Novi izbori na Kosovu i Metohiji 7. juna: Politička kriza vodi na četvrto glasanje za manje od 18 meseci
Autor: Glas javnosti
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji u organizaciji Prištine održaće se 7. juna, posle neuspešnog izbora takozvanog predsednika Kosova, a biće to treći parlamentarni, odnosno četvrti (lokalni) izbori za manje od godinu i po dana.
Prvi, redovni održani su prošle godine u februaru, a nakon institucionalne krize, naredni su održani krajem decembra, a deseti saziv skupštine, koja ima 120 poslanika, trajao je samo 76 dana.
Sve političke partije registrovane na Kosovu i Metohiji obavezne su da do 7. maja obaveste Centralnu izbornu komisiju (CIK) u Prištini da li učestvuju ili ne na predstojećim izborima, a ova obaveza se odnosi na 53 trenutno registrovane političke partije, među kojima je i Srpska lista, najdominantniji srpski politički subjekat na Kosovu i Metohiji, koja je u sada već bivšem sazivu skupštine imala devet od 120 poslaničkih mandata, jer joj je jedan mandat, kako su saopštili, „ukraden”.
U roku od dva dana partije treba da se izjasne da li će nastupiti u okviru nekog koalicionog saveza, a koaliciju mogu da formiraju najmanje dve političke partije, dok će žreb za redosled političkih subjekata na glasačkom listiću biti održan devet dana kasnije. Zvanična izborna kampanja trajaće samo deset dana i sedam sati, počev od 28. maja, a završiće se 7. juna samo minut pre otvaranja birališta, što će biti najmanja izborna kampanja otkad se održavaju kosovski izbori. Ovi vanredni parlamentarni izbori koštaće 10,8 miliona evra i biće skuplji za tri miliona nego prethodni.
Za neuspeh vlade Albina Kurtija, šefa privremene kosovske vlade, sada već u tehničkom mandatu, albanske opozicione partije – Demokratska partija Kosova (DPK), Demokratski savez Kosova (DSK), Alijansa za budućnost Kosova (AZBK), okrivile su Kurtija, kojeg su okvalifikovale kao „autokratu” koji osim što je nakon osvojenih glasova u decembru imao mesto premijera, „sada je želeo i mesto predsednika”, koji je okrenuo leđa Vjosi Osmani, doskorašnjoj takozvanoj predsednici Kosova, nakon isteka mandata početkom aprila ove godine i u više navrata neuspešnih pokušaja skupštine da se izabere novi predsednik do ustavnog roka 28. aprila.
Inače, kako je ocenjeno u Prištini od strane albanskih analitičara, poslednji saziv skupštine bio je jedan „od najslabijih u parlamentarnoj istoriji Kosova”.
Praksa Albina Kurtija da sabotira Srpsku listu, kao i svih prethodnih izbora do sada, nastavila se poslednjom odlukom CIK-a gde je ovoj srpskoj političkoj partiji smanjen broj mesta u opštinskim izbornim komisijama, pa je tako u 38 opština ova srpska politička partija imala predstavnike samo u 14 opština.
Kako je istaknuto u saopštenju Srpske liste, „nastavljena je praksa uskraćivanja prava njihovom političkom subjektu da prati i kontroliše izborni proces u skladu sa zakonom i demokratskim standardima”.
„To pokreće sumnju u izborni proces, imajući u vidu rezultate prethodnih izbora, kada su naši politički protivnici, a Kurtijevi miljenici, dobijali albanske glasove u sredinama gde decenijama nema Srba”, navodi se u saopštenju Srpske liste, dostavljenom „Politici”, gde se podseća da su ovo četvrti izbori u godinu i po dana, a Srpska lista se „po četvrti put suočava sa istom situacijom”. Naglasili su i da, iako ova partija ima pravo na žalbu, „pitanje je da li je ona smislena, jer i kada su bile usvojene, nisu donele nikakvu pozitivnu promenu”.
I pored sabotiranja, Srpska lista je istakla da će „nastaviti borbu za prava srpskog naroda” i da neće da dozvole „da ih ovakve podle igre spreče u borbi za prava srpskog naroda, a pre svega pravo da naš narod sam sebi bira predstavnike koji će raditi u interesu građana, a ne služiti režimu u Prištini”.
Iako je do zvaničnog početka izborne kampanje ostalo manje od dve nedelje, Albin Kurti je sve vreme bio u kampanji, jer je bio siguran da iako sam izaziva institucionalnu krizu, neće uspeti da sačuva ministarsku fotelju. Ponavlja se situacija od prošle godine, gde je iako u tehničkom mandatu doneo niz odluka štetnih po Srbe, pa je tako ovih dana osim imenovanja zamenika u pojedinim ministarstvima, najnovijom odlukom o „rekonstrukciji” džamije u severnom delu Kosovske Mitrovice iznenadio ne samo Albance, već je i iznova potresao Srbe, koji ovu odluku ocenjuju kao „pojačane političke akcije usmerene ka opštini Severna Mitrovica”, ali i kao „kampanju zasnovanu na uništavanju i proterivanju Srba”.
Gradonačelnik Opštine Severna Mitrovica Milan Radojević, koji je funkciju prvog čoveka opštine preuzeo 5. decembra prošle godine, kada i devet gradonačelnika sa većinski srpskim življem, delegiranim iz Srpske liste, za „Politiku” kaže: „Kurti svim silama udara na opštinu Severna Mitrovica, a očigledno da je zvanična kampanja za njega već počela pre roka. Pitanje rekonstrukcije džamije u blizini Glavnog mosta na Ibru je posebno osetljivo za građane Severne Mitrovice, naročito za srpsku zajednicu, pa se dovodi u pitanje odnos prema drugim projektima u gradu. Postavlja se pitanje zašto Kurti sa istim intenzitetom i žarom ne pomaže obnovu pravoslavnog srpskog groblja u južnom delu Kosovske Mitrovice gde je više od 90 odsto nadgrobnih spomenika porušeno, zašto Opština Južna Mitrovica ne dozvoljava postavljanje zvona na Hramu Svetog Save u južnom delu grada i zašto Kurti u prethodnim posetama Severnoj Mitrovici, gde otvara nekakve institucije, ne želi da se konsultuje i sretne sa nama”, navodi za naš list Radojević, naglašavajući da je „Kurtijeva kampanja zasnovana na uništavanju i proterivanju Srba”.
Radojević je istakao da „lokalna vlast u Severnoj Mitrovici ima zakonski definisane nadležnosti „gde je zatražio poštovanje zakona, a samim tim „očekivanja su da se zakoni poštuju i da se centralni nivo ne meša u nadležnosti koje su isključivo dodeljene lokalnim samoupravama”. Gradonačelnik Severne Mitrovice je kazao da će „i u ovom slučaju obavestiti predstavnike međunarodne zajednice i zatražiti da opština Severna Mitrovica ne bude poligon za marširanje Kurtijevih militanata, jer se time ne doprinosi izgradnji poverenja među zajednicama, koje je narušeno njegovim dolaskom”.
Nove pretnje rušenjem srpskih objekata
Da je Kurti uveliko u kampanji govori i činjenica o nedavnom otvaranju agencije za poljoprivredu i šumarstvo u severnoj Kosovskoj Mitrovici, u zgradi koja je bila „Pošta Srbije”, a koja je uzurpirana od strane Kurtijevih „inspektora” uz asistenciju policije, kao i nedavno rušenje 23 garaže koje su više od pola veka bile u vlasništvu Srba za koje imaju neophodnu dokumentaciju. Ovih dana, Srbi sa sevara Kosmeta, koji imaju vikendice (i kuće) na jezeru Gazivode u opštini Zubin Potok, dobili su obaveštenje od strane takozvanih inspektora Prištine „da u roku od pet dana uklone ilegalne objekte, jer će u suprotnom biti srušeni”.
Glas javnosti/ T01S
SKINI APLIKACIJU
