima, striktno je zabranjen čin agresije. Celokupnu međunarodnu situaciju, gledam iz prizme tog međunarodnog prava za koji Evropa i Zapadni svet tvrde da su uspostavili.
Konkretno, mi smo bili u razgovorima, i upravo u toku tih pregovora, oni su izvršili agresiju na našu zemlju. Na žalost, svedočimo tome da nijedna od evropskih zemalja nije osudila tu agresiju. Čak i u tom istom međunarodnom poretku, niko nije reagovao tog prvog dana kada je svima bilo jasno da je reč o činu agresije, iako je dužnost svih da to osude. Po mom mišljenju, to pokazuje dve stvari: prvo, prisustvo dvostrukih standarda, što znači da, kad god im odgovara, koristiće međunarodno pravo kao instrument u realizaciji sopstvenih ciljeva, a kad god im ne odgovara, to
neće poštovati. U okviru tog istog poretka, govorilo se o multilateralizmu – koji multilateralizam imamo danas? Pokret koji vode SAD i koji, na žalost, veliki deo sveta sledi. Druga stvar, to dokazuje da su Evropljani i Zapad napravili grešku u kalkulaciji. Među tim evropskim zemljama, kao što ste i sami naveli, Španija je, od prvog dana, pokušala da pristupi racionalno i logički, a svakim danom vidimo i neke druge države koje uviđaju da su njihovi prvobitni stavovi bili pogrešni. U prvim danima agresije, čak je i kancelar Nemačke zauzeo stavove koji nisu vredni ni
pominjanja, ali, posle nekoliko dana, svedoci smo drugačijih stavova te zemlje, i to konkretno od predsednika Nemačke. Vidim da još neke evropske zemlje pokušavaju da koriguju svoje stavove, shvatajući da nisu bili ispravni.

Da li je Amerika suviše neozbiljno shvatila upozorenje Irana o srazmernim
napadima?

-Mislim da nas nisu ozbiljno shvatili. Danas, kada vodimo ovaj razgovor, dvadeset sedmi je dan od početka agresije na našu zemlju. Mi smo upozorili Amerikance, da će se, ukoliko izaberu rat, suočiti sa veoma jakim, odlučnim i sveobuhvatnim
odgovorom oružanih snaga Irana. Čak smo ih upozorili da postoji mogućnost da se taj sukob proširi na čitav region. Čini se da Amerikanci nsu verovali da ćemo mi odgovoriti, a možda ni drugi nisu verovali u to. Izgleda da se danas borimo protiv naizgled moćne vojne svetske sile i naizgled moćne vojne regionalne sile. Danas smo u situaciji kada je odlučan i jak odgovor naših oružanih snaga, u velikoj meri, poremetio prvobitne kalkulacije i jednačine koje su deo onih pogrešnih kalkulacija SAD-a oko ovakvog scenarija. Svedoci smo da je, pre dve nedelje, jedan od
najznačajnijih funkcionera Bele kuće (Džo Kent – prim.a), podneo ostavku, jer je upozoravao američku administraciju i gospodina Trampa da bi takav rat imao velike rizike i opasnosti, te se može desiti da, u takvom ratu, Amerika bude gubitnik.

Otkako je izabran za novog vrhovnog vođu, Modžtaba Hamnei se nije
pojavljivao u javnosti, što je, naravno, izazvalo različite spekulacije o
njegovom zdravstvenom stanju. Da li možete objasniti stvarne razloge
njegovog odsustva iz javnosti?

-Mislim da svi znaju i da je jasno da novi vrhovni vođa Islamske revolucije, zbog bezbednosnih faktora, ne bi trebalo da se pojavljuje u javnosti. Kada je izabran na funkciju trećeg lidera, vrhovnog vođe Islamske republike Iran, ozbiljno su mu pretili i gospodin Tramp i Izraelci, a ono što sada govore o njegovom zdravstvenom stanju jesu isključivo spekulacije i netačne informacije. Tokom napada bombardovanja, pretrpeo je samo lakše povrede, ali je u potpunosti zdrav i sposoban za rad. U ovom trenutku, izvršava svoje zakonske obaveze koje je preuzeo, uz sve svoje dužnosti i ovlašćenja koja mu zakon Irana daje. Mada, neprijatelji iranskog naroda i Irana
pokušavaju da rasplamsaju te spekulacije i laži kako bi stvarali strah kod iranskog naroda. Vrhovni vođa je tu, prisutan, zdrav i obavlja svoje obaveze, a kada to bude bilo potrebno i celishodno, pojaviće se u javnosti.

Ormuskim moreuzom prolazi 20% globalne trgovine naftom i tečnim gasom, te
je došlo do strahovitog rasta cena ovih energenata. Iran je zapretio potpunim
zatvaranjem Ormuskog moreuza, ukoliko američki predsednik bombarduje
elektrane. Potpuna blokada mogla bi podići cenu nafte do 200 ili, čak, 500
dolara po barelu. Šta mislite, koliko to može uticati na globalni BDP, posebno
na Iran i zemlje Zaliva?

-Situacija oko Ormuskog moreuza apsolutno je neodvojiva od ukupne situacije u
regionu i agresije koja je izvršena na Iran. To nije naš rat, mi se, zapravo, branimo. U
okviru svoje odbrane, iskoristićemo svaki instrument koji predstavlja legalno
sredstvo. Situacija sa Ormuskim moreuzom je u skladu sa tim i potpuno je prirodno i
legalno ne dozvoliti prolazak brodova i plovila kroz moreuz, onih zemalja koje vrše
napad na nas. Zvanično smo objavili da brodovi i plovila koji pripadaju našim neprijateljima, kao i onih zemalja koje njima pomažu ili sarađuju sa njima u agresiji,ne mogu da prolaze kroz moreuz. Ta mera ne znači zatvaranje Ormuskog moreuza, brodovi mogu da prolaze. Neke zemlje, zbog svoje zabrinutosti izazvane bezbednosnom situacijom, ne žele da rizikuju da njihovi brodovi tuda prolaze ili na primer, osiguravajuća društva nisu spremna da osiguraju te brodove, ali mi nismo
zatvorili prolaz. Objavili smo i da prijateljske zemlje, odnosno zemlje koje, na posredan ili neposredan način, ne pomažu agresoru i neprijateljima, mogu prolaziti kroz moreuz – dovoljno je da nas kontaktiraju i mi ćemo koordinirati njihov bezbedan prolazak. Tokom prethodnih dana, neke zemlje su nas kontaktirale i, u koordinaciji sa oružanim snagama, obezbedili smo im bezbedan prolazak kroz moreuz.
Što se tiče posledica takve situacije na ekonomiju, mi nismo odgovorni za to, odgovorni su oni koji su stvorili takvu situaciju. Mi smo ih upozorili, a oni koji razmišljaju o ekonomskoj situaciji i sudbini cene nafte, morali su unapred da razmišljaju o tome. Sami su stvorili takvu situaciju i moraju snositi odgovornost za njen nastanak. Ono što mi činimo je apsolutno legitimno i u skladu sa međunarodnim pravom i većina zemalja to razume. Možda nije loše da skrenem pažnju na jednu
činjenicu: i u prošlosti smo bili predmet agresije iste te zemlje, ali nikada nismo koristili Ormuski moreuz iako je on pod našim suverenitetom. Ovog puta, to smo morali učiniti i oni apsolutno nisu mogli da veruju da će Iran, posle 47 godina, realizovati i primenjivati svoj suverenitet nad moreuzom. Veoma odlučno mogu da kažem da će se situacija oko Ormuskog moreuza, kako sada, tako i nakon agresije, umnogome razlikovati u odnosu na pređašnju situaciju.
A odgovornost za to, snosićesvi oni koji su takvu situaciju stvorili.

Prema izeštajima UN, veliki je broj civilnih žrtava, oko 3,2 miliona ljudi je
raseljeno unutar Irana, bolnice u Teheranu i drugim velikim gradovima su
preopterećene. Da li ovako tešku situaciju možete rešavati bez pomoći
prijateljskih zemalja i šta biste izdvojili kao poseban problem u ovim
bezbednosno opasnim prilikama?

-Ja ne znam detalje tog izveštaja koji je, sam po sebi, jedno svedočenje zločina koji SAD i cionistički režim čine u Iranu, a takođe je i dokaz neefikasnog delovanja i činjenja Organizacije Ujedinjenih nacija. Ono što moram da naglasim jeste da se Islamska republika Iran, od svog nastanka pre 47 godina, oslanjala isključivo na sopstvene snage i podršku sopstvenog naroda, kroz sve izazove, krize i sukobe koje je doživljavala, pa je tako i danas. Istovremeno, postoje prijateljske zemlje koje nam pomažu – primili smo prijateljsku pomoć zemalja iz našeg regiona, ali je činjenica da mi ovo ne smatramo pretnjom po bezbednost naroda, jer više od svega, iranski
narod se solidariše i učvršćuje svoje jedinstvo. Pogledajte danas gradove poput Tehrana, Isfahana, Širaza, Mašhada, Koma i sve ostale iranske gradove – Iranci su svakodnevno na ulicama da bi podržali novog vrhovnog vođu, oružane snage Irana, Islamsku revoluciju i Islamsku republiku, dok iranska Vlada, sa potpunim autoritetom nastavlja da obavlja sve svoje dužnosti i pruža sve usluge potrebne građanima, bez ikakvog smanjenja zbog nastale situacije. Na žalost, kao što ste naveli, naneta je velika i ozbiljna šteta, ali je upravo naneta šteta dovela do još veće solidarnosti, kompaktnosti i jedinstva našeg naroda – to su karakteristike koje vode Iran u ovom
trenutku. A ako, u međuvremenu, UN i ostale međunarodne organizacije izlaze sa
takvim izveštajima, onda je njihova obaveza i dužnost da deluju, u skladu sa svojim
Statutom.

Da li očekujete konkretniju pomoć od zemalja BRIKS-a i posredovanje Kine i
Rusije u okončanju ovog sukoba?

-Ono što mi očekujemo od svih zemalja jeste odlučna i jasna osuda ove agresije.
Očekujemo od svih zemalja članica Ujedinjenih nacija i svih onih koje sebe nazivaju nezavisnim zemljama, da odlučno i jasno osude ovu agresiju koja, po svim pravilima, predstavlja grubo kršenje svake međunarodne norme i pravila. Svedoci smo čudnih dešavanja od početka ovih događaja - čudno je to da niko ne izvrši pritisak na agresora. Ministar spoljnih poslova Irana, tokom proteklih dana, imao je brojne telefonske razgovore sa svojim kolegama na svim kontinentima; kada razjasni stavove Islamske republike Iran i opiše im sveukupnu situaciju kakva jeste, svi do jednog daju pravo Iranu. Zašto? Zato jer su stavovi Islamske republike Iran ispravni,
precizni i u skladu sa međunarodnim pravom. I sve ono što činimo u svojoj odbrani je upravo u skladu sa principima međunarodnog prava. Tako da, u ovim okolnostima, očekujemo da se, umesto pritiska na zemlju koja je pod agresijom, izvrši pritisak na agresora. Još jednom, očekujemo od svih zemalja, bez obzira kojoj grupaciji pripadaju, da jasno, odlučno osude ovaj čin koji je protivan svim principima međunarodnog prava.

Mislim da je celokupnoj javnosti potpuno jasno da je Iran u poziciji zemlje koja
brani sebe i svoju nezavisnu politiku. Ipak, kako treba da tumačimo izjavu
vrhovnog vojnog portparola Irana da „parkovi, rekreativne zone i turističke
destinacije neće više biti bezbedni za neprijatelje Teherana“?

-Mi nismo bili strana koja je započela rat i ceo svet je bio svedok u kojoj situaciji smo se nalazili. To je bila jasna, flagrantna agresija bez ijednog razloga. Ono što se desilo jeste da je Islamska republika počela da brani svoj nacionalni suverenitet, svoj narod i svoj teritorijalni integritet. U ovakvim okvirima, šta se očekuje od Irana?
Nismo započeli, ali smo se branili i tada smo jasno upozorili: ako bilo koja tačka Irana bude napadnuta, ista tačka biće napadnuta na njihovoj strani. Ako treba da naši parkovi, turističke destinacije, kulturno-istorijski spomenici i civilni domovi budu nebezbedni, da li očekuju od nas da ista ta mesta odakle vrše agresiju na nas, budu bezbedna?! Princip reciprociteta je prihvaćen princip u međunarodnim odnosima.
Tako da, to što smo izjavili, to je u istim okvirima. Ali, moram da dodam, to je naglašavanje prava Irana, iako nismo učinili takve stvari. Islamska republika nije napala nijednu civilnu lokaciju i pokušali smo da mesta koja su naši ciljevi, ne budu civini objekti. Ali, da naglasim, ako treba neke lokacije u Iranu da budu nebezbedne, imamo pravo da, po principu reciprociteta, ta ista mesta kod agresora, ne budu bezbedna. Daću primer: do sada su američki i cionistički agresori ciljali 53 bolnice u Iranu, a mi nismo ništa učinili u kontrameri, iako takvo pravo imamo. Neprijatelji,
ipak, moraju da znaju, ako žele da nastave takvu praksu, pristupićemo delovanju na
osnovu principa reciprociteta.

Pod kojim uslovima se Iran može vratiti za pregovarački sto? Da li imate jasno
mišljenje o Trampovom mirovnom predlogu?

-Što se tiče pregovora, moram vam reći da mi nećemo da pregovaramo. Pregovor sa Amerikancima je jedan začarani krug – oni to rade ovako: pregovori, rat, prekid vatre, i taj začarani krug se non-stop ponavlja, to je jedan ništavni ciklus. Dokle god bude bilo potrebno, nastavićemo sa svojom odbranom, a moram da kažem da, u ovom trenutku, naš pristup je nastavak odbrane i odgovor na svaki napad. Naravno, neki naši prijatelji doneli su nam poruke, jer oni pokušavaju da spreče širenje sukoba. Moram da objasnim, mi ne želimo rat, ali ne prihvatamo ni prekid vatre.
Apsolutno, pitanje prekida vatre, za nas je odbačena ideja. Mi želimo okončanje rata, rat mora da se okonča na taj način, da se više ne ponovi, a okvir koji smo mi objavili je upravo to. Prihvatićemo onu ideju, predlog ili plan koji garantuje da se više nikada rat neće ponoviti. Sve dok se tako nešto ne desi, mi ćemo nastaviti svoj otpor.
Potrebno je nešto da objasnim: ovih dana se govori o nekim mirovnim predlozima, planovima ali nema govora o tome da je bilo nikakvih razgovora ni pregovora, niti će biti. Neke zemlje koje pokušavaju da pomognu u rešavanju, donose i odnose određene poruke, ali naš isti odgovor smo preneli, i preko medija i preko tih posrednika. Kao što sam rekao, nećemo imati nikakve pregovore ni razgovore. Ali, zasigurno, i mi tražimo da se rat okonča, ali pričamo o okončanju na način, da se takav rat nikad više ne ponovi i da to nikom više neće pasti na pamet. Prirodno je, da
se u tu svrhu, moraju dati garancije Iranu, a ako me pitate kakve garancije, jasno je da moraju biti međunarodne garancije, kao i da se tiču Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti. Suštinska garancija je da se takav rat neće ponoviti. To znači da mi sami moramo stvoriti takvu garanciju da se takav rat više nikad neće desiti, a ono što su danas učinile moćne oružane sage Irana stvara tu suštinsku garanciju. Odlučan odgovor naših oružanih snaga doveo je do toga da Amerikanci koji su, u prva dva dana rata, slali poruku o bezuslovnoj predaji Irana, danas šaju poruku o
pregovorima.

Naša zemlja izuzetno ceni iransko nepriznavanje tzv. države Kosovo. Da li će
ova kriza, na bilo koji način, uticati na promenu tog stava?

- Islamska republika nema taktičke ni dvostruke stavove. Stav koji smo zauzeli što se tiče Kosova, kao što smo više puta ponovili, jeste stav zasnovan na principu. Stav Islamske republike Iran o nepriznavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova je principijelan stav, a principijelan stav se ne menja.

Srbija je kosponzorisala rezoluciju UN kojom se osuđuje naad Irana na zemlje
Zaliva, ali takođe, nije uvela sankcije Revolucionarnoj gardi. Kako Teheran
tumači i da li razume balansiranu politiku Srbije?

-Smatram da je Srbija zemlja koja ima uravnotežene stavove kada se radi o spoljnoj politici i znamo da je Srbija nezavisna zemlja, tako da i njene stavove tuačimo u ovim okvirima. Odnosi između Irana i Srbije su tradicionalni, prijateljski i dugogodišnji, i uvek smo pokušavali da se međusobno podržimo na međunarodnim forumima.
Mislim da će naši odnosi i dalje biti prijateljski, ali očekivanje Irana od svih nezavisnih
zemalja sveta jeste jasno osuđivanje ove agresije, to je jedno principijelno očekivanje zasnovano na međunarodnom pravu.

Srbija je pretrpela težak embargo početkom devedesetih, kao i agresiju i bombardovanje 1999. godine, od istih agresora koji danas napadaju Vaš narod. Da li Vi znate da je Iran 1992. godine svesrdno pomogao Srbiji da energetski preživi prvu godinu tog embarga? Naš narod to nije zaboravio i zahvalan je zbog toga.

-Kao što sam rekao, odnosi između Islamske republike i Srbije su prijateljski i dugogodišnji, i za Srbe imamo različite okolnosti uslova, jer Islamska republika Iran uvek pokušava da očuva svoje prijateljske odnose sa svim zemljama. Tako da, u okviru tih prijateljskih odnosa, kad god je, nama prijateljskoj zemlji bila potrebna pomoć, nikad to nismo uskratili i uvek smo se trudili da budemo sa prijateljima u teškim uslovima, a to je Islamska republika Iran dokazala.
Želeo bih da iskoristim priliku da se zahvalim dobrom, srdačnom i prijateljskom narodu Srbije, za sve izraze solidarnosti i saosećanja koje su nam ukazali tokom proteklih par nedelja.

Da li očekujete skorašnji prekid sukoba i kakav scenario razrešenja
predviđate?

-Mislim da sam odgovorio na to pitanje. Niti želimo rat, niti njegov nastavak, niti širenje rata, ali dok god bude potrebno, pružaćemo otpor i branićemo svoj naionalni suverenitet, svoj narod i teritorijalni integritet. Ali, ako hoćete uopšteno da Vam kažem, rešenje može biti okončanje rata na način da to bude trajno, u celom regionu i zauvek. Amerika i cionistički agresorski režim Izraela moraju priznati svoju odgovornost za ovu agresiju i isplatiti ogromnu štetu koju su napravili iranskom narodu. To nije bio naš rat, niti je rat naroda ovog regiona, to je rat koji su nama i
narodu u regionu, nametnule SAD i cionistički režim Izraela. Tako da kraj rata mora značiti kraj rata u celom regionu i da to stanje ostane trajno, da nikome više neće pasti na pamet da se to ponovi. Ne govorim to samo za Iran, nego za čitav region.
Danas je cionistički režim započeo jednu tešku agresiju protiv Libana, a tokom proteklih nekoliko godina izvršio je težak zločin protiv jednog malog pojasa i nedužnog stanovništva Palestine. U Gazi se desio težak genocid, a cionistički režim i dalje teži nastavku svog hegemonizma, a uz američku podršku, napao je nekoliko zemalja u prethodnom periodu u svom okruženju. A Amerikanci koji su sa svojim bazama u našem regionu, na žalost, sami postaju faktor nesigurnosti. Dokle god se te stvari ne reše, kako očekujete da se rat ne ponovi u regionu. Stoga, sva ta pitanja moraju biti rešena na način da se rat nikad više ne ponovi u našem regionu.
Konkretno, iranskom narodu, SAD i cionistički režim Izraela moraju da isplate kompletnu štetu koju su naneli iranskom narodu.

U kojim segmentima međunarodne saradnje ostaju posledice ovog sukoba,
čak i kad se napadi okončaju?

-Promeniće celokupnu situaciju u našem regionu i, ako hoćete, na međunarodnom planu u odnosu na situaciju pre agresije. Spomenuo sam već pitanje Ormuskog moreuza – situaija posle agresije će se, umnogome, razlikovati od one pre agresije.
To je jedno veliko upozorenje svima onima koji kažu da podržavaju međunarodno pravo, jer oni moraju preduzeti konkretne mere da međunarodno pravo ponovo dobije na snazi i da se ovakve međunarodne situacije više ne ponavljaju. Činjenice koje su otkrivene tokom ove agresije dovoljno su upozoravajuće za sve narode u svetu i mislim da su oni svesne te opasnosti.

Vaša Ekselencijo, ja se nadam da ćemo imati još prilike da razgovaramo o
malo lepšim temama.

-I ja se nadam.

Još jednom se zahvaljujem na vremenu koje ste izdvojili za ovaj razgovor, ne
samo zbog naših gledalaca i naše medijske kuće, nego i javnosti uopšte.

-Pre nego što završimo ovaj razgovor, voleo bih da naglasim nekoliko činjenica. Islamska republika Iran je narod sa dubokim korenima koji je veoma privržen prijateljstvu. Nikada nismo započeli nijedan rat i isključivo smo odgovorili na ono što nam se desilo. Narod Islamske republike Iran ne želi rat, ali istovremeno, neće da se preda. Kad god je bilo potrebno, naš narod je stajao uz svoju državu i branio svoju zemlju. Nažalost, SAD i neke zemlje koje slede američku politiku ne razumeju ovu činjenicu. Misle da će se, nanošenjem ovakve štete Iranu, naša zemlja raspasti, a
narod Irana je, tokom čitave svoje istorije, dokazao da će se žrtvovati i stati u odbranu svoje zemlje i neće dozvoliti da ovakvi nametnuti ratovi i agresije, potresu našu zemlju. Nikad se nismo predali, ne predajemo se i nikad se nećemo predati.
Svi mi, svojim srcima i životima, branićemo našu zemlju. Mnogi ljudi, kao što su Tramp ili Natanjahu, došli su i otišli, svi oni su pokušali da svoje neprijateljstvo prema Iranu, kao i danas, pokazuju na različite načine. Ali ono što je opstalo i opstaće, to su Iran i iranski narod. Islamska republika će nastaviti svoj kontinuitet.

Ja se nadam da je ovaj razgovor doprineo jasnijem sagledavanju celokupne
situacije.

-Hvala vama što ste obratili pažnju na tu činjenicu i zahvaljujem se vašoj medijskoj kući što pokušava da prenese činjenično stanje na pravi način. Ovakvi razgovori će, u velkoj meri, doprineti razjašnjenju i da se ne dozvoli skretanje pažnje javnosti od činjeničnog stanja. U tu svrhu, vi imate jako važnu ulogu, kao medij i još jednom, hvala.



Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU