Haos u Finskoj zbog dostavljača
Autor: Glas javnosti
U Finskoj trenutno oko 20.000 ljudi čeka da ih kompanija Wolt prihvati kao dostavljače hrane, i to u trenutku kada nezaposlenost dostiže 10,6 odsto - najviši nivo u Evropskoj uniji.
Prema navodima medija, već postoje dostavljači koji su spremni da plate registrovanim "kuririma" između 450 i 900 evra mesečno, ili čak trećinu dnevne zarade, kako bi mogli da rade preko njihovog ugovora. Na taj način oni koji već imaju drugi posao formalno zadržavaju status dostavljača i "iznajmljuju“ svoje mesto nezaposlenima. Platforma je potvrdila saznanja o takvoj praksi i najavila mere za njeno suzbijanje.
Nedostatak radnika - ali ne u svim profesijama
Borba za poslove u dostavi samo je deo šireg problema na finskom tržištu rada. Procene govore da je oko 300.000 ljudi bez posla, dok istovremeno nedostaje stručnjaka u određenim oblastima - IT sektoru, zdravstvu, zelenoj tranziciji i drugim visokokvalifikovanim zanimanjima. Ta radna mesta često ne mogu da popune postojeći tražioci posla.
Najveći broj nezaposlenih čine osobe sa srednjom stručnom spremom, ali i visokoobrazovani kadrovi, naročito sociolozi i ekonomisti.
Rekordan broj nezaposlenih diplomaca
Primer Miike Alhopura iz Turkua pokazuje razmere problema. Nakon što mu nije produžen ugovor na određeno u gradskoj upravi, poslao je desetine prijava i dobio samo dva poziva na razgovor.
Statistika sindikata Akava pokazuje da je u decembru prošle godine više od 50.000 visokoobrazovanih ljudi bilo bez posla - najviše u ovom veku. Trend, upozoravaju stručnjaci, ne pokazuje znake usporavanja.
Digitalizacija i veštačka inteligencija menjaju tržište
Stručnjaci ocenjuju da tržište rada prolazi kroz duboku strukturnu transformaciju, pod uticajem digitalizacije, automatizacije i razvoja veštačke inteligencije. Broj nezaposlenih visokoobrazovanih raste brže nego kod ljudi sa nižim nivoom obrazovanja.
Dodatni problem je nedostatak radnog iskustva. Među nezaposlenima mlađim od 30 godina čak 27.000 nikada nije radilo nijedan dan, što čini gotovo desetinu ukupno nezaposlenih.
Privreda usporila, tržište rada se naglo pogoršalo
Iako Finska ima jedan od najboljih obrazovnih sistema na svetu, a zemlja je već osam godina zaredom proglašena za najsrećniju, ekonomija se sporije oporavlja od pandemije nego ostatak evrozone. Do 2023. pokazatelji su bili blizu evropskog proseka, ali je potom došlo do naglog pogoršanja — tržište rada se u kratkom roku urušilo, a nezaposlenost počela brzo da raste.
Prekid trgovine s Rusijom dodatno pogodio ekonomiju
Na pad aktivnosti uticalo je i naglo smanjenje trgovine sa Russia nakon invazije na Ukrajinu. Dok je 2013. čak 9,6 odsto finskog izvoza završavalo u Rusiji, do 2024. taj udeo pao je na samo 0,4 odsto.
Više penzionera i imigranata na tržištu rada
Na berzu rada sve češće se prijavljuju i penzioneri koji žele dodatni posao jer penzije ne pokrivaju troškove života, dok istovremeno raste udeo radno sposobnih imigranata. Njihov udeo u radnoj snazi porastao je sa šest odsto 2018. na oko 11 odsto 2024. godine.
Poslovi dostave hrane gotovo su u potpunosti prepušteni imigrantima. Kako navodi jedan od dostavljača, „treba se zapitati zašto nijedan Finac ne radi ovaj posao — zato što je zaista loš“.
Društvo visokih plata bez "srednjeg rešenja"
Za razliku od nekih drugih evropskih zemalja, u Finskoj nema mnogo slabo plaćenih poslova niske dodate vrednosti, jer kolektivni ugovori postavljaju relativno visoke standarde plata. Zato, pojednostavljeno rečeno, ili imate stabilan i dobro plaćen posao - ili ste nezaposleni, dok prelaznih opcija ima vrlo malo.
Glas javnosti /B01S
SKINI APLIKACIJU
