Epstin imao otvorena vrata u Briselu: Dokumenta oktrila mrežu evropskih zvaničnika
Autor: Glas javnosti
Dokumenti Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država pokazali su da je osuđeni seksualni prestupnik Džefri Epstin održavao mrežu kontakata u Briselu između 2010. i 2019. godine, dopisujući se sa bogatim i moćnim ljudima, kao i agencijama za modeling, objavio je briselski Politiko.
Imejlovi i dokumenti ukazuju na nekoliko planiranih putovanja Epstina u Brisel, uključujući posete briselskim železničkim stanicama i preporuke za restorane, dok se nijedan od njegovih sastanaka javno ne potvrđuje.
Među kontaktima su bili suosnivač "MC2 Model Management" i Epstinov dugogodišnji saradnik, Žan-Lik Brunel, koji je 2022. godine pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji u Parizu, kao i bivši britanski ministar lord Piter Mandelson i slovački političar Miroslav Lajčak.
Epstin je u periodu od 2010. do 2019. primio imejlove u kojima su detaljno opisivane žene povezane sa model agencijama u Briselu i planirane posete belgijskoj prestonici.
Jedan od dokumenata ukazuje na zakazano putovanje vozom iz Pariza u Brisel u januaru 2019. godine sa neimenovanim pratiocima, dok je svrha posete nejasna.
Objavljeni dokumenti takođe otkrivaju komunikaciju Epstina sa evropskim zvaničnicima i političarima, uključujući diskusije o regulatornim okvirima EU i finansijskim politikama.
Belgijski princ Loran je potvrdio dva sastanka sa Epstinom, insistirajući da nije učinio ništa nemoralno i da su sastanci bili usmereni na razjašnjenje glasina o njegovoj umešanosti.
Ministarstvo pravde SAD objavilo je tranšu dokumenata kao deo istrage o Epstinovim aktivnostima u Evropi, uz napomenu da uključivanje u objavljene dokumente ne podrazumeva automatski nezakonito postupanje.
Šef švajcarske banke De Rotšild imala višegodišnji kontakt sa Epstinom
Izvršna direktorka švajcarske privatne banke "Edmond de Rotšild" Arijana de Rotšild, bila je u višegodišnjoj prepisci i dogovorila nekoliko sastanaka sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom, pokazali su dosijei američkog Ministarstva pravde.
Razmena imejlova trajala je oko pet godina, pre Epstinovog hapšenja 2019. godine, preneo je Rojters.
Prepiska i sastanci su, prema dostupnim dokumentima, bili deo poslovnih i društvenih interakcija, a u njima ne postoje indicije o kriminalnom ponašanju De Rotšild.
Portparol banke je naglasio da De Rotšild "nedvosmisleno osuđuje" Epstinove zločine i da nije imala saznanja o njegovim nedelima.
Dokumenti otkrivaju da su sastanci održavani u Epstinovim kućama u Njujorku i Parizu, kao i da je on pozivao De Rotšild da ostane u njegovim rezidencijama.
Razmena imejlova uključuje i organizacione poruke, kao što su vraćanje predmeta i dogovori o zajedničkim aktivnostima, ali ništa ne ukazuje na umešanost De Rotšild u Epstinove zločine.
Epstin je 2019. godine izvršio samoubistvo u zatvorskoj ćeliji na Menhetnu, dok se suočavao sa optužbama za trgovinu maloletnicama u svrhu seksualne eksploatacije.
De Rotšild je danas jedna od vodećih žena u finansijskoj dinastiji Rotšild, koja nadgleda imovinu od više od 184 milijarde švajcarskih franaka.
Parlamentarni odbor Britanije ispituje imenovanje Mandelsona i odnos sa Epstinom
Parlamentarni Odbor za obaveštajne poslove i bezbednost (ISC) Velike Britanije ispituje proces imenovanja lorda Pitera Mandelsona za ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama u decembru 2024. godine i njegovu povezanost sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom.
Lord Bimiš, koji predvodi ISC rekao je da odbor neće oklevati da objavi materijal koji može da bude sramotan za vladu, ukoliko to ne ugrožava nacionalnu bezbednost, prenosi Gardijan.
On je naglasio da mora da postoji "maksimalna transparentnost" u vezi sa proverenim procesom imenovanja i onim što je vlada znala o Mandelsonovom prijateljstvu sa Epstinom.
Laburistički član odbora dodao je za BBC da ISC procenjuje objavljivanje dokumenata prvenstveno kroz prizmu nacionalne bezbednosti, a ne diplomatskih ili međunarodnih odnosa.
Lord Bimiš je naveo da su u prošlosti dokumenta koja su bila potencijalno sramotna za vladu ipak objavljena kada nije bilo rizika po bezbednost države.
"U prošlosti smo, na primer, imali sporove gde su stvari potencijalno bile sramotne za vlade, ali smo ih objavili jer to ne ugrožava nacionalnu bezbednost", rekao je on.
Glas javnosti/T01S
SKINI APLIKACIJU
