Srbija na nišanu Trojnog pakta: Tirana, Priština i Zagreb jačaju vojnu saradnju
Autor: Glas javnosti
Vojni savez Hrvatske, Albanije i privremenih prištinskih vlasti narušava ravnotežu, snagu i bezbednosnu arhitekturu u ovom delu Evrope.
Kako se njihovo povezivanje potencira, tako rastu bezbedonosni rizici i ulozi, a istovremeno se flagrantno krši postojeći sporazum iz 1996. o kontroli naoružanja koji je sastavni deo Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dok se intenzivira rat na istoku Evrope i na Bliskom istoku, nema sumnje da bi neko možda mogao da dođe na ideju da se napadne Srbija i sigurno da postoje planovi gde bi se ovaj trojni pakt iskoristio za ofanzivno dejstvo u slučaju raznih opcija ukoliko bi se ratni vihor proširio Evropom.
Kreatori saveza još jednom su otišli korak dalje, pa su posle njegovog formiranja i intenziviranja nabavke naoružanja Zagreb, Tirana i Priština najavili tri zajedničke vojne vežbe, od kojih dve u Hrvatskoj i jednu u Albaniji. Osim dela kopnenih snaga, planirane su veoma ozbiljne vežbe specijalnih jedinica. Predviđeno je da se uvežbava kako je najbolje reagovati ukoliko „terorističke jedinice napadnu jednu teritoriju”, što bi nesumnjivo mogla da bude aluzija na srpsku vojsku i odnose naše zemlje prema južnoj pokrajini.
Inače, reč je o trilateralnim vežbama koje će, kako je potvrđeno posle sastanka u Skadru, biti održane ove godine u skladu sa „strateškim konceptom NATO-a i evroatlantskim ciljevima”. Osim akcija na terenu, sve tri vojne formacije razmenjivaće iskustva o načinu ratovanja, čime će razvijati što čvršću i bliskiju saradnju između dve zemlje NATO-a i jedne oblasti koja je zvanično pod međunarodnom kontrolom u skladu s Rezolucijom SB UN 1244. Indikativno je i da će sve tri formacije, osim logistički, biti osnažene i razmenom obaveštajnih i kontraobaveštajnih podataka koji bi svakoj od članica mogli da pomognu u mogućem ratu. Takođe, sve tri strane obavezale su se na razmenu iskustava i dublju operativnu koordinaciju. Time savez faktički prelazi iz političke faze u konkretnu vojnu akciju na terenu.
Ono što je počelo kao deklarativna saradnja sada postaje ozbiljna bezbednosna tema. Zajedničko planiranje, uvežbavanje ne samo odbrambenih, već i napadačkih taktičkih strategija i koordinacija snaga predstavljaju jasan signal da trojni blok podiže nivo vojne koordinacije koji, kako je istorija potvrdila, nema prijateljske namere prema Srbima i srpskom narodu u regionu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je izrazio zabrinutost zbog vojnog saveza Tirane, Zagreba i Prištine potpisanog u martu prošle godine, uz pitanje šta će vojni savez dvema članicama NATO-a i naglasak da su „oni u to uključili Prištinu da svima stave do znanja da je to protiv Srbije”. Predsednik je prekjuče izjavio i da Hrvatska ima veoma snažnu i moćnu vojsku. „Samo su oni, za razliku od našeg pristupa, uvek bili pametniji. Prvi put, oni nisu gluplji, ali nisu ni pametniji. Naši ljudi vole da potcenjuju nekog drugog – oni imaju izuzetno snažnu armiju, oni su deo NATO-a, oni nemaju strah”, rekao je Vučić na novinarsko pitanje da li Hrvatska strahuje od toga kako se Srbija naoružava i kako komentariše to što je njihov ministar odbrane „u strahu” od toga šta Srbija kupuje. Istakao je i da oni ne vole da vide snažniju Srbiju, jer je ona odavno njihova meta, ali znaju da postaje neosvojiva tvrđava. „To je problem, a ne da su oni u strahu, jer oni znaju da mi njih nećemo da napadamo. Ja ih nikada ne bih potcenjivao, kao što ne potcenjujem Albance na Kosovu i Metohiji, kao što ne potcenjujem Albance u Albaniji”, rekao je Vučić.
A šef poslaničkog kluba SNS-a u Skupštini Srbije Milenko Jovanov u emisiji „Hit tvit” na TV Pink dotakao se trojnog pakta na Balkanu rekavši da se zna ko bi mogao da bude meta njihovog napada. „On jeste napravljen protiv Srbije, ali ne verujem da će se usuditi da krenu protiv Srbije jer je naša vojska sada u mnogo boljoj poziciji nego što je bila. Mislim da nisu toliko poludeli da nešto probaju, ali kad pogledate šta sve Kurti radi, treba voditi računa”, rekao je Jovanov.
Odluka da se u jednoj postkonfliktnoj zoni, gde je pre 30 godina besneo građanski rat, pravi vojni savez bez dogovora sa svim akterima u regionu, dodatni je opravdan razlog za zabrinutost Beograda. Ne zato što Srbija ne može da se odbrani, već bi oružje u rukama neodgovornih političara moglo da dovede prvo do oružanih incidenta, a kasnije možda i do ratnih operacija. Dodatno zabrinjava činjenica da ove dve zemlje i teritorija koja je pod kontrolom UN nabavljaju isto naoružanje. Vlast u Srbiji, međutim, nije sedela skrštenih ruku, pa je predsednik Vučić prilikom nedavnog sastanka s Markom Ruteom, generalnim sekretarom NATO-a, pokrenuo ovo pitanje zbog toga što imamo Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja, koji je deo Dejtonskog sporazuma. Mark Rute je izjavio da Severnoatlantska alijansa sa tim nema nikakve veze. „Videli smo dosta takvih sporazuma u poslednje vreme, i sada u Tirani između Albanije, Hrvatske i Kosova. NATO nije deo toga”, poručio je kratko Rute.
Bivši potpukovnik Kontraobaveštajne službe Ljuban Karan kaže da formiranje ovog saveza treba shvatiti isključivo kao antisrpsku vojnu alijansu i ozbiljnu pretnju po Srbiju i Republiku Srpsku, ali i srpski korpus na Balkanu u celini. Za „Politiku” ocenjuje da to što oni savez prikazuju kao navodno odbrambeni, jednostavno nije istina. „Dve članice NATO-a za saradnju uzimaju nekoga ko nije ni članica UN, nije ni država, nego zvanična teritorija Srbije. Tako se sada bilo kakva intervencija da Srbija zaštiti svoj narod od stradanja i mogućeg novog etničkog čišćenja na Kosmetu može pogrešno tumačiti. Zamka je u tome što bi, ako bi Srbija legitimno ušla da zaštiti svoj narod, to moglo da dovede do sukoba sa dve članice NATO-a, a to bi praktično značilo novi sukob s najmoćnijom vojnom alijansom na svetu. I bez toga smo svedoci svakodnevnih vojnih i bezbednosnih pretnji. Stvoreni su realni uslovi za vođenje proksi rata velikih zapadnih sila protiv Srbije preko malog antisrpskog vojnog saveza koji bi pomagali naoružavanjem, ali i ’šakom i kapom’, što realno već čine”, kaže Karan.
Dodaje da naivnost i neshvatanje njihovih podlih ciljeva, kao i uvek u istoriji, mogu skupo koštati Srbe, što je najgore – i u ljudskim životima. Međutim, nastavlja iskusni obaveštajac, ako ozbiljno shvatimo njihove namere, imamo i snagu i mogućnosti da ih odvratimo i eventualno zaustavimo u zločinačkim namerama. Podseća i da su kroz istoriju mnogi pod plaštom odbrane činili zločine. Kao primer naveo je „Odbrambeni zdrug”, jedinicu koja je počinila najveće pokolje u logoru smrti u Jasenovcu, u genocidnoj NDH. „Savez koji je formiran nema logično objašnjenje, osim da je antisrpski. Tu se države koje imaju teritorijalne pretenzije prema Srbiji spremaju za neku vrstu proksi rata protiv Srbije. To Zapad odavno sanja, vođenje rata bez svojih ljudskih gubitaka”, naglasio je Karan.
A predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove parlamenta Srbije Milovan Drecun navodi da je trojni savez tzv. Kosovu potreban za pripreme za članstvo u NATO-u. Za naš list kaže da ovaj savez ima različite interese – Hrvatskoj je tzv. Kosovo potrebno za slabljenje geopolitičke pozicije Srbije i vođenje proksi rata protiv naše zemlje, dok Albanija hoće da pripoji deo teritorije Srbije. Dodaje da su transatlantske integracije jedan od četiri cilja definisanih Memorandumom o vojnom savezu Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova.
„Podržavaju se aspiracije tzv. Kosova za članstvo u NATO-u. To je jedan od četiri cilja. A da biste imali te aspiracije, vi morate da izgradite vojnu formaciju po standardima NATO-a, da je obučavate, opremate, naoružavate po tim standardima, da ima interoperabilnost sa drugim vojskama NATO-a i da jednostavno možete da kažete ’mi doprinosimo miru, mi kao proizvođači, mi smo proizvođači stabilnosti, ne destabilizujemo situaciju’”, kaže Drecun. Dodaje da se tako priprema tzv. Kosovo za članstvo i otvaranje procesa pristupanja u Alijansu. Drecun postavlja pitanje i zašto se uopšte pravi neka vrsta podsaveza u kojem su zemlje koje su već članice NATO-a.
„Da li imaju neku pretnju? Nemaju. Pravile su Velika Britanija i Poljska savez, pod izgovorom da im preti opasnost od Rusije, ali koju pretnju imaju Hrvatska ili Albanija. Od Srbije? Ne, ni najmanje. Pitanje je kome treba taj savez. Albaniji i Hrvatskoj ne zato što eventualno imaju neke pretnje. Dakle, očigledno je samo tzv. Kosovu”, naglašava Drecun. Kako dodaje, koriste priču s kosovskim snagama bezbednosti za vođenje klasičnog proksi rata protiv Srbije, ali u okviru hibridnih aktivnosti koje se sprovode. „Nije prioritetni cilj Prištine i onih koji su prizvali lažnu državu Kosovo, ni članstvo u EU, ni ujedinjenje, nego prvenstveno NATO. I to se sada vidi”, zaključuje Drecun.
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
